Smrt poznatog frizera, Matije Radulovića, koja se dogodila 6. januara, i dalje potresa javnost. Tačan uzrok smrti biće poznat nakon što budu gotovi rezultati obdukcije, ali brojne spekulacije govore o sepsi do koje je došlo nakon intervencije na zubima.
O ovom slučaju prvi put su u "Jutru" na Prvoj govorili profesor dr Dejan Marković i primarijus dr Milan Colić.
"Možete da popravljate zub i da dobijete sepsu"
Dr Milan Colić je objasnio kako nastaje sepsa, jedno od najopasnijih stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
"Sepsa sama po sebi nije izolovana bolest. Sepsa je sindrom. Sepsa je stanje organizma nastalo posle ulaska infekcije u organizam koja se, kako mi to kažemo, diseminovala, prenela kroz ceo organizam, kroz naš krvotok. Od toga kakav će biti odgovor organizma zavisi koji će stepen oštećenja ta sepsa izazvati na unutrašnjim organima. Znači, čovek može da se ubode na trn i da dobije sepsu. Može da popravlja zub i da dobije sepsu, a naravno da može da nastane i kod svih ostalih ozbiljnih stanja koja mogu pratiti raznorazne stvari", rekao je dr Colić i dodao:
"Znači, organizam mora da bude dovoljno slab da pokrene taj mehanizam. Kada taj mehanizam pokrene, onda praktično počinju da se pale lampice, jedan po jedan organ strada od infekcije po celom telu. Ne možete nigde ni da je zaustavite i ne znate kako ćete. Takvo stanje se prepozna. Odjednom obuzima ceo organizam pad telesne temperature ili jako povišena telesna temperatura, ubrzan rad srca, dehidracija. Stanje organizma koje polako i koje veoma brzo napreduje, pretvara se u stanje koje mi zovemo sepsa. Ja sam dugo radio kao opšti hirurg u Urgentnom centru i znam mnogo takvih stanja. Sepsa može biti uzrokovana i bakterijama i virusima i gljivičnim infekcijama. Znači, bilo šta može da pokrene taj strašni mehanizam", objasnio je dr Colić.
Profesor Stomatoškog fakulteta, dr Dejan Marković, objasnio je kada je moguće dobiti sepsu nakon intervencije na zubima.
"Većina ljudi, kada bi napravila snimak zuba, moglo bi da se pretpostavi da negde postoji neka infekcija na nekom od zuba. Ipak, to ne znači da će bilo ko dobiti bilo kakav problem, jer će taj zub da se leči, da se izleči, da se popravi, da se operiše i stanje će biti normalno. Potrebno je da se ta infekcija, ukoliko negde postoji, na neki oslabljen organizam, da tako pojednostavljeno kažem, primi, pa tek onda da nastane neki raspad sistema.
Sepsa generalno praktično dovede do raspada sistema, do odbrambenih snaga, do neadekvatne reakcije organizma, ali vratimo se na stomatologiju gde sam stručan. Generalno, što se tiče stomatoloških intervencija, mali je broj situacija gde može bilo kakva neka infekcija da se propagira, osim što to deluje generalno dramatično, jer kad se zub izvadi i otekne, svi su u stresu, u panici šta će da se desi i da to ne odvede do sepse. Moguće je, ali verovatnoća je veoma mala. I ono što često se možda i pogrešno radi, aplikuju se antibiotici, daju se razne antibiotik terapije", rekao je dr Marković i dodao da je danas to govoto praksa nakon vađenja zuba.
"To je postala praksa čak i pre intervencije. Vrlo je mali broj indikacija kada to treba da se da, a to je kod pacijenata koji već imaju neko opšte oboljenje, kod kardioloških pacijenata, kod nekih situacija gde se mogu očekivati komplikacije. Kod zdravih ljudi je to besmisleno i sa stručne strane pogrešno", objasnio je profesor.
"Antibiotici imaju svoje mesto da smire, leče infekciju i da pokriju neke stvari. Preventivno davanje apsolutno nema nikakvog razloga, osim ukoliko lekar koji leči opšte oboljenje, neko drugo, kardiološko, urološko ili bilo koje drugo, ne kaže da je potrebna odgovarajuća antibiotska priprema pre, na primer, vađenje zuba. Ali ne i za popravku, nego samo za neke intervencije koje se, pod znacima navoda, nazivaju 'krvave'", rekao je dr Marković.
