- Dragomir Bojanić Gidra preminuo je 1993. u 60. godini, a poslednji mesec života proveo je na VMA lečeći rak jetre.
- Ćerka Jelena je ispričala da je i u bolnici zadržao humor i zabavljao ranjenike, lekare i sestre.
Dragomir Bojanić Gidra ostao je upamćen kao jedan od najvoljenijih glumaca domaće kinematografije, a njegova uloga Žike Pavlovića u serijalu "Lude godine" i danas izaziva osmeh kod publike. Ipak, iza njegovog vedrog duha i prepoznatljivog humora krila se i teška životna borba. Glumac je preminuo 11. novembra 1993. godine, u 60. godini života.
Prema pojedinim biografskim izvorima, Gidra se poslednjih mesec dana života lečio na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu od raka jetre. Njegova ćerka Jelena kasnije je govorila o tome kako je i u bolničkoj sobi nastavljao da zasmejava ranjenike, lekare i medicinske sestre, ne odustajući od svog prepoznatljivog smisla za humor.
"U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Onkologija, četvrti sprat. U četiri ujutru je sve mračno, a na kraju hodnika na četvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Nije izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom. Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu. Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike" prisetila se Jelena.
Šta je rak jetre i ko ima veći rizik da oboli?
Rak jetre nastaje kada ćelije u ovom organu počnu nekontrolisano da se razmnožavaju i formiraju maligno tkivo. Najčešći oblik primarnog raka jetre kod odraslih je hepatocelularni karcinom, koji nastaje iz glavnih ćelija jetre, hepatocita. Važno je da se napravi razlika između primarnog raka jetre, koji nastaje u samom organu, i sekundarnog, kada se maligne ćelije iz drugog dela tela prošire na jetru.
Postoji nekoliko faktora koji mogu da povećaju rizik od razvoja ove bolesti. Među najznačajnijima:
- su hronične infekcije virusima hepatitisa B i C,
- ciroza jetre,
- dugotrajno i prekomerno konzumiranje alkohola,
- gojaznost,
- dijabetes
- i masna jetra.
Ciroza predstavlja ozbiljno oštećenje jetre kod kojeg se zdravo tkivo postepeno zamenjuje ožiljnim. Takve promene mogu da naruše funkciju organa i povećaju rizik od nastanka malignih bolesti. Ipak, prisustvo jednog ili više faktora rizika ne znači da će osoba sigurno da oboli. Takođe, rak jetre može da se javi i kod ljudi koji nemaju prepoznate faktore rizika.
Simptomi raka jetre često se javljaju tek kada bolest uznapreduje
U ranim fazama rak jetre često ne izaziva tegobe koje bi odmah ukazale na ozbiljno oboljenje. Kada se simptomi pojave, mogu da budu različiti i lako se pomešaju sa drugim zdravstvenim problemima.
Među znacima na koje treba obratiti pažnju su:
- Žutilo kože i beonjača, poznato kao žutica.
- Neobjašnjiv gubitak telesne težine i smanjen apetit.
- Dugotrajan umor i osećaj iscrpljenosti.
- Mučnina i povraćanje.
- Bol ili neprijatnost u gornjem desnom delu stomaka.
- Osećaj sitosti nakon male količine hrane.
- Oticanje i uvećanje stomaka.
- Tamnija mokraća i svetlija stolica, što može da prati pojavu žutice.
Posebno je važno da se obrati pažnja na žutilo kože i očiju, jer može da ukazuje na poremećaj rada jetre ili žučnih puteva. Ipak, nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne znači da osoba ima rak, pošto mogu da se jave i kod drugih oboljenja. Dijagnoza se postavlja nakon lekarskog pregleda i odgovarajućih analiza, koje mogu da uključuju krvne testove, ultrazvuk, CT ili magnetnu rezonancu, a u određenim slučajevima i biopsiju.
Lečenje zavisi od vrste i stadijuma bolesti, veličine tumora, toga da li se proširio na druge organe, kao i od opšteg stanja pacijenta i funkcije jetre. U zavisnosti od slučaja, primenjuju se operacija, transplantacija jetre, lokalni tretmani, zračenje, ciljana terapija ili imunoterapija.
Zato je važnoda se ne zanemaruju dugotrajni i neobjašnjivi simptomi, kao i da se redovno kontroliše zdravlje jetre, naročito kod osoba koje imaju poznate faktore rizika.
BONUS VIDEO:
(MONDO)