Izgleda da svuda ima zastrašujućih vesti o zdravlju srca - na bilbordima, u vestima o slavnima i političarima i u upozorenjima od lekara. Možda imate neko drugo stanje koje povećava rizik od srčanih bolesti ili imate člana porodice ili prijatelja koji se oporavlja od srčanog udara ili moždanog udara. Pored toga, svake godine imamo statistike koje pokazuju da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti.
Kada je reč o prevenciji kardiovaskularnih bolesti, odnosno barem o smanjenju rizika, ključno je fokusirati se na brojeve. Neki su povezani sa stilom života, kao praćenje unosa zasićenih masti i povećanje nedeljne fizičke aktivnosti na 75 minuta vežbi visokog intenziteta ili 150 minuta umerenog intenziteta.
Drugi zahtevaju odlazak kod lekara ili u laboratoriju na analize, što mnogima može biti neprijatno. Ipak, jedan kardiolog naglašava koliko su važne.
"Redovne analize krvi su važne ako imate poznat kardiovaskularni problem ili uzimate lekove za holesterol", kaže dr Bredli Server, kardiolog.
One vam takođe mogu pomoći da napravite promene u načinu života koje podržavaju zdravlje srca. Kada gleda laboratorijske nalaze pacijenta, dr Server prvo proverava jedan (dobro, dva) broja. Ispod objašnjava šta su ti brojevi, zašto su važni i kako da poboljšate rezultate.
Kada dr Server pregleda nalaze pacijenata, on se prvo fokusira na LDL holesterol i trigliceride. To mu pomaže da informiše i osnaži pacijente da preduzmu korake ka boljem zdravlju srca.
"Holesterol je značajan promenljivi faktor rizika za razvoj koronarne bolesti srca. Razumevanje nivoa holesterola omogućava procenu individualnog rizika i olakšava ranu intervenciju, potencijalno sprečavajući ili ublažavajući buduće komplikacije", objašnjava.
Koronarna bolest srca nastaje kada se u koronarnim arterijama, koje dovode krv do srca, nakupi plak. Taj plak može da suzi ili zatvori arterije i ometa taj vitalni protok krvi. Zvuči zabrinjavajuće, ali nećete znati svoj rizik dok ne uradite analize i ne razgovarate sa svojim lekarom o vrednostima LDL i triglicerida.
"Najbolji način da snizite holesterol je prvo da znate svoj nivo i svoj cilj. To se utvrđuje razgovorom sa vašim lekarom opšte prakse i razmatranjem vaših individualnih rizika", kaže dr Server.
Nakon toga možete da razgovarate o tome koliko često treba da vadite krv da biste pratili LDL i trigliceride.
"Vreme i učestalost testiranja nivoa holesterola zavise od vašeg rizika od komplikacija. Ako imate dijabetes, poznatu koronarnu bolest srca ili članove porodice sa veoma povišenim nivoima, poznavanje vaših vrednosti je od suštinskog značaja da biste izbegli naknadne komplikacije", objašnjava dr Server.
Šta treba da znate o LDL holesterolu?
LDL holesterol često se spominje pri razgovoru o zdravlju srca, ali šta tačno znači?
"LDL, odnosno lipoprotein niske gustine, obično se naziva lošim holesterolom", objašnjava dr Server i dodaje da LDL holesterol može da se taloži u unutrašnjem sloju arterija.
"Vremenom se ovi talozi holesterola zadebljavaju i okružuju kalcijumom. Taj proces se zove ateroskleroza. Ako se to dogodi u koronarnim arterijama, može da dovede do bola u grudima ili poveća rizik od srčanog udara", kaže kardiolog.
Objašnjava da se ovo nakupljanje može dogoditi i u vratu ili mozgu, čime se povećava rizik od moždanog udara, a rizici povišenog LDL holesterola se tu ne završavaju.
"Ponekad se ti džepovi holesterola mogu rupturirati unutar zidova arterije. Telo odmah reaguje na tu rupturu formiranjem krvnog ugruška. Taj ugrušak može veoma brzo da zaustavi protok krvi i tako izazove srčani ili moždani udar", objašnjava.
Ciljni nivo zavisi od vašeg rizika od srčanih problema, uključujući koronarnu bolest. Dr Server cilja na LDL ispod:
- 130 mg/dl za opštu populaciju sa niskim rizikom,
- 100 mg/dl za pacijente sa srednjim rizikom,
- 70 mg/dl za pacijente sa visokim rizikom,
- 55 mg/dl za veoma visokorizične pacijente.
"Veoma visok rizik definiše se postojanjem poznate koronarne bolesti srca i dijabetesom, bubrežnom bolešću ili aktivnom istorijom pušenja", kaže dr Server, dodajući da treba razgovarati sa svojim lekarom o ličnom nivou rizika.
Šta treba da znate o trigliceridima?
"Trigliceridi su masti u krvi koje nam govore više o vašoj ishrani u poslednja 24 sata", kaže dr Server.
Objašnjava da su trigliceridi promenljivi i brzo se menjaju u zavisnosti od toga šta ste jeli.
"Neki ljudi imaju veoma visoke nivoe ako ih telo ne može efikasno razgraditi. Visoki trigliceridi mogu da dovedu do akutnih problema kao što je pankreatitis", kaže kardiolog.
Prema rečima dr Servera, idealno je držati trigliceride ispod 150 mg/dl.
Kako da upravljate holesterolom?
Pre svega, potrebno je da znate svoje brojeve da biste njima upravljali. Osim razumevanja LDL i triglicerida, dr Server podstiče ljude da znaju i svoj HDL, "dobar" holesterol.
"HDL vrednosti kod muškaraca su više od 40 mg/dl, a kod žena više od 50 mg/dl. Bilo koji nivo iznad 60 mg/dl smatra se zaštitnim i pomaže u snižavanju rizika od koronarne bolesti arterija", kaže doktor.
Kada imate svoje rezultate, možete da očnete da preduzimate korake za upravljanje holesterolom i snižavanje LDL i triglicerida ako je potrebno. Ispod su neki saveti koje dr Server daje pacijentima čiji su LDL i trigliceridi previsoki.
- Uvedite fizičku aktivnost - vežbanje je dobar način da povisite HDL i tako snizite LDL. Gubitak telesne težine od 5-10 odsto može da dovede do značajnog pada LDL.
- Ograničite zasićene masti - ishrana je važna, posebno ako unosite mnogo zasićenih masti (prisutnih u nekim pekarskim proizvodima, crvenom i prerađenom mesu). Američko udruženje za srce preporučuje ograničenje unosa zasićenih masti na najviše 13 grama dnevno pri ishrani od 2.000 kalorija.
- Povećajte unos vlakana - dovoljno vlakana u ishrani može da pomogne u održavanju holesterola pod kontrolom. To se može dobiti iz izvora kao što su ovas, ječam i pasulj.
Vaš lekar je najbolji izvor za utvrđivanje koje strategije za snižavanje holesterola su najprikladnije za vas.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
