Prema podacima Batuta, u Srbiji prosečan životni vek postaje kraći u odnosu na prethodne izveštaje od 2019. do 2022. godine, navodi Prva. U 2024. godini iznosio je 76 godina. Žene u proseku žive i do 7 godina duže od muškaraca, ali i više umiru od bolesti srca.
Zašto je to tako i zašto je baš srce, godinama unazad, organ koji nas najviše vodi lekaru?
O tome je u emisiji "150 minuta" na Prvoj govorio dr Saša Hinić, interventni kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Na samom početku je naglasio da nije siguran u tačnost ovih podataka.
"Iz moje perspektive, posla koji ja obavljam i ustanove iz koje dolazim, nisam siguran da su ti podaci potpuno tačni. Međutim, podaci koje je izneo Batut, snimaju se na deskriptivnoj statistici, znači, oni definitivno opisuju neke podatke do kojih su oni došli. Statistička obrada je sigurno urađena kvalitetno, a da li su podaci koji su bili dostupni za evaluaciju baš takvi kakvi jesu, to je teško reći. Mislim da treba dublje da se zagrebe", rekao je dr Hinić i dodao:
"Ja mislim da nije skraćen u poslednje vreme ili da je skraćen možda zbog nekih dešavanja koja su bila u prethodnom periodu, da li zbog korone ili nekih stvari koje su bile vanredne, pa mislim da tu treba tražiti odgovore. Trebalo bi napraviti dublju analizu podataka do kojih je Batut došao", istakao jeinterventni kardiolog.
"Populacija nam najviše boluje od kardiovaskularnih bolesti"
Dr Hinić je istakao da najviše ljudi umire od srca.
"Definitivno, naša populacija najviše boluje od kardiovaskularnih bolesti. I to je nešto što je naša rak rana, u prvom redu zbog genetskih faktora i zbog loših životnih navika i zbog loše primarne prevencije. Kod nas sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite je na prilično visokom nivou, bar ja to gledam iz moje vizure, iz ustanove iz koje ja dolazim i iz moje svakodnevne prakse", rekao je dr Hinić i dodao:
"Mi radimo neke metode koje nismo radili pre par godina, tako da sigurno se povećava kvalitet života. Tako da, značajno utičemo i na loše ishode, na mortalitet, na obolevanje i takve neke loše stvari. Ipak, mislim da je glavni razlog loša primarna prevencija ili verovatno odsustvo primarne prevencije. Tako da, problem je kod nas sveobuhvatan i mislim da počinje u ranom životnom dobu", istakao je kardiolog.
Najveći problem - idemo kod lekara tek kada se nešto dogodi
Dr Saša Hinić je istakao da je najveći problem to što danas imamo ogroman broj pacijenata u terminalnoj fazi akutne koronarne bolesti.
"Imamo ogroman broj infarkta, mnogo više nego zapadna Evropa, zato što je kod nas često prva manifestacija kardiovaskularnog obolenja - akutni infarkt miokarda. Mi imamo ogroman broj pacijenata, mnogo procentualno viši broj. To je praktično jedna krajnja manifestacija koronarne bolesti, ateroskleroze kao takvog jednog entiteta. U zapadnoj Evropi, u Japanu i u Americi mnogo manje se oboleva oh tih akutnih stanja. Mnogo češće imaju kronične oblike koronarne bolesti, koji se mnogo lakše mogu kontrolisati sa lekovima i sa promenom načina života i takvih stvari", rekao je dr Hinić
Lekari svakodnevno imaju pune ruke posla zbog hitnih stanja.
"Akutni infarkt miokarda je jedno urgentno stanje. Mi smo danas, recimo, institut Dedinje je danas dežuran za akutne infarkte na teritoriji grada Beograda i šireg našeg regiona koji pokrivamo. To je praktično region do Inđije, do Šapca, do Smederevske Palanke, Aranđelovac... To je ogromna teritorija. Mi smo od jutra već imali nekoliko takvih slučajeva i to su pacijenti koje hitna pomoć dovodi kod nas.
Taj sistem jako dobro funkcioniše i mi smo u mogućnosti da spasimo život takvim pacijentima jer to su najčešće stanja koja su inkompatibilna sa životom. Mora da se hitno reaguje u okviru nekoliko sati, da se otvori infarktna arterija, da se pusti krv kroz taj krvni sud i da se naprosto čovek spase u tom trenutku i da mu se da prilika da, nažalost, moram reći nažalost, u sekundarnoj prevenciji koriguju te loše životne navike.
Idealno bi bilo da on u primarnoj prevenciji koriguje životne navike da ne dobije akutni infarkt miokarda. Idealno bi bilo da odlaskom kod lekara na neke preventivne ili sistematske preglede, vi u razgovoru s njim, definišete koji su faktori rizika za svakog od nas i da na taj način se deluje preventivno. To bi bio idealan scenario", objasnio je dr Hinić.
Da li žene duže žive od muškaraca?
"Mislim da bi žene trebalo u nekim životnim godinama da ređe obolevaju od muškaraca i to jeste tako, međutim, ta razlika se, tokom tokom starenja i odrastanja, gubi. Žene imaju često teže oblike akutnog infarkta miokarda zato što imaju malo drugačiju kliničku sliku. One često lutaju dok se postavi ta dijagnoza i često bolest odmakne predaleko da bi se moglo pomoći kao da je to slučaj da smo uspeli da odredimo dijagnozu na početku samog obolenja.
Tako da, žene verovatno žive duže zato što imaju dobre muževe. Ja nemam drugo neko logično objašnjenje, ali mislim da su žene ipak odgovornije prema svom zdravlju i da one drugačije shvataju zdravlje za razliku od nas. Kod nas muškaraca je više ona naša balkanska krilatica: 'Neće valjda mene, nekom će se to drugom dogoditi i mislim da tu izgubimo silno vreme'", rekao je doktor.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: