Pablo Pikaso (1881-1973) bio je jedan od najistaknutijih i najuticajnijih umetnika 20. veka - slikar, vajar, grafičar i keramičar, koji je učestvovao u stvaranju kubizma i trajno revolucionisao način na koji razmišljamo o modernoj umetnosti.
Rođen u Malagi, veći deo odraslog života proveo je u Francuskoj, stvarajući dela koja i danas određuju kanon vizuelne kulture Zapada. Njegov opus broji desetine hiljada dela, a izuzetna kreativna plodnost održala se gotovo do poslednjih meseci života.
Šta je Pikasov sindrom?
Suprotno uvreženom mišljenju, Pikaso nije bio hronično bolestan niti zdravstveno potpuno iscrpljen umetnik. Istoričari umetnosti i biografi saglasni su u tome da je tokom većeg dela odraslog života uživao relativno dobro zdravlje i energiju, što mu je omogućavalo da intenzivno radi čak i u veoma poznim godinama. Doživeti 91. godinu u uslovima 20. veka bilo je samo po sebi dostignuće, posebno imajući u vidu da su standardi medicinske nege tada bili neuporedivi sa današnjim.
Najčešće pominjani Pikasov problem bio je migrena, koja se pominje i u biografskim izveštajima i u savremenim medicinsko-istorijskim analizama. Deo neurologa iznosi hipotezu da je umetnik mogao da ima tzv. migrenu sa aurom, koja se ispoljava poremećajima vida i prostorne percepcije.
To je dovelo do termina "Pikasov sindrom", koji služi za opis određenih deformacija percepcije kod pacijenata sa migrenom, iako treba naglasiti da je to opisni pojam, a ne zasebna bolest.
Migrena je neurološko oboljenje koje se ispoljava ponavljanim, obično jakim i pulsirajućim glavoboljama, često jednostranim, koje mogu da prate mučnina, povraćanje i preosetljivost na svetlost i zvuk.
Migrena sa aurom je oblik migrene u kojem se pre glavobolje ili istovremeno sa njom javljaju prolazni neurološki simptomi, najčešće smetnje vida (npr. bljeskovi, cik-cak linije, mrlje), a ređe utrnulost, peckanje ili poteškoće sa govorom. Aura obično traje od nekoliko do najviše 60 minuta.
Ne postoje pouzdani dokazi da je Pikaso patio od dijagnostikovanih mentalnih poremećaja. Njegovi burni lični odnosi i intenzivan temperament danas se često analiziraju u psihološkom kontekstu, naročito u vezi sa šizofrenijom, ali istoričari naglašavaju da su to sekundarna tumačenja, a ne klinički podaci.
Stil života umetnika, ispunjen radom, društvenim kontaktima i intimnim vezama, nije se suštinski razlikovao od načina života mnogih stvaralaca njegove epohe.
Od čega je umro Pablo Pikaso?
Tek u poslednjoj deceniji života Pikaso je počeo da oseća posledice starenja organizma. Biografije i svedočenja bliskih osoba ukazuju na postepeno pogoršanje vida i sluha, smanjenu fizičku pokretljivost i rastuću zavisnost od nege supruge Žaklin Rok. Ove promene imale su tipično gerijatrijski karakter i nisu se dovodile u vezu sa jednom konkretnom hroničnom bolešću.
Pablo Pikaso je preminuo 8. aprila 1973. godine u svojoj kući u Muženu, na jugu Francuske. Zvaničan i opšteprihvaćen uzrok smrti bio je srčani udar povezan sa poodmaklim životnim dobom. Umetnik je tada imao 91 godinu, a njegov odlazak, iako iznenadan, nije bio prethodno obeležen dugotrajnom, iscrpljujućom bolešću.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)