- Isti virus ne pogađa sve isto jer imuni sistem ne reaguje jednako kod svih.
- Brza odbrana u nosu može da zaustavi infekciju pre pojave simptoma.
- Spor odgovor omogućava virusu da se proširi i izazove težu prehladu.
Neko kine jednom i ne desi mu se ništa. Neko drugi završi u krevetu, sa zapušenim nosom, glavoboljom i osećajem da ga je "oborila" ista ona prehlada koju drugi jedva da su primetili. I tada gotovo uvek postavljamo isto pitanje - kako je moguće da isti virus kod nekoga izazove ozbiljne simptome, a kod nekoga drugog gotovo ništa?
Novo naučno istraživanje nudi odgovor koji menja dosadašnje shvatanje. Ispostavlja se da odlučujuću ulogu često ne igra sam virus, već brzina i snaga prvog odgovora našeg organizma i to upravo na mestu gde virus prvi put ulazi u kontakt sa telom, u nosu.
U novoj studiji, objavljenoj 19. januara 2026. godine u prestižnom časopisu Cell Press Blue, naučnici su pokazali da upravo rana, urođena odbrana ćelija nosne sluzokože može da odluči da li će se infekcija zaustaviti na samom početku ili će se razviti u klasičnu prehladu sa svim poznatim simptomima.
Nos kao prva linija odbrane
Kada rinovirus, najčešći uzročnik obične prehlade, prodre u sluzokožu nosa, naše ćelije ne ostaju pasivne. One gotovo odmah počinju da komuniciraju i aktiviraju niz odbrambenih mehanizama, s ciljem da ograniče širenje virusa.
Istraživači sa Univerziteta Jejl pokazali su da upravo ovaj koordinisan i brz odgovor ćelija može biti ključna razlika između osobe koja se uopšte ne razboli i one kod koje se razviju izraženi simptomi. Drugim rečima, nije presudno samo kakav je virus, već i kako naš organizam reaguje na njegov ulazak.
Kako su naučnici došli do ovih otkrića?
Da bi pratili najranije faze infekcije, istraživači su u laboratoriji stvorili složen model ljudske nosne sluzokože. Iz matičnih ćelija nosa, tokom nekoliko nedelja razvijeno je tkivo koje oponaša prirodnu sluzokožu disajnih puteva.
U ovom modelu formirane su ćelije koje proizvode sluz, kao i ćelije sa mikroskopskim dlačicama koje pomažu u izbacivanju sluzi i štetnih čestica. Ovakav pristup omogućio je naučnicima da u realnom vremenu posmatraju kako hiljade ćelija istovremeno reaguju na infekciju rinovirusom.
Interferoni - tihi saveznici imuniteta
Ključnu ulogu u ovoj ranoj odbrani imaju interferoni, proteini koje naše ćelije proizvode kao odgovor na virusnu infekciju. Njihov zadatak je da otežaju ulazak virusa u ćelije i da spreče njegovo razmnožavanje.
Kada ćelije nosa brzo prepoznaju prisustvo rinovirusa, one oslobađaju interferone koji aktiviraju antivirusne mehanizme ne samo u zaraženim ćelijama, već i u okolnim, još uvek zdravim ćelijama. Tako se stvara "zaštitni pojas" koji virusu znatno otežava širenje.
Ako ovaj odgovor započne dovoljno rano, infekcija može da bude zaustavljena pre nego što se uopšte razvije. Kada je reakcija spora ili oslabljena, virus dobija vreme da se širi, ošteti ćelije i pokrene zapaljenske procese koji dovode do simptoma prehlade.
Kada su istraživači eksperimentalno blokirali odgovor interferona, rinovirus se brzo širio kroz tkivo, uz izražena oštećenja ćelija, što dodatno potvrđuje koliko je ova rana odbrana presudna.
Kada se odbrana pretvori u preteranu reakciju?
Studija je takođe pokazala da se, kada se virus već značajno razmnoži, aktiviraju dodatni mehanizmi koji dovode do pojačanog lučenja sluzi i stvaranja zapaljenskih signala.
Ovaj odgovor, iako deo odbrane, može da doprinese zapušenju nosa, upali disajnih puteva i, kod osoba sa astmom ili hroničnim bolestima pluća, pogoršanju disanja. Upravo ovi mehanizmi predstavljaju potencijalne ciljeve budućih terapija, koje bi mogle da ublaže simptome bez slabljenja prirodne antivirusne odbrane.
Šta ovo menja u razumevanju prehlade?
Iako laboratorijski model ne uključuje sve ćelije koje učestvuju u stvarnoj infekciji, uključujući imune ćelije koje kasnije stižu na mesto infekcije, poruka ove studije je jasna.
Težina bolesti često ne zavisi samo od osobina virusa, već od načina na koji organizam reaguje već na samom početku. Razumevanje ovih ranih, urođenih mehanizama odbrane otvara mogućnosti za razvoj terapija koje bi pomogle telu da reaguje brže i efikasnije.
Možda baš zato isti virus kod nekoga prođe gotovo neprimetno, dok nekoga drugog potpuno obori - jer ponekad pobeđuje onaj ko prvi reaguje, a ne onaj ko jače napada.
Zato nije reč samo o izbegavanju virusa, što je u stvarnosti gotovo nemoguće, već o jačanju organizma kako bi uvek bio spreman za brzu i pametnu odbranu.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
BONUS VIDEO:
(MONDO)