Toplo vreme utiče na funkcionisanje našeg tela. Na veoma visokim temperaturama brže se umaramo i nedostaje nam energije. Međutim, problem ide dalje od običnog umora. Toplota može da izazove ili pogorša srčane probleme, pa čak i da dovede do smrti. Šta vrućina čini našim srcima, objasnio je dr Jakub Šost, kardiolog iz Poljske. Ko treba da bude posebno oprezan i zašto putovanje u mediteranske zemlje u julu i avgustu nije dobra ideja?
Odavno je poznato da su kardiovaskularni problemi jedan od najčešćih uzroka smrti zabeleženih u toplim danima. Ipak, teško je navesti konkretnu statistiku jer su istraživanja o uticaju visoke temperature na kardiovaskularni mortalitet ograničena na odabrane gradove ili regione. Postoji još jedan problem.
"Visoke temperature često su praćene značajnim zagađenjem vazduha, što je nezavisan faktor koji povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. Procenjuje se da će zbog globalnog zagrevanja, lošijeg kvaliteta vazduha i starenja društva porasti problem uticaja toplote na zdravlje ljudi", rekao je doktor.
"Telo, kao odgovor na visoku temperaturu okoline, povećava protok krvi kroz kožu i proizvodnju znoja. Ovi mehanizmi imaju za cilj održavanje odgovarajuće temperature unutar tela. Kao posledica, međutim, povećavaju se broj otkucaja srca i volumen leve komore, što znači povećan rad koji srce mora da obavi", rekao je doktor.
Da li je putovanje u mediteranske zemlje bezbedno za naše zdravlje?
Vrućina zna da bude iscrpljujuća, čak i kada temperatura vazduha "samo" pređe 30 stepeni Celzijusa. Često imamo sumnje da li odlazak u još toplije zemlje, poput Grčke, Egipta, Turske ili Tunisa, uopšte ima smisla. Uostalom, živa tamo pokazuje čak 45 stepeni Celzijusa i više. Prema rečima doktora, putovanje u zemlje Mediterana, posebno u julu i avgustu, možda i nije najbolja ideja. Određene grupe su posebno ugrožene.
"Ljudi stariji od 65 godina najviše su izloženi štetnom uticaju toplote, posebno oni sa već postojećim oboljenjima sistema cirkulacije, bolestima pluća, dijabetesom ili neurodegenerativnim oboljenjima. Bilo bi dobro da se konsultujete sa svojim lekarom pre odlaska na more i pratite sve preporuke. Stariji i ljudi sa dijagnostikovanim srčanim ili plućnim bolestima, treba da ciljaju na mesece sa nižim temperaturama, jesen ili proleće", savetovao je doktor.
"Ljudi sa rizikom od štetnih efekata toplote treba da izbegavaju boravak na suncu u vreme najveće sunčeve svetlosti i najviše temperature, odnosno od 11 do 15 časova. Ne zaboravite da nosite šešir, koristite kremu za sunčanje i pravilno hidrirajte svoje telo. Konzumacija alkohola može negativno da utiče na reakcije organizma po toplom vremenu zbog proširenja krvnih sudova i njegovog diuretičkog dejstva", rekao je kardiolog.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)