Postoje fizički vidljivi znaci starenja, poput bora i sedih vlasi. Ove promene nisu loše. Linije oko očiju od osmeha su posledica godina smeha i sreće, pravi blagoslov! One su samo prirodan deo procesa starenja.
Međutim, postoje i promene koje se dešavaju unutra u telu, a koje ne možemo da vidimo spolja. Srce je glavni primer za to. Zdravlje srca menja se s godinama, ali te promene nisu uvek očigledne.
Na primer, starenje je zapravo jedan od faktora rizika za bolesti srca, piše Parade. Prema članku objavljenom u Journal of Cardiovascular Aging, 90 odsto slučajeva kardiovaskularnih bolesti dešava se nakon 50. godine. Starenje je faktor rizika koji ne možemo da promenimo i rezultat je sporog razvoja upale u telu, prirodne ukočenosti arterija i zadebljanja zidova srca. Sve to se dešava postepeno tokom vremena.
Iako je starenje faktor rizika koji ne možemo da promenimo, istina je i da same godine ne govore celu priču o zdravlju srca. Kardiolog klinike "Klivlend" deli kako se zdravlje srca menja deceniju po deceniju i šta možete da uradite da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti kako starite.
Kako se zdravlje srca menja s godinama?
U tridesetim
Većina ljudi ne razmišlja mnogo o zdravlju srca u tridesetim, ali dr Abhajžit Sing, kardiolog klinike "Klivlend", kaže da je ova decenija veoma važna za srce.
"Tridesete su period kada se osnova koju ste postavili, počinje jasno da se pokazuje, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu", objašnjava on.
Ove godine su vreme kada ljudi postaju proaktivniji u vezi sa svojim zdravljem, uključujući godišnje kontrole kod lekara, koje podrazumevaju merenje krvnog pritiska i holesterola. Ako niste obraćali pažnju na zdravlje, ovi testovi će to pokazati.
Dr Sing naglašava da se naslage plaka u arterijama formiraju sporo tokom vremena. One mogu da podignu krvni pritisak, a da to ni ne primetite, sve dok ne dođe do kardiovaskularnog događaja, poput srčanog udara. Na taj način, navike koje imate u tridesetim, mogu da doprinesu ili spreče taloženje plaka.
"Navike u tridesetim možda ne utiču odmah na vas, ali oblikuju vaše kardiovaskularno zdravlje u pedesetim, šezdesetim i dalje", kaže dr Sing.
Imati visok krvni pritisak u tridesetim je signal da ga treba kontrolisati, inače može da postane opasno po život u budućnosti.
U četrdesetim
"Četrdesete su period kada rizik zaista počinje da se ubrzava, posebno kod muškaraca", kaže dr Sing i dodaje da muškarci prosečno razvijaju kardiovaskularne bolesti oko deceniju ranije od žena.
Često se u četrdesetim dijagnostikuju povišen krvni pritisak ili visok holesterol.
"Krvni sudovi postaju malo manje elastični s godinama, a uz to se mogu nagomilati i drugi stresori poput lošeg sna, visokog stresa, nezdrave ishrane i sedentarnog načina života. Te navike se sada vraćaju", upozorava on.
Takođe, posledice porodične istorije bolesti, poput visokog krvnog pritiska ili holesterola, počinju da se manifestuju.
U pedesetim
Pedesete su ključna decenija za zdravlje srca, posebno za žene.
"Estrogen pruža značajnu zaštitu kardiovaskularnom sistemu. Održava krvne sudove fleksibilnijim i manje rigidnim", objašnjava dr Sing.
Tokom menopauze, nivo estrogena opada, što znači da žene gube dodatnu zaštitu koju estrogen pruža.
"Menopauza ne izaziva nužno bolesti srca, ali gubitak te zaštite može da dovede do ukočenosti arterija i višeg holesterola", dodaje on.
Kod oba pola, dobijanje na težini ubrzava se u pedesetim. Posebno visceralna masnoća predstavlja glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.
U šezdesetim i dalje
Što ste stariji, veći je rizik od bolesti srca, čak i ako ste decenijama imali zdrave navike. Dr Sing objašnjava da je razlog tome sporo nakupljanje upale tokom vremena. Kako starimo, arterije postaju rigidnije, a zidovi srca deblji.
Ipak, on naglašava da nikada nije kasno da preuzmete kontrolu nad zdravljem srca, bilo promenom ishrane i životnih navika, bilo uzimanjem lekova za snižavanje krvnog pritiska ili holesterola, ako je potrebno.
Prema naučnoj studiji objavljenoj u Nicotine & Tobacco Research, pušači koji su prestali da koriste duvan u šezdesetim, dobili su oko tri godine duži životni vek u poređenju sa onima koji nisu prestali. Ovo je primer kako promene navika, čak i nakon šezdesete, mogu da utiču na zdravlje.
Možete li da usporite starenje srca?
Niko ne može da prevari vreme. Kao što je već objašnjeno, starenje je nepromenljivi faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Što ste stariji, veći je rizik. Ipak, dr Sing naglašava da ishrana i životne navike utiču na to koliko brzo se pojavljuju znaci starenja srca.
On kaže da mnogi njegovi pacijenti u pedesetim i šezdesetim imaju srce koje pokazuje malo znakova starenja, što je kombinacija dobre genetike i zdravih navika. S druge strane, neko u četrdesetim ko puši, živi sedentarnim načinom života, ne jede nutritivno bogatu hranu i ima porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti, može da pokaže prevremene znake starenja srca.
Zaključak je jasan, a to je da su ishrana i životne navike bitne. Ipak, takođe je važno biti svestan promena koje se prirodno javljaju s godinama.
Teško je znati u kakvom je stanju vaše srce bez merenja krvnog pritiska i holesterola. Ako ne znate svoje brojeve, ovo je znak da zakažete pregled kod lekara. Tako vaš lekar i vi možete da procenite zdravlje srca i preduzmete korake koji će ga održati zdravim sada i u decenijama koje dolaze.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)