- Smrt majke i ćerke u Dobrim Vodama povezana je sa srčanim zastojem, a tužilaštvo je naložilo obdukciju radi utvrđivanja tačnog uzroka.
- Srčani zastoj nije isto što i srčani udar, a može da ga izazove niz stanja, od aritmija i srčanih bolesti do embolije, trovanja i teških povreda.
- Bol u grudima, gušenje, nepravilno lupanje srca i nesvestica važniji su znaci upozorenja od glavobolje i mučnine.
Tragična smrt majke i ćerke iz Bosne i Hercegovine, koje su preminule u razmaku od samo sat vremena tokom odmora u Dobrim Vodama, potresla je region. Prema informacijama koje su objavili regionalni mediji, kod obe je došlo do srčanog zastoja. Za uzrok navodi se "iznenadna prirodna smrt" bez elemenata krivičnog dela.
Dvadesetdvogodišnja devojka preminula je prva, a njena majka, stara 45 godina, pronašla ju je bez znakova života. Samo sat vremena kasnije pozlilo je i majci, koja je takođe preminula. Pojedini mediji navode da su se nekoliko dana ranije žalile na glavobolju i mučninu.
Više državno tužilaštvo u Podgorici prethodno je saopštilo da je naložena obdukcija i da se preduzimaju sve potrebne radnje kako bi bile utvrđene činjenice i precizan uzrok smrti. Zbog toga glavobolja i mučnina ne mogu da se predstavljaju kao potvrđeni znaci da će doći do srčanog zastoja, niti se na osnovu dostupnih informacija može zaključiti šta je pokrenulo tragičan sled događaja.
Srčani zastoj nije isto što i srčani udar
Iako se ova dva pojma često koriste kao sinonimi, srčani zastoj i srčani udar nisu isto stanje.
Srčani udar, odnosno infarkt, nastaje kada je dotok krvi do jednog dela srčanog mišića smanjen ili potpuno prekinut. Srčani zastoj nastupa kada srce iznenada prestane da pumpa krv, zbog čega mozak i ostali vitalni organi ostaju bez kiseonika.
Osoba tada naglo gubi svest, ne reaguje i ne diše normalno. Bez hitne pomoći, smrt može da nastupi za svega nekoliko minuta. Srčani udar može da izazove srčani zastoj, ali zastoj može da nastane i iz brojnih drugih razloga.
Važno je razumeti i da izraz "srčani zastoj" opisuje ono što se na kraju dogodilo. Srce je prestalo da radi, ali ne mora sam po sebi da pruži odgovor na pitanje zbog čega se to dogodilo. Za otkrivanje osnovnog uzroka potrebni su obdukcioni, toksikološki i drugi nalazi, kao i podaci o ranijem zdravstvenom stanju osobe.
Šta sve može iznenada da zaustavi srce?
Najčešći neposredni uzrok srčanog zastoja jeste opasan poremećaj srčanog ritma. Umesto da pravilno pumpa krv, srce počinje da radi haotično ili prestaje da stvara efikasne otkucaje.
Do toga mogu da dovedu:
- srčani udar,
- bolest ili zadebljanje srčanog mišića,
- srčana slabost,
- urođene srčane mane,
- nasledni poremećaji srčanog ritma,
- zapaljenje srčanog mišića,
- plućna embolija,
- ozbiljan nedostatak kiseonika,
- veliki gubitak krvi,
- teški poremećaji elektrolita,
- predoziranje lekovima ili psihoaktivnim supstancama,
- određena trovanja,
- snažan strujni udar,
- teška povreda srca ili grudnog koša.
Kod starijih osoba iznenadni srčani zastoj najčešće je povezan sa bolešću koronarnih arterija. Kada se dogodi kod mlađih, lekari razmatraju i mogućnost neotkrivene bolesti srčanog mišića, urođene mane ili naslednog poremećaja električne aktivnosti srca.
Takve bolesti ponekad ne izazivaju očigledne tegobe i prvi znak problema može da bude upravo gubitak svesti ili srčani zastoj. Rizik može da bude veći ukoliko je u porodici bilo slučajeva iznenadne smrti u mlađem životnom dobu.
Postoje li znaci upozorenja?
Srčani zastoj često nastupa bez prethodnog upozorenja, ali pojedine osobe pre toga mogu da osete:
- bol ili pritisak u grudima,
- ubrzano ili nepravilno lupanje srca,
- gušenje,
- neobjašnjivu slabost, vrtoglavicu ili da izgube svest.
Naročito ne treba zanemarivati nesvesticu tokom fizičkog napora, iznenadno lupanje srca praćeno vrtoglavicom, bol u grudima ili podatak da je bliski član porodice iznenada preminuo u mlađim godinama. Takvi simptomi zahtevaju lekarski pregled.
Glavobolja i mučnina veoma su česte tegobe i mogu da prate brojna stanja, od migrene i virusne infekcije do dehidratacije. Same po sebi nisu tipični pokazatelji predstojećeg srčanog zastoja. Ipak, iznenadna, izuzetno jaka glavobolja, naročito ako je praćena poremećajem govora, slabošću jedne strane tela, gubitkom svesti, otežanim disanjem ili bolom u grudima, zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebn aregistracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)