- Sindrom odloženog života opisuje naviku da sopstvene želje i odmor stalno ostavljamo za kasnije, dok obaveze imaju prednost.
- Tamara Vučić je u Instagram objavi govorila o tom problemu i o tome kako ga je prevazišla.
- Stručnjaci savetuju da se krene od malih koraka, uz planiranje vremena za ono što nam je važno.
"Kad završim sve obaveze, posvetiću se sebi", "Kad bude manje posla, upisaću taj kurs", "Za putovanje će biti vremena sledeće godine"... Rečenice zvuče poznato, a trenutak koji čekamo, lako se pomera svaki put kada iskrsne nešto novo.
O takvom odnosu prema sopstvenim željama govorilo se u Instagram objavi Tamare Vučić u maju ove godine. Kako je navedeno u opisu, "sindrom odloženog života" nije dijagnoza, već naziv za sklonost da lično vreme žrtvujemo zbog nečega što smatramo važnijim.
Autori objave naveli su da se sa ovim izazovom suočavaju i prve dame i gospoda. Zato su Tamaru Vučić pitali kako ga je prevazišla i koju je dugo odlaganu ideju konačno ostvarila. A koliko dugo zapravo čekamo da na red dođe ono što sami želimo?
Šta znači "odlagati život"?
Ovim izrazom opisuje se situacija u kojoj zadovoljstvo, odmor ili lične ciljeve stalno uslovljavamo nekim budućim događajem. Živećemo opuštenije kada dobijemo bolji posao, počećemo da se bavimo hobijem kada završimo veliki projekat, viđaćemo prijatelje kada se raspored malo rastereti.
Problem nastaje kada se uslov stalno menja. Jedna obaveza jeste završena, ali druga već čeka, pa vreme za sebe ostaje na istom mestu, negde u budućnosti. To se može prepoznati i u malim stvarima, poput slobodnog popodneva koje ponovo pretvorimo u radno, druženja koje mesecima pomeramo ili interesovanja za koje stalno govorimo da ćemo mu se "jednog dana" vratiti.
Zašto čekamo pravi trenutak?
Deo odlaganja ima sasvim praktične razloge. Nedostatak novca, vremena ili podrške može ozbiljno da ograniči mogućnosti. Nije svaka neostvarena želja posledica lične odluke.
U drugim slučajevima, odlaganje može biti povezano sa neprijatnošću koju osećamo pred početak nečega. Psihološkinja Fuša Siroa, koja istražuje prokrastinaciju, u razgovoru za Američko psihološko udruženje objašnjava da odlaganjem ponekad izbegavamo emocije povezane sa zadatkom, poput zabrinutosti, frustracije ili straha da nešto nećemo uraditi dovoljno dobro. Odustajanje od početka tada donosi kratkotrajno olakšanje. To je jedno moguće objašnjenje odlaganja, a ne dokaz da svako ko pomera svoje planove ima isti problem.
Kako da napravimo mesto za ono što nam je važno?
Umesto odluke da iz korena promenimo svakodnevicu, korisnije može biti da izaberemo jednu stvar koju dugo odlažemo i odredimo mali, izvodljiv korak. Britanski NHS, u savetima za prevazilaženje odlaganja aktivnosti, preporučuje da tokom nedelje zabeležimo šta izbegavamo. Nekome su to obaveze, a nekome baš aktivnosti koje donose zadovoljstvo.
Sledeći korak je planiranje ravnoteže između rutinskih poslova, neophodnih zadataka i prijatnih aktivnosti. Druženje, šetnja ili hobi tako dobijaju svoje mesto u rasporedu.
Za početak može pomoći i tehnika "samo pet minuta". Izdvojite kratak period za aktivnost i zatim procenite želite li da nastavite. Ne mora svaka želja odmah da postane veliki poduhvat. Nekad je prvi pomak jedan poziv, prijava na čas ili sat vremena koji unapred ostavimo slobodnim. Važno je da "jednog dana" počne da dobija konkretan datum.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)