"Mladi život je potpuno nepotrebno izgubljen"
Postoje stanja gde lekari očekuju da pacijent može da bude izložen nekoj bakteriji i infekciji, istakao je dr Colić.
"Tada preventivno dajete jednu jaku zaštitnu dozu antibiotika. Da se, na primer, dva grama nekog jakog antibiotika, ukoliko radite neku intervenciju, a nemate kao podlogu infekciju. Ono što je jako važno, jeste prepoznati kad ona počinje da nastaje i dovesti organizam u stanje da ne može da se desi sepsa", rekao je dr Colić i dodao:
"Sepsa se dešava u zapuštenim slučajevima. Da je taj čovek dva dana pred tu intervenciju, počeo da pije antibiotik, ako je organizam slab ili da je počeo sa jakim dozama istog trenutka kada je to urađeno, sigurno se ta sepsa ne bi desila. Nemoguće da bakterija, ukoliko uđe u krvotok i unutra zatekne već supstancu koja će da deluje protiv nje, da se ona tu takvom brzinom implementira, namnoži, diseminuje po organizmu i uništi organizam sam po sebi. Znači, to se jednostavno neće desiti. Mora da se vodi računa. Mi ne možemo tek tako da upiremo prstom i kažemo ko je kriv.
Postoji sled laboratorijskih analiza. Mi danas samo ne moramo nigde dalje da idemo, ali laboratorijske analize nam govore toliko o tome da možemo malo, ne sa velikom verovatnoćom, da prepoznamo da nešto ide prema septičnom stanju. Čim ide prema septičnom stanju, vi onda imate sledeći sled mera i postupaka, što bi rekla vojska, da idete iz ove ambulante u ovu, odavde u bolnicu, odavde na intenzivnu negu, da se takvo stanje ne desi. To stanje može da se razvija takvom brzinom, da je, eto, jedan mladi život potpuno nepotrebno izgubljen", rekao je dr Colić.
Rizične grupe za razvoj sepse
Dr Marković je otkrio da bilo ko može da dobije sepsu.
"To može da bude bilo ko. Može da bude oslabljen organizam, ali podrazumeva se da je organizam bio oslabljen ili je bila neka hronična bolest koja je trajala ili neadekvatna terapija. Razlog mogu da budu bilo kakve banalne upale ili jednostavno iscrpljenost organizma koja može biti od dijeta, od nekih stvari koje su postale naša svakodnevnica. To može da bude i upotreba lekova koji će oslabiti praktično otpornost organizma, pa će onda i neka infekcija koja je banalna, dovesti do ozbiljnih stanja. To je nešto o čemu treba da se vodi računa kada se nešto radi", rekao je profesor.
Kada ne smete da imate intervencije na zubima?
Profesor Stomatološkog fakulteta je objasnio i kada se ne rade intervencije na zubima.
"Nećemo raditi sigurno neke ozbiljne intervencije ukoliko je pacijent pre toga imao grip. Nećemo raditi nikakve ozbiljne intervencije ako je pacijent kardiološki pacijent koji je u fazi rekonvalesencije ili imao infarkt. Znači, to su neke stvari koje se generalno ne rade i koje stomatolozi i lekari svakako još pre nas znaju da prepoznaju i da preporuče. Žrtve smo u mnogim stvarima brzine i sve bismo da bude za juče", rekao je dr Marković.
Stručnjaci su upozorili na znake na koje svi treba da obratite pažnju.
"Generalno, treba obratiti pažnju na sve znake bilo kakvih infekcija. Znači, ne treba nijednu infekciju zanemarivati, to je pod broj jedan. Ne treba je preventivno ni lečiti davanjem antibiotika, kao što smo to rekli, ali preventiva je uvek najbolja", rekao je dr Colić.
"Oni koji nemaju zdravstvene probleme i stomatološke, ako je ono što je moja struka, onda neće imati ni komplikacije tog tipa. Znači, ići na vreme i lečiti one infekcije ili probleme koji se tog trenutka pojavljuju, pa ćete onda praktično izbeći sve moguće komplikacije", rekao je dr Marković.
Za kraj, dr Colić i dr Marković savetovali su jačanje imuniteta, uvek, ali posebno u zimskom periodu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)