U telefonu Luke Križanca je video na kom priprema kafu kod kuće, na espreso aparatu. To je snimak koji bi svako mogao da napravi, da pokaže novi uređaj prijateljima ili da preporuči omiljenu kafu. Ipak, upravo ta svakodnevica Križancu deluje neverovatno. Pre samo nekoliko meseci, on nije imao ruke.
Križanac je izgubio delove ruku i nogu sa 12 godina, nakon pogrešno lečene infekcije koja je dovela do sepse i ozbiljnih komplikacija zbog kojih su mu udovi amputirani, piše "Si-En-En". Prošle jeseni, gotovo 17 godina kasnije, podvrgnut je transplantaciji obe ruke na klinici Penn Medicine.
Transplantacija ruku je retka. Do sredine 2023. godine u svetu je obavljeno samo 148 takvih operacija, prema jednoj studiji, a nisu sve bile dvostruke. U operaciji Križanca učestvovalo je više od 20 stručnjaka. Trajala je oko 12 sati i bila je rezultat godina priprema. Kada je anestezija počela da popušta, Križanac se obratio jednoj od sestara pored kreveta i rekao: "Pogledaj kako su mi lepe ruke".
Tog trenutka se ne seća. Kasnije su mu ga prepričali, ali osećaj je ostao.
"Ne mislim to samo u estetskom smislu, već duboko, kao osećaj da sam ponovo ceo kao čovek", rekao je.
Želja za samostalnošću
Za Križanca je život bez ruku bio teži nego bez nogu. Ruke su neophodne za hiljade svakodnevnih stvari, a proteze koje je imao, jednostavno nisu mogle da ih zamene onako kako su to činile proteze za noge.
"Pitanje nije šta ne možete da radite, već kako da živite? Nogama hodate. Rukama radite hiljade stvari. Jedete, negujete se, kuvate, izražavate se. Pokušaj da sve to nadoknadite plastičnom robotskom rukom jednostavno je nemoguć", rekao je.
Detinjstvo koje je poznavao, prestalo je da postoji, a zavisnost od porodice i prijatelja dodatno mu je otežavala put ka nezavisnosti.
"Kako odrastate, prirodno je da težite samostalnosti. To nisam mogao da postignem bez funkcionalnih ruku i ta potreba je s vremenom samo rasla", rekao je Luka.
Potraga za rešenjem
Križanac je odbijao da dopusti da ga invaliditet definiše i trudio se da živi u sadašnjem trenutku, ali on i njegova porodica stalno su tražili načine da mu poboljšaju kvalitet života. Godinama su razmatrali transplantaciju ruku, ali prepreke poput osiguranja i nedostatka stručnjaka usporavale su ceo proces.
"Znao sam da rešenje za moj problem postoji, pitanje je bilo kako da do njega dođem", priznao je Luka.
Godine 2018, skoro deceniju nakon što je izgubio ruke, splet srećnih okolnosti doveo je Križanca iz Švajcarske u kancelariju dr Skota Levina u Filadelfiji. Levin, emeritus predsednik Odeljenja za ortopedsku hirurgiju i profesor plastične hirurgije na Penn Medicine, odmah je bio impresioniran njegovim držanjem.
"Po svim kriterijumima, bio je izuzetan kandidat za transplantaciju ruku - inteligentan, informisan, sa neverovatnom podrškom porodice", rekao je doktor.
Ipak, pandemija i rane na nogama odložile su operaciju.
"Tokom pandemije morali smo sve da pauziramo. A zbog otvorenih rana ne bismo ni mogli da radimo transplantaciju. Rizik od infekcije bio je prevelik", rekao je dr Levin.
Levin i kolega otputovali su u Švajcarsku da leče njegove noge, a potom su u Filadelfiji nastavili pripreme za transplantaciju. Uobičajeno, priprema za ovakvu operaciju traje oko dve godine. Do kraja 2024. tim je bio spreman, posle više od deset probnih operacija, uvežbavajući kako da spoje nerve, mišiće, krvne sudove i kosti.
Križanac se preselio u Filadelfiju i pokušavao da uživa dok je čekao poziv. Poziv je stigao u kišnu nedelju - pronađen je donor. Ruke su odgovarale po boji kože, veličini i polu, što su faktori koji dodatno otežavaju usklađivanje. Za manje od sat vremena, Križanac je već bio u bolnici.
"Kad god godinama radite na nečemu i dobijete zeleno svetlo, tu nema premišljanja. Bio sam potpuno siguran da je to ono pravo za mene", rekao je Luka.
Tim stručnjaka - hirurzi, anesteziolozi, tim za transplantaciju, medicinske sestre - radio je istovremeno na Križancu i donoru. Nakon povezivanja krvnih sudova, protok je praćen različitim uređajima. Nervima je potrebno vreme da regenerišu, pa se uspešnost toga nije mogla znati odmah.
"Računamo na to da će nervi ponovo rasti, ali to nije garantovano. Mi možemo samo tehnički da ih spojimo što preciznije možemo, koristeći operacioni mikroskop. Uz malo sreće i preciznu hirurgiju, nervi donora će izrasti u mišiće", rekao je doktor.
Povratak životu
Križanac se oporavlja izuzetno dobro, rekao je dr Levin. Oporavak će trajati još godinama.
"Senzibilitet, osećaj dodira, poboljšava se. Jača mišiće, a s vremenom povrati i fine pokrete ruke. On je na odličnom putu. Od svih pacijenata koje smo imali, njegov oporavak nerava je najbrži".
Osim tri do četiri fizikalne terapije nedeljno, Križanac uzima lekove kako bi sprečio odbacivanje ruku, što je slično kao kod pacijenata sa transplantiranim bubregom. Jedan od lekova dodatno pomaže regeneraciju nerava. Već oseća da se vraća svojoj nezavisnosti. Mesec dana nakon operacije koristio je telefon. Kasnije, dok je prao ruke, voda ga je iznenadila.
"Instinktivno sam se povukao kad sam osetio hladnu vodu. To je bio trenutak kad sam pomislio: 'O moj Bože, osećam temperaturu vode!'", rekao je Luka.
Dr Levin smatra da medicina ima obavezu da pruži isti nivo nege kao kod transplantacije jetre, ako su pacijenti spremni i informisani.
"Ova oblast mora da ima podršku - kroz istraživanja, lečenje i edukaciju. Ako bi ceo ovaj napredak bio zaustavljen zbog toga što osiguranje ne pokriva troškove, to bi bila tragedija".
Križanac sada ima ambicije koje mu deluju ostvarivije, poput dobijanja vozačke dozvole. Ipak, pre svega, želi da bude "običan odrasli momak".
"Iako je oporavak složen, i hirurški i rehabilitaciono, ovo su zdrave ruke. Samo je pitanje vremena i posvećenosti da ih u potpunosti povratim".
Za sada, male stvari mu donose ogromnu radost. Video na kojem priprema espreso snimio je jer razvija veštine kao amaterski barista - hobi koji bez transplantacije ne bi mogao da ima.
"Više volim kapućino, ali espreso koji mi on napravi, može bilo kad", rekao je Levin.
BONUS VIDEO: