Dobre bakterije u crevima su ključni igrači u borbi protiv anksioznosti i stresa, potvrdila je nova studija. Koliko su dobro stanje creva i sastav bakterija bitni za imunitet i celokupno zdravlje, ne samo organe za varenje i probavu, u nekoliko navrata je za MONDO potvrdio i srpski imunolog dr Borislav Kamenov.
Nove studije su uočile vezu creva i sa mentalnim zdravljem i sugerišu da bi raznovrstan mikrobiom creva mogao da poboljša način na koji se nosimo sa stresom.
Otkrića naučnika sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) i objavljena u specijalizovanom časopisu Nature Mental Health pokazala su da održavanje zdravog digestivnog trakta, koji sadrži veliki broj "dobrih" bakterija, može da pomogne mozgu da bolje upravljaj emocionalnim i mentalnim pritiskom sa kojim se većina nas svakodnevno suočava.
U studiji je učestvovalo 116 ljudi, detaljno je analizirana njihova otpornost na stres, kao i sposobnost da veruju sopstvenim instinktima i pozitivno razmišljaju o prihvatanju promena. Učesnici su podeljeni u dve grupe, jednu su činili oni koji su imali veći rezultat otpornosti, dok su u drugoj bili oni sa nižim rezultatom.
Ispitanicima je urađen CT skener kako bi se proverile funkcije mozga povezane sa regulacijom emocija, a istraživači su prikupili i uzorke stolice kako bi učesnicima studije odredili mikrobiom creva.
Veza između creva i emocionalnog blagostanja
Pa tako su primetili pojavu dva obrasca kod onih koji su bili otporniji na stres – odnosno da je njihova mikrobna aktivnost povezana sa niskim nivoom upale, kao i boljim stanjem crevne barijere.
Arpana Čerč, neuronaučnica u Gudman-Luskin centru za mikrobiom UCLA i koordinator studije, objasnila je da crevna barijera apsorbuje hranljive materije i blokira ulazak toksina i patogena u krvotok. Kada ona postane propusnija i dozvoli "curenje", javlja se upala koja je takozvani stresni signal za mozak i upozorava da nešto nije u redu.
Istraživači veruju da rezultati studije ukazuju da ono što jedemo ne utiče samo na mikrobiom u našim crevima, već i na zdravlje mozga.
"Studija je otkrila da je sposobnost da se nosimo sa stresom povezana i sa našim mozgom i mikrobiomom creva", rekao je nutricionista i specijalista za funkcionalnu medicinu Beks Prejd.
"Određene osobine mozga i crevnih bakterijaneke ljude čine otpornijima na stres, što pomaže da bolje upravljaju psihološkim tegobama, da regulišu emocije i poboljšaju kognitivne funkcije. Poboljšanje zdravlja creva može da poveća otpornost na stres i poboljša opšte mentalno zdravlje", istakao je nutricionista.
Prejd kaže da nova studija sugeriše da mikrobiom creva i mozak rade zajedno kako bi nam pomogli da bolje upravljamo stresom i poboljšamo mentalno zdravlje. Bakterije u crevima proizvode neurotransmitere kao što je serotonin, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja.
Kako poboljšati zdravlje creva i raspoloženje
Da biste povećali količinu dobrih bakterija u crevima, a koje su toliko važne za raspoloženje i način na koji se nosite sa stresom, stručnjaci preporučuju da se pridržavate nekih osnovnih pravila:
- Pridržavajte se ishrane zasnovane na celim namirnicama, posebno biljnog porekla - ona uključuje širok izbor voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki. "Ove namirnice su bogate vlaknima kojima se hrane korisne bakterije u crevima", objašnjava Prejd.
- Jedite fermentisanu hranu - u ishranu treba što češće uključivati namirnice kao što su jogurt, kefir, kiseli kupus, kiseli krastavci ili kombuha. "Takva hrana sadrži probiotike koji pomažu u održavanju zdravog crevnog mikrobioma", kaže doktor.
- Pijte dovoljno vode - "Adekvatna hidratacija podržava sluzokožu koja oblaže unutrašnjost creva i održava ravnotežu dobrih bakterija", ističe nutricionista.
- Ograničite potrošnju šećera i prerađene hrane - poželjno je da smanjite unos intenzivno obrađene hrane, što je više moguće. Ona stimulišu razmnožavanje štetnih bakterija u crevima i utiče na ravnotežu crevnog mikrobioma, upozorava Prejd.
- Konzumirajte prebiotike - to su nesvarljiva vlakna koja hrane korisne bakterije. "Namirnice bogate prebioticima su beli luk, luk, praziluk, špargla, banane i koren cikorije", kaže nutricionista.
- Uzimajte probiotske suplemente - probiotički suplementi mogu da pomognu u povećanju broja korisnih bakterija u crevima.
- Izbegavajte antibiotike kada nisu potrebni - lekari upozoravaju da antibiotike treba uzimati samo kada postoji jasna preporuka i kada je to apsolutno neophodno. Oni mogu da unište ravnotežu mikroba u crevima. Uvek ih uzimajte kada ste na antibiotskoj terapiji.
BONUS VIDEO: