Britansku javnost potresla je vest da je beba mlađa od godinu dana doživela srčani udar u bazenu, dok istraga treba da utvrdi sve okolnosti tragedije, uključujući i mogući uticaj ekstremnog toplotnog talasa koji ovih dana donosi temperature blizu 40 stepeni i dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Šta je zapravo najopasnije za srce i kako ga sačuvati, za emisiju "Redakcija", govorio je dr Petar Otašević, kardiolog.
"Kada su visoke temperature u pitanju, najveći problem je dehidratacija, odnosno gubitak tečnosti iz organizma. Posebno su ugrožene starije osobe i deca, jer njihovi mehanizmi za regulaciju telesne temperature nisu dovoljno razvijeni. Zbog toga je glavni savet da se unosi što više tečnosti, pre svega vode. Važno je piti vodu i kada nismo žedni, imati je uvek pri ruci i unositi minimum litar i po do dva litra dnevno. To je najbolja prevencija", rekao je dr Otašević.
Poseban oprez za hronične pacijente
Kako je upozorio, osobe sa hroničnim kardiovaskularnim oboljenjima tokom visokih temperatura zahtevaju dodatni oprez i obaveznu konsultaciju sa lekarom zbog mogućih promena u terapiji i reakciji organizma.
"Osobe sa hroničnim bolestima, naročito kardiovaskularnim, takođe su u povećanom riziku. Njima se savetuje da se unapred konsultuju sa svojim lekarom o eventualnoj korekciji terapije tokom visokih temperatura. Na primer, kod pacijenata sa povišenim pritiskom može doći do njegovog pada zbog širenja krvnih sudova, ali terapiju nikako ne treba menjati na svoju ruku", objasnio je kardiolog.
Nagla promena temperature prilikom ulaska u hladnu vodu nakon izlaganja velikim vrućinama može ozbiljno da optereti kardiovaskularni sistem i u najtežim slučajevima dovede do smrtnog ishoda, zbog čega je neophodan postepen ulazak u vodu, upozorio je dr Otašević.
"Nažalost, temperaturna razlika može dovesti i do smrtnog ishoda. Kada su spoljašnje temperature i do 35 stepeni u hladu, a na suncu i znatno više, telo je već pod velikim opterećenjem. Kada se uđe u vodu koja je znatno hladnija, dolazi do naglog grčenja krvnih sudova, ubrzanog rada srca i skoka krvnog pritiska. To može dovesti do infarkta miokarda, pa čak i kardiovaskularne smrti. Svake godine, nažalost, beleže se slučajevi iznenadnih smrti prilikom ulaska u vodu. Zato je prevencija jasna. U vodu treba ulaziti postepeno, kako bi se organizam navikao na promenu temperature", istakao je kardiolog.
"Starije osobe jesu ugroženije zbog slabije regulacije organizma, ali to ne znači da su mladi bez rizika. Mere opreza važe za sve. Preporuka je izbegavanje izlaska u najtoplijem delu dana, dovoljan unos tečnosti, nošenje zaštite poput šešira ili kačketa i postepeno rashlađivanje tela. Uz poštovanje ovih saveta, rizik se može značajno smanjiti", zaključio je Otašević.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)