Od simptoma sličnih moždanom udaru, preko poremećaja vida, pa do paroksizmalnog tortikolisa kod dece, raznovrsnost migrena je mnogo veća nego što obično mislimo. Iako je najčešće povezujemo sa pulsirajućom glavoboljom na jednoj strani, u stvari, migrena je spektar neuroloških bolesti sa više lica. Simptomi ove bolesti često se mešaju sa drugim bolestima, što otežava pravilnu dijagnozu i lečenje.
Odakle je došla migrena?
Poreklo reči "migrena" datira još iz antičke Grčke. Termin "hemikranija" bukvalno je značio "polovina lobanje", kombinujući reči "hemi" (polovina) i "kranion" (lobanja). Hipokrat je već opisao simptome slične migreni, ali je tek u 18. veku počela da se tretira kao poseban neurološki poremećaj. Danas je poznato da je migrena jedna od najčešćih neuroloških bolesti u svetu, koja pogađa milione ljudi. Uprkos tome, njeni različiti oblici i dalje mogu da iznenade i pacijente i lekare.
Migrena sa aurom i bez bola
Jedna od poznatijih vrsta ove bolesti je migrena sa aurom. Pre pojave glavobolje, pacijenti doživljavaju neurološke poremećaje kao što su treperenje svetla pred očima, peckanje u udovima ili otežani govor. Ovi simptomi obično traju od nekoliko minuta do sat vremena. Kod nekih ljudi, aura se javlja bez naknadne glavobolje. Ova "tiha migrena" je posebno česta kod muškaraca koji imaju druge simptome migrene uprkos nedostatku bola.
Kad migrena imitira moždani udar
Hemiplegična migrena je redak oblik bolesti koji može da se pomeša sa moždanim udarom. Manifestuje se kao privremena paraliza jedne strane tela, slabost mišića ili otežano kretanje. Nakon što ovi simptomi nestanu, javlja se glavobolja. U slučaju porodične hemiplegične migrene, uzrok su genetske mutacije koje utiču na transport jona u neuronima. To rezultira poremećenom komunikacijom između nervnih ćelija i pojavom karakterističnih simptoma. Ponekad paraliza može da traje nekoliko sati.
Vrtoglavica i poremećaji ravnoteže
Bazilarna migrena, poznata i kao migrena moždanog stabla, manifestuje se vrtoglavicom, poteškoćama u održavanju ravnoteže, poremećajima govora i vida. Sve ovo je uzrokovano poremećajima u protoku krvi u moždanom stablu. Iz tog razloga, ponekad se meša sa drugim ozbiljnim neurološkim bolestima, kao što su encefalitis ili trovanje.
Slično tome, vestibularna migrena se uglavnom manifestuje problemima sa ravnotežom i vrtoglavicom. Pacijenti doživljavaju nestabilnost, zujanje u ušima ili teškoće u koncentraciji. Ovi simptomi često podsećaju na bolesti ORL, što dovodi do pogrešnih dijagnoza.
Problemi sa vidom i migrena
Neki oblici migrene manifestuju se smetnjama vida. Retinalna migrena karakteriše naglo pogoršanje vida na jednom oku, pojava skotoma ili čak privremeno slepilo. Uzrok je poremećaj protoka krvi u mrežnjači, što dovodi do njene hipoksije.
Zauzvrat, paralitička migrena uzrokuje probleme sa kretanjem očiju. Nervi odgovorni za njihovo kretanje su paralizovani, što rezultira dvostrukim vidom, bolom i poteškoćama u usmeravanju vida. Obe ove vrste se često mešaju sa drugim oftalmološkim stanjima, odlažući odgovarajući tretman.
Novi pogled na migrenu
Neki naučnici sugerišu da je migrena "prirodni mehanizam za samopopravku mozga". Ova teorija otvara nove perspektive u lečenju i razumevanju bolesti. Migrena je mnogo više od obične glavobolje. Njeni različiti simptomi i oblici zahtevaju veću svest i pacijenata i lekara. Samo na ovaj način moguće je efikasno dijagnostikovati i lečiti ovu misterioznu bolest.
BONUS VIDEO:
