Smatra se da je oko 1,6 milijardi ljudi širom sveta u riziku od poremećaja rada štitaste žlezde, na stotine miliona je obolelo, a više od 120 miliona živi sa "prikrivenim" simptomima ovog poremećaja, kao što su umor, gojaznost i depresija, bez dijagnoze.
Štitasta žlezda je najveća endokrina žlezda (žlezda sa unutrašnjim lučenjem) u ljudskom organizmu, kod zdrave osobe teži između 18 i 22 grama. Nalazi se na prednjoj strani vrata, ispred dušnika, i pokretna je pri gutanju.
Tiroidni hormoni tiroksin (T4) i tironin (T3) koje luči ova žlezda, regulišu ćelijski metabolizam svih ostalih tkiva u našem telu. Svaka ćelija u našem organizmu, dakle, zavisi od tiroidnih hormona.
Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika, kontrolišu našu termoregulaciju i sintezu proteina, razgradnju masti... Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života.
Neki oblik poremećaja rada štitaste žlezde u svetu ima više od 200 miliona ljudi. U razvijenim zemljama, svaka dvadeseta osoba u opštoj populaciji ima neki oblik tiroidnog poremećaja ili oboljenja, a ovi problemi se pet do sedam puta češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Većina ovih stanja može da se leči, mnoga od njih i da se izleče, ali ako se zapuste mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, dovedu do teških poremećaja, pa i do smrtnog ishoda.
O najčešćim poremećajima u radu štitaste žlezde razgovarali smo sa dr Jelenom Todorović iz ordinacije Thyreo Medicus.
HASHIMOTO TIREOIDITIS
"Hashimoto tireoiditis je autoimuno zapaljenje štitaste žlezde. Kao i kod drugih autoimunih oboljenja, i ovde imuni sistem ne radi pravilno, što za posledicu ima stvaranje antitela na delove sopstvenog organizma. U Hashimoto tireoiditisu stvaraju se dve vrste antitela: antiTPO at ili antitela na tireoidnu peroksidazu (enzim TPO učestvuje u sintezi hormona štitaste žlezde), i antiTg at ili antitela na tireoglobulin (protein u štitastoj žlezdi u kojem se čuvaju sintetisani hormoni)."
Ispoljavanje ovog oboljenja je veoma sporo, počinje blagim uvećanjem štitaste žlezde koje se često otkriva slučajno, na rutinskom pregledu. Pacijenti sa Hašimoto tireoiditisom se lekaru javljaju najčešće zbog primetnog uvećanja štitaste žlezde (struma) i/ili pojave simptoma hipotireoze: umora, tromosti, bezvoljnosti, dobijanja na kilaži uprkos smanjenom apetitu...
Kako se postavlja dijagnoza?
"Određivanje titra anititela u krvi je jedan od kriterijuma za postavljanje dijagnoze Hashimoto tireoiditisa. Visok titar antitela u krvi, ukazuje na jači oblik zapaljenja u štitastoj žlezdi."
Zašto nastaje Hashimoto tireoiditis?
"Za sada još nema sigurnih dokaza šta pokreće autoimuni proces u štitnoj žlezdi. 'Okidač' mogu biti genetski faktori, povećan unos joda u hrani, virusne infekcije, pušenje, različite vrste zagađenja iz spoljašnje sredine (hemijsko, jonizujuće, ...). Hronični stres može da bude pokretač ispoljavanja autoimune bolesti, ali se još uvek ne navodi kao uzrok nastanka autoimunih oboljenja", objašnjava za MONDO dr Todorović.
Šta svako od nas može da uradi na prevenciji oboljenja?
"Uredan san, redovna, raznovrsna ishrana bogata povrćem, voćem, žitaricama kao što su integralni pirinač, proso, kukuruz, heljda, uz plavu morsku ribu i nemasna mesa smanjuju rizik od razvoja Hashimoto sindroma. Boravak u prirodi i što više fizičke aktivnosti koja će doprineti boljoj cirkulaciji, smanjenju napetosti i boljem opštem stanju organizma. I, važno je napomenuti da pušenje, i aktivno i pasivno, doprinose bržem razvoju čvorića u štitastoj žlezdi."
HIPOTIREOZA
Hashimoto tireoiditis je i najčešći uzrok hipotireoze, smanjene funkcije štitaste žlezde koja tada nije sposobna da izluči dovoljnu količinu hormona.
