- Male boginje su veoma zarazna virusna bolest koja počinje simptomima nalik prehladi, a osip se najčešće javlja tek nekoliko dana kasnije.
- Bolest može da izazove ozbiljne komplikacije, poput upale pluća, upale mozga i dehidratacije, a najugroženiji su mala deca, trudnice i osobe oslabljenog imuniteta.
Male boginje, poznate i kao morbili, jedna su od najzaraznijih virusnih bolesti na svetu. Iako se često povezuju sa detinjstvom i karakterističnim crvenim osipom, ova infekcija nije uvek bezazlena. Može da izazove ozbiljne komplikacije, uključujući upalu pluća i zapaljenje mozga, a posebno je opasna za malu decu, trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom.
Nakon što su u Srbiji ponovo registrovani slučajevi obolevanja, a u Boru proglašena epidemija, važno je znati kako se ova bolest prenosi, na koje simptome treba obratiti pažnju i zbog čega lekari stalno upozoravaju na značaj vakcinacije.
Šta su male boginje i kako se prenose?
Male boginje su akutno virusno oboljenje koje izaziva virus morbila. Veoma se lako prenose sa jedne osobe na drugu, prvenstveno vazdušnim putem, odnosno udisanjem sitnih čestica koje zaražena osoba izbacuje prilikom kašljanja, kijanja ili govora. Virus može da ostane aktivan u vazduhu ili na površinama i do dva sata nakon što zaražena osoba napusti prostoriju. Zbog toga do infekcije može doći čak i bez direktnog kontakta sa obolelim.
Morbili su toliko zarazni da se, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedna zaražena osoba može da prenese virus na čak 18 osoba koje nemaju imunitet. Poseban problem predstavlja činjenica da obolela osoba može da širi virus i pre nego što primeti karakterističan osip. Zarazna je otprilike četiri dana pre njegovog pojavljivanja, kao i četiri dana nakon izbijanja ospe.
Koji su prvi simptomi malih boginja?
Period inkubacije, odnosno vreme od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma, najčešće traje između 10 i 14 dana, mada može biti i duži. Bolest obično ne počinje osipom, već simptomima koji mogu da podsećaju na običnu prehladu ili grip. Upravo zbog toga u početku može biti teško prepoznati da je reč o morbilima.
Prvi simptomi najčešće uključuju:
- Povišenu telesnu temperaturu, koja može da bude veoma visoka
- Curenje nosa i kijavicu
- Suv kašalj
- Crvene, suzne oči i upalu očne spojnice
- Malaksalost i izražen umor
- Osetljivost očiju na svetlost
Kod pojedinih obolelih mogu da se pojave i Koplikove mrlje, osnosno sitne beličaste promene na sluzokoži unutrašnje strane obraza. One se obično javljaju pre karakterističnog osipa i predstavljaju jedan od specifičnih znakova malih boginja. Nakon nekoliko dana dolazi do pojave ospe, koja je jedan od najprepoznatljivijih simptoma bolesti.
Kako izgleda osip kod malih boginja?
Karakterističan osip kod morbila najčešće se pojavljuje nekoliko dana nakon prvih simptoma. U početku se javlja na licu, naročito iza ušiju i na području čela, a zatim se postepeno širi na vrat, trup, ruke i noge. Reč je o crvenim promenama na koži koje se mogu međusobno da se spajaju i prekrivaju veće površine tela.
U trenutku kada se osip pojavi, temperatura često ponovo raste i može da dostigne veoma visoke vrednosti. Osip obično traje nekoliko dana, nakon čega postepeno počinje da se povlači, najčešće istim redosledom kojim se pojavio.
Ipak, ne znači svaka pojava osipa i temperature da osoba ima male boginje. Dijagnozu postavlja lekar, a po potrebi se potvrđuje laboratorijskim analizama.
Koje komplikacije mogu da izazovu male boginje?
Jedna od najvećih zabluda jeste da su male boginje obična dečja bolest koja prolazi bez posledica. Iako se mnogi oboleli oporave, kod dela pacijenata mogu da se razviju ozbiljne komplikacije.
Među najčešćim su:
- Upala pluća (pneumonija) - jedna je od najtežih komplikacija malih boginja i može da bude opasna po život. Može da nastane kao posledica samog virusa ili naknadne bakterijske infekcije.
- Upala srednjeg uha - može da izazove bol, temperaturu i privremeno oštećenje sluha, a u pojedinim slučajevima i trajnije posledice.
- Proliv i dehidratacija - naročito su opasni kod male dece, jer gubitak tečnosti može brzo da dovede do pogoršanja zdravstvenog stanja.
- Encefalitis (zapaljenje mozga) - retka, ali veoma ozbiljna komplikacija koja može da izazove neurološka oštećenja, epileptične napade, pa čak i smrtni ishod.
