Širom sveta, moglo bi da umre više od 39 miliona ljudi zbog krize koju Svetska zdravstvena organizacija naziva jednom od najvećih pretnji globalnom zdravlju i razvoju.
Mikrobi otporni na antibiotike mogli bi da odnesu 39 miliona života do 2050. godine, pokazuje alarmantna studija objavljena u žurnalu "Lanset".
Antimikrobijalna rezistencija (AMR) kriza je na koju nadležni upozoravaju godinama, a razvila se usled pogrešne i preterane upotrebe antimikrobijalnih lekova kod ljudi, životinja i biljaka. Zbog takve upotrebe, patogeni razvijaju otpornost na te lekove.
Nova studija pokazala je da AMR može imati mnogo gore efekte, nego što se mislilo. Svetska zdravstvena organizacija nazvala ju je jednom od "glavnih pretnji globalnom javnom zdravlju i razvoju". Prema ovoj studiji, mogla bi da ubije 39 miliona ljudi do 2050. godine.
"Očekujemo da će se ova kriz pogoršati. Potrebna nam je odgovarajuća pažnja prema novim antibioticima i korišćenju postojećih, kako bismo mogli da adresiramo zaista veliki problem", rekao je dr Kris Marej, direktor Instituta za metrike i evaluaciju zdravlja na Univerzitetu Vašington.
Autori studije analizirali su i procenjivali smrti i bolesti koje se mogu pripisati antimikrobijalnoj rezistenciji, ili dovesti sa njom u vezu. Smrti koje se mogu pripisati direktno su izazvane AMR-om, dok je uzrok povezanih smrti drugi, ali je pogoršan usled ove rezistencije.
Analizirani su podaci u vezi sa 22 patogena, 84 kombinacije patogena i lekova, i 11 infekcija u 204 zemlje, za period od 1990. do 2021. godine. Ukupno je analizirano oko 520 miliona individualnih slučajeva.
U posmatranom periodu, smrti izazvane antimikrobijalnom rezistencijom bile su u opadanju kod dece do pet godina, ali su porasle za više od 80 odsto kod ljudi starijih od 70 godina.
"Bilo je iznenađenje videti te obrasce. Trend opadanja kod dece mlađe od 15 godina, uglavnom je izazvan vakcinacijom, programima sanitacije i lečenja. Istovremeno, konstantno rastu smrti kod starijih od 50 godina", rekao je dr Marej.
Kombinacija bakterije Staphylococcus aureus (MRSA) i antibiotika meticilina imala je najveći rast u smrtnim ishodima. Od 1990, kada je taj broj iznosio 57.200, porastao je na 130.000 u 2021. godini.
Naučnici su postavili i tri scenarija - u prvom se trenutna klima nastavlja, u drugom se razvijaju moćni antibiotici i u trećem svet unapređuje kvalitet zdravstvene nege infekcija, kao i dostupnost antibiotika.
Prognoze studije objavljene u "Lansetu" pokazuju da će broj smrti od antimikrobijalne rezistencije porasti do 2050. ako se ne preduzmu mere. Prema tim predviđanjima, u toj godini bi direktno od AMR-a moglo da umre 1,9 miliona ljudi, a povezanih smrti bilo bi čak 8,2 miliona.
Najpogođeniji bi bili južna Azija, Latinska Amerika, Karibi i podsaharska Afrika.
"I dalje, nažalost, postoje mesta malih resursa gde ljudi jednostavno ne dobijaju neophodne antibiotike. Ali nije samo to, čak i kada se ljudi leče, nema kiseonika, nemate pristup intenzivnoj nezi. Dakle spektar nege i podrške, plus antibiotici, prave razliku", rekao je dr Marej.
U scenariju gde svet ima bolju negu, moglo bi se izbeći ukupno 92 miliona smrti. A u scenariju u kojem čovečanstvo ima moćnije antibiotike, taj broj je 11 miliona.
Ali, studija ne predviđa šta će se dogoditi ako se razviju još moćniji "superpatogeni". Zaključak u pratećem komentaru studije navodi da bi podaci trebalo da postaknu investicije i ciljane akcije kako bi se svet suočio sa sve većim izazovom antimikrobijalne rezistencije.
BONUS VIDEO:
(MONDO/CNN)