U Srbiji je potvrđen prvi slučaj zaraze groznicom Zapadnog Nila u ovoj sezoni, koju prenose komarci. Ona može da bude blaga ili teška. Na početku podseća na grip - osećaju se groznica, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, a ponekad su uvećani limfni čvorovi. U težim slučajevima, ovi simptomi imaju brz tok i uključuju mučninu, povraćanje, otežano gutanje, slabost mišića, poremećaje hoda, koordinacije i svesti.
Komplikacije mogu da uključuju meningitis i trajna stanja hroničnih mišićnih oboljenja, glavobolje, poremećaje pamćenja i koncentracije, osećaj hroničnog umora, kao i depresiju izazvanu na ovaj način. Kada je prošle godine registrovan najveći broj obolelih u Beogradu, Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", otkrila je da čak 80 odsto ljudi ni ne oseti simptome.
"Oko 25 odsto inficiranih dobije određene simptome koji su najčešće blage prirode, sa povišenom telesnom temperaturom, bolovima u mišićima, bolovima u zglobovima, istovremeno opštim lošim stanjem", rekla je prof. Jovanović i dodala:
"Ta komplikovana stanja se najčešće povezuju sa zapaljenjem ovojnice i moždanog tkiva, tako da su to encefalitis i meningitis koji najčešće komplikuju zdravstveno stanje. Teški klinički slučajevi se manifestuju upravo tom povišenom telesnom temperaturom koja dovodi osobu u loše kliničko stanje. Istovremeno se javljaju i konvulzije, javljaju se konfuzna stanja i osoba može da se oseća jako loše", istakla je dr Jovanović.
Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje, dr Slavica Maris, upozorila je jednom prilikom da i kućni komarci mogu da prenesu bolest.
"Postoji podela, imamo različite vrste komaraca. Konkretno, za groznicu Zapadnog Nila se vezuje prenošenje preko komaraca vrste kuleks pipijens, ali mogu ga prenositi i svi drugi, pa tako i domaći, kućni komarci. Ne možemo vizuelno da ih prepoznamo, da li je zaražen ili ne. Ne mora da znači da svaki ubod komarca dovodi do infekcije, jer ove sezone nismo dokazali prisustvo virusa u komarcima. Inače, taj nadzor se sprovodi od početka proleća. Intenzivni nadzor se sprovodi do novembra", objasnila je dr Maris na televiziji K1.
Kako da se zaštitite?
"Treba da vodimo računa šta oblačimo. Preporuka su duge nogavice i dugi rukavi, a ako to nije moguće, obavezno korišćenje sredstava koja sprečavaju ujede insekata. Možemo da smanjimo brojnost komaraca u našoj okolini. Jednom nedeljno se savetuje da praznimo mesta gde može da se zadrži stajaća voda", objasnila je dr Slavica Maris.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)