Nakon što je MONDO prvi otvorio temu spornih spotova jutjubera Faraona, koji obiluju motivima pedofilije i stihovima koji se*sualizuju maloletne devojčice, brojni građani traže reakciju nadležnih institucija.
Ubrzo su se na slučaj nadovezali i brojni drugi mediji, a pitanje odgovornosti kreatora sadržaja i zaštite dece na internetu postalo je jedna od glavnih tema u javnosti. Pogledajte samo neke od kadrova iz spota:
Zato smo kontaktirali Galu Isidoru Ranđić, diplomiranog psihologa i sertifikovanog integrativnog i EMDR psihoterapeuta. Za MONDO je objasnila na koji način ovakav sadržaj utiče na maloletne osobe. Prema njenim rečima, mladi su posebno osetljivi na poruke koje dobijaju od svojih internet idola, što može da ostavi posledice na njihov razvoj.
- Kako sadržaji koji se*sualizuju maloletne osobe, čak i kada su predstavljeni kao "provokacija, humor ili umetnička sloboda", mogu da utiču na decu i tinejdžere koji ih gledaju?
"Prva stvar koju kao odrasli zaboravljamo jeste da dečji psihički aparat nema odbrambene mehanizme koje mi imamo. Tinejdžeri i deca ne poseduju kognitivni filter za 'ironiju' ili 'umetničku provokaciju', već je za njih ono što vide na ekranu ogledalo realnosti i direktan model ponašanja. Kada se maloletne osobe se*sualizuju (makar i kroz formu humora), kod mladih gledalaca dolazi do prerane se*sualizacije, gde se deca guraju u sferu odraslih pre nego što su za to emocionalno i biološki zrela, što može izazvati duboku unutrašnju konfuziju jer njihova psiha pokušava da obradi koncepte za koje nema bazične kapacitete.
Ono što se u ovakvim sadržajima propagira je objektivizacija tela i to najčešće dečijeg tela, što je izuzetno štetno naročito za devojčice koje kroz takav sadržaj dobijaju poruku da njihova vrednost ne leži u njihovoj ličnosti, talentima i onom što jesu kao osobe, već u tome koliko su se*sualno privlačne odraslima ili vršnjacima. Takođe, izloženost ovakvom sadržaju u ranom uzrastu za dete je vrsta mikro-traume. Da bi preživelo i uklopilo se u društvo koje taj sadržaj slavi, dete mora da potisne svoj prirodni instinkt gađenja ili nelagode i da se adaptira. Ta adaptacija znači da ono počinje da imitira i prihvata ono što ga zapravo ugrožava, žrtvujući svoju autentičnu dečju nevinost i razvojni tempo samo da bi pripadalo".
- Da li ponavljanje motiva koji povezuju dečje predmete, igračke i ponašanje sa se*sualnim sadržajem može da dovede do normalizacije takvih poruka i pomeranja granica prihvatljivog kod mladih?
"Apsolutno. Spajanje simbola detinjstva poput igračaka, školskih rekvizita ili dečjeg ponašanja sa se*sualnim kontekstom stvara opasan kognitivni kratki spoj. Kroz proces desenzitizacije tj. proces smanjenja ili potpunog uklanjanja fizičke ili psihičke reakcije na određeni nadražaj (stimulus), ono što je juče bilo šokantno i alarmantno, stalnim ponavljanjem postaje 'smešno' i društveno prihvatljivo.
Najveća i najdalekosežnija opasnost ovoga jeste erozija unutrašnjeg kompasa kod mladih. Da bi dete u realnom životu moglo da postavi jasnu granicu odrasloj osobi i prepozna neprimereno ponašanje, ono prvo mora da ima jasan pojam o tome šta je bezbedno, a šta ne. Kada njihovi idoli sa ekrana normalizuju ponašanje koje koketira sa eksploatacijom dece, detetov odbrambeni zid je poljuljan. Ono počinje da sumnja u sopstveni instinkt za opasnost i ućutkuje onaj unutrašnji glas koji mu govori da nešto nije u redu. To ga u realnom svetu, nažalost, čini višestruko ranjivijim za različite vidove manipulacije".
- Kako roditelji treba da razgovaraju sa detetom ili tinejdžerom koji je pogledao ovakav spot i koji znaci mogu da pokažu da ga je sadržaj uznemirio, zbunio ili negativno uticao na njega?
"Pozvala bih roditelje da ne reaguju iz pozicije panike, besa ili moralne osude deteta 'Zašto gledaš te gluposti?!', jer će takav stav samo zatvoriti vrata komunikacije.
Mnogo je korisnije deci ukazivati na to da ovakvi spotovi profitiraju na najjeftinijem ljudskom impulsu - potrebi za šokom i senzacijom. Naš zadatak kao roditelja je da naučimo decu da prepoznaju kada neko 'trguje njihovom pažnjom' i da ih podsećamo na zdrave vrednosti i koliko se takav sadržaj kosi sa istim.
Deca postaju opsednuta internetom, influenserima i bizarnim trendovima onda kada u njihovom stvarnom životu postoji praznina - nedostatak duboke, sigurne i prisutne veze sa roditeljima. Ako dete nema 'emocionalno sidro' u porodici, ono će se okrenuti vršnjacima i internet idolima. Ti idoli postaju njihovi vaspitači, a njihove iskrivljene vrednosti postaju dečji moralni kodeks.
Zato je važno da otvoreno i znatiželjno komuniciramo sa decom. Da se interesujemo za ono što kozumiraju, da ih pozivamo na razmenu mišljenja. Na primer, možemo ih pitati: 'Vidim da je ovaj spot dosta popularan na internetu. Da li si ga video/la? Šta misliš o njemu?' ili 'Kako se tebi čini to što su u spotu korišćene dečje igračke na taj način? Kako se osećaš dok gledaš taj spot? Šta izaziva u tebi?'".
- Da li ovakvi spotovi mogu da otežaju deci da prepoznaju neprimereno ponašanje odraslih i da jasno postave granice?
"Da, i to je možda najveća i najdalekosežnija opasnost ovakvih sadržaja. Da bi dete moglo da postavi granicu i kaže 'NE' neprimerenom ponašanju odrasle osobe, ono prvo mora da ima kristalno jasan unutrašnji kompas o tome šta je primereno, a šta ne. Ovakvi sadržaji direktno kvare taj kompas. Kada javne ličnosti, influenseri ili 'idoli' mladih kroz svoje spotove normalizuju ponašanje koje ima elemente eksploatacije ili se*sualizacije dece, detetu se šalje poruka da je to društveno prihvatljivo, pa čak i poželjno.
Ako je detetu normalno da gleda spotove u kojima se dečji motivi se*sualizuju pod maskom humora, ono će mnogo teže prepoznati manipulaciju u realnom životu.Predatorsko ponašanje (tzv. grooming) se često oslanja upravo na postepeno pomeranje granica deteta kroz šalu, tajne i poklone.
Kada mediji to već čine umesto predatora, detetov odbrambeni zid je već poljuljan. Čak i da dete podsvesno oseti nelagodu gledajući takav sadržaj, ali vidi da društvo (kroz milionske preglede i komentare) to slavi, ono počinje da sumnja u sopstveni osećaj za opasnost. Naučiće da ućutka svoj unutrašnji glas koji mu govori da nešto nije u redu, što ga čini višestruko ranjivijim u kontaktu sa odraslima koji imaju loše namere".
Podsećamo da svaku situaciju u kojoj se zloupotrebljavaju maloletna lica možete da prijavite nadležnim službama slanjem mejla na prijavipedofiliju@mup.gov.rs i vtk@mup.gov.rs.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)