Simptomi koji osobe sa hipotireozom dovode lekaru su dobijanje u telesnoj težini, nepodnošenje hladnoće, umor i brzo zamaranje, bezvoljnost, neraspoloženje i blago depresivno raspoloženje, slabija koncentracija, opadanje kose. Kod dugotrajnih i nelečenih oblika hipotireoze javljaju se i otok lica, suva koža, lomljivost noktiju, nadutost trbuha, zatvor, osećaj teškog disanja, pritiska u vratu, smanjen libido, kod muškaraca poremećaji erektilne funkcije, a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa, smanjena plodnost i spontani pobačaji.
"U blagom, početnom obliku hipotireoze simptomi su nespecifični i mogu da podsećaju na simptome drugih oboljenja. Zbog toga je za postavljanje dijagnoze ovog hormonskog poremećaja veoma važna detaljna anamneza i pregled lekara, uz ultrazvučni pregled štitaste žlezde i odogovarajuće laboratorijske analize", kaže dr Todorović.
Terapija hipotireoze je vrlo jednostavna i podrazumeva nadoknadu hormona štitaste žlezde u obliku tableta koje se uzimaju svako jutro. Doza leka se prilagođava svakom pacijentu posebno.
"Adekvatno doziranje uz periodične kontrole hormona, vrlo brzo koriguje hipotireozu i pacijent je praktično zdrava osoba uz redovnu terapiju", objašnjava dr Todorović.
Poremećaj rada štitaste žlezde može ići i u "suprotnom smeru"...
HIPERTIREOZA
Hipertireoza predstavlja pojačanu funkciju štitaste žlezde, a simptomi ovog stanja koje češće pogađa žene nego muškarce (odnos je 4:1), relativno se lako prepoznaju: nervoza i razdražljivost, gubitak kilograma uprkos pojačanom apetitu, opadanje kose, ubrzan i nepravilan rad srca, podrhtavanje, nepodnošenje toplote...
Osim toga mogu se javiti i poremećaji na očima u vidu otoka kapaka, bola, zamagljenja vida, osećaj nedostatka vazduha, pritisak u dnu vrata... Koža je topla i vlažna, a javljaju se i promene na noktima.
Hipertireoza se može javiti iz različitih razloga: "To stanje može biti posledica autoimunog zapaljenja žlezde i njenog difuznog uvećanja i tada se naziva Graves-Basedovljeva bolest, ili prisustva jednog ili više čvorova u štitnoj žlezdi koji pojačano sintetišu i luče hormone . Tada govorimo o toksičnom adenomu ili polinodoznoj toksičnoj strumi."
"Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, ultrazvučnog pregleda štitne žlezde i laboratorijskih analiza. U krvi se nalaze niske, ponekad nemerljive vrednosti TSH, uz povišene vrednosti hormona štitne žlezde, a kod Gravesove bolesti i vrlo važan nalaz povišenih antitela na TSH receptor", kaže dr Todorović.
Hipertireoza je, ako se ne leči, ozbiljno oboljenje jer prvenstveno oštećuje srčani mišić, ali se uz primenu odgovarajuće terapije danas relativno brzo može staviti pod kontrolu, pa i potpuno izlečiti.
"Lečenje podrazumeva primenu tireosupresivnih lekova u dozi koja se prilagođava svakom pacijentu. Kontrole su u početku na četiri do šest nedelja, i ponavljaju se dok rezultati ne pokažu da je pacijent uveden u eutireoidno stanje, odnosno da je nivo hormona u krvi normalan. Uz terapiju, danas se vrlo brzo postiže remisija bolesti (ozdravljenje) koje se potom, uz nastavak terapije, održava tokom sledećih 18 do 24 meseca. Ukoliko pacijent šest meseci nakon prestanka terapije ima normalan nivo hormona u krvi, smatra se da je ozdravljenje potpuno. Ako do remisije bolesti ne dođe nakon 18 do 24 meseca neprekidne primene lekova, preporučuju se radioaktivni jod, prvenstveno kod starijih pacijentkinja, ili hirurško lečenje, koje podrazumeva tireoidektomiju - uklanjanje štitaste žlezde u celosti."
Poremećaje u radu štitaste žlezde moguće je, dakle, izlečiti ili bar držati pod kontrolom.
Ako se lako i brzo gojite, ili imate pojačan apetit, a uprkos tome gubite na kilaži, hvata vas jeza iako je napolju toplo, ili vam je vruće i kad se svi oko vas smrzavaju, opada vam kosa, srce vam "preskače" ili "lupa", ako se pojačano znojite, osećate stezanje u vratu, ako vam trnu ruke, suvo kašljete, ako ste nervozni i uznemireni, ako ste svaki čas prehlađeni, ako su vam menstruacije neredovne, možda vam je "proradila" štitasta žlezda. Brinite o sebi i svom zdravlju, posetite lekara.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.