Postoji i izuzetno retka kasna komplikacija poznata kao subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE). Reč je o progresivnom oboljenju mozga koje može da se pojavi godinama nakon preležanih malih boginja i koje, nažalost, ima veoma lošu prognozu.
Ko je u najvećem riziku?
Komplikacije mogu da se pojave kod bilo koje osobe koja oboli od malih boginja, ali određene grupe imaju veći rizik od teškog oblika bolesti. To su pre svega:
- Deca mlađa od pet godina, posebno odojčad.
- Odrasle osobe starije od 20 godina.
- Trudnice, kod kojih infekcija može da poveća rizik od komplikacija u trudnoći.
- Osobe sa oslabljenim imunskim sistemom.
- Osobe koje imaju ozbiljne nutritivne nedostatke, uključujući nedostatak vitamina A.
Ni odrasli nisu pošteđeni ove bolesti. Osoba koja nije vakcinisana, nije preležala morbile ili nema razvijen imunitet može da se zarazi bez obzira na to koliko ima godina.
MMR vakcina je najvažnija zaštita od malih boginja
Najefikasniji način zaštite od morbila jeste vakcinacija MMR vakcinom, koja štiti od tri virusne bolesti - malih boginja, zaušaka i rubeole. Reč je o kombinovanoj vakcini koja sadrži oslabljene oblike virusa, tako da podstiče imunski sistem da razvije zaštitu bez izazivanja bolesti kod osoba koje mogu bezbedno da je prime.
U Srbiji se MMR vakcina daje u dve doze. Prva doza se prima nakon navršenih 12 meseci života, a druga pre polaska u prvi razred osnovne škole, u skladu sa važećim kalendarom imunizacije. Prema podacima zdravstvenih institucija, nakon dve doze vakcine zaštita od malih boginja iznosi približno 97 odsto.
Vakcinacija nije važna samo zbog zaštite pojedinca. Kada je veliki deo stanovništva imunizovan, smanjuje se mogućnost širenja virusa i štite se osobe koje zbog uzrasta ili zdravstvenog stanja ne mogu da prime vakcinu.
Da li MMR vakcina može da izazove neželjene reakcije?
Kao i svaka druga vakcina, MMR može da izazove neželjene reakcije, ali su one uglavnom blage i prolazne. Najčešće se javljaju:
- Bol, crvenilo ili otok na mestu uboda.
- Blago povišena temperatura.
- Blagi osip.
- Privremeno uvećanje limfnih čvorova.
Kod manjeg broja vakcinisanih osoba mogu da se jave i febrilne konvulzije, odnosno grčevi povezani sa povišenom temperaturom, dok su ozbiljne alergijske reakcije izuzetno retke.
Pošto je reč o živoj atenuisanoj vakcini, postoje određene kontraindikacije, uključujući trudnoću i teška stanja oslabljenog imuniteta. O tome da li je vakcinacija bezbedna u konkretnom slučaju odlučuje lekar.
Kako se leče male boginje?
Ne postoji specifičan antivirusni lek koji direktno uklanja virus morbila. Lečenje je uglavnom simptomatsko, što znači da je usmereno na ublažavanje tegoba, kontrolu temperature, nadoknadu tečnosti i praćenje mogućih komplikacija. Pacijentima se preporučuju odmor, dovoljno tečnosti i terapija koju odredi lekar. Ukoliko dođe do bakterijskih komplikacija, poput upale pluća ili srednjeg uha, lekar može da uključi i antibiotike. Oni, međutim, ne deluju na sam virus malih boginja.
Svetska zdravstvena organizacija posebno ističe značaj vitamina A kod dece obolele od morbila, jer nedostatak ovog vitamina može da pogorša tok bolesti. Njegovu primenu i doziranje određuje zdravstveni radnik.
Šta da uradite ako ste bili u kontaktu sa osobom koja ima male boginje?
Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobom obolelom od morbila, važno je da proverite svoj vakcinalni status i što pre se posavetujete sa lekarom ili epidemiologom. Za određene osobe koje nemaju imunitet, MMR vakcina može da pruži zaštitu ili ublaži tok bolesti ako se primeni u roku od 72 sata od izlaganja virusu. U posebnim situacijama, naročito kod osoba sa visokim rizikom, zdravstveni radnici mogu da razmotre i primenu imunoglobulina u roku od šest dana od izlaganja.
Ako se pojave temperatura, kašalj, curenje nosa, crvene oči ili osip, ne treba samoinicijativno odlaziti u dom zdravlja ili čekaonicu. Potrebno je prvo telefonom da kontaktirate zdravstvenu ustanovu i najavite sumnju na morbile kako bi se sprečilo zaražavanje drugih pacijenata.
Male boginje nisu bolest koja treba da se potcenjuje. Pravovremena vakcinacija, prepoznavanje simptoma i odgovorno ponašanje nakon kontakta sa zaraženom osobom najvažnije su mere za sprečavanje daljeg širenja infekcije.
BONUS VIDEO: