"Da je kojim slučajem potrebno - polomio bih i nogu za njega".

"Ubio bih za njega".

"Bio sam spreman da okačim pušku na rame i krenem u rat za njega".

Rečenice poput ovih obično izgovaraju roditelji kako bi pokazali koliko im je stalo do njihovog deteta, ali su zapravo potekle od fudbalera na koje je Žoze Murinjo ostavio snažan utisak. I to, redom, nakon godinu dana (Maruan Felaini), šest meseci (Zlatan Ibrahimović) i svega pet minuta, po sopstvenom priznanju Dejana Stankovića, rada sa njim.

A koliko je tek onih prećutanih...

Generalski gen "Specijalnog" pravio je od solidnih igrača dobre, od dobrih odlične, a od odličnih i izvanredne fudbalere - samo ako su hteli da mu veruju i da se predaju.


U suprotnom nastajao bi problem, konflikt i rastanak.

Za dve decenije trenerskog rada stvorio je sebi veliki broj neprijatelja, ali i odabranu grupu igrača od poverenja, u koju se teško ulazi, i koja mu je neophodna u svakom klubu kako bi napravio balans između vojnika i pobunjenika i vladao svlačionicom onako kako njemu odgovara.

Sada kao nikada, kada je okružen većinski mladim fudbalerima koji tek treba da stastaju, Murinjo je morao da dovede čoveka od koga je već napravio boljeg igrača i koji može toj "deci" do tančina da objasni njegove metode kritikovanja i "kritikovanja", a koji sa druge strane ima dovoljno kvaliteta da i svojim fudbalskim karakteristikama "instant" popravi ranjivo poziciju njegovog Mančester junajteda.  

Ako ne razumete zašto je doveden BAŠ Matić - onda ne razumete ni Murinja.


"Nemanja je fudbaler Mančester junajteda i fudbaler Žozea Murinja. On predstavlja sve što želimo u fudbalu - lojalnost, doslednost, ambiciju, timskog igrača. Želeo bih da mu se zahvalim zbog njegove želje da nam se pridruži, jer bi bez toga bilo nemoguće imati ga ovde", kazao je Portugalac za zvanični sajt Junajteda o predstavljanju Srbina i tako, potpuno neskriveno, dodao jednu novu "pripadnost" u biografiju fudbalera koji je igrao za Košice, Vitese, Benfiku, Čelsi i Mančester junajted.

Sada i "za njega".

Britanski mediji su se utrkivali, i još to rade, ko će objaviti tačnije i "strašnije" statističke podatke o Nemanji Matiću i uporediti njegov broj uklizavanja, oduzetih lopti ili dobijenih vazdušnih duela sa fudbalerima poput Fabinja (Monako) i Dajera (Totenhem), koji su se tokom ovog prelaznog roka dovodili u vezu sa Junajtedom, potpuno zanemarujući jednu stvar.

Nikada brojevi nisu bili presudni u Murinjovom izboru fudbalera - sada je bilo bitno samo videti poznato lice koje će imati "cojones" i biti spremno da uradi sve što on želi.

Na stranu Nemanjina statistika, koja je uzgred odlična, ovde je LOJALNOST bila ključ, osobina koju Žoze Murinjo voli da vidi u očima svojih igrača od poverenja.

"Fudbal je poput našeg društva, ali čini mi se da ljudi polako zaboravljaju na neke principe. Za mene je lojalnost najvažnija, ne samo u fudbalu, i u životu želite da imate takve ljude oko sebe. Želim da u timu stvorim takav princip među igračima. Ja ih ne želim za mene - želim ih za njih", bile su reči Žozea Murinja na predstavljanju "starog prijatelja" Mikaela Esijena u Real Madridu kojim je pokušao da povrati "otuđenu" svlačionicu Reala, ali je bilo prekasno.

Da li će Matić biti dobro pojačanje za Mančester junajted?
Bio je to mentalitet igrača kome nikada do kraja nije uspeo da se prilagodi...

I u kontroverznoj knjizi španskog novinara Davida Ramosa "Tajni svet Žozea Murinja", u kojoj se piše o njegovim godinama u Madridu, navodi se da je uz pomoć "kriterijuma lojalnosti" jedino moguće objasniti Portugalčev izbor igrača u pojedinim mečevima, gde nije mario što one kvalitetnije ostavlja na klupi - sve dok na terenu ima ljude koji ga poštuju i veruju u ono što radi.

"Pre svega nam nedostaje emocionalni kontinuitet, pa tek onda dolaze fudbalska pitanja. Imamo savršen stil, ali nekada kada nismo mentalno ispravno - gubimo identitet".

Sva Murinjova fudbalska filozofija može da stane u ove dve njegove rečenice i objašnjava ga kao prvenstveno filozofa i psihologa, koji svoje fudbalske i taktičke veštine dodaje kao završni potez homogenoj grupi fudbalera između kojih je razvio poverenje.

Stoga, nije netačno reći da na svetu postoje i bolji defanzivni vezni od Nemanje Matića, nije netačno navesti i da ima modernijih i bržih fudbalera od njega, nije netačno kazati i da je 40 miliona funti mnogo za jednog 29-godišnjaka, ali je potpuno netačno misliti da na tržištu postoji idealniji igrač za Murinjov sistem od Matića.

NIJE UVEK DELOVALO KAO DA JE U PITANJU LJUBAV


"On je naš džin, ne zbog svoje visine, već zbog načina na koji igra. Matić je naš glavni igrač".

Nije štedeo Murinjo račun na pohvale srpskog reprezentativca koji je impresionirao od svog prvog starta u Čelsiju i povratka na "Bridž" iz Portugala. Njegova partija protiv Mančester sitija kada je "pojeo", tada možda i najdominantnijeg vezistu Ostrva, Jaju Turea, mnoge je ostavila bez daha i ubrzo ućutkala kritičare koji su se pitali zašto "plavci" nisu doveli neko zvučnije ime.

Osvojili su zajedno i titulu, a onda su krenuli prvi problemi...

Čelsi nije igrao dobro, gotovo nijedan igrač nije bio ni 50% svojih mogućnosti, pa je Murinjo odlučio da pošalje snažnu poruku koja je odjeknula poput detonacije.

Na utakmici protiv Sautemptona uveo je Matića na poluvremenu, ali ga je već posle dvadesetak minuta u igri izveo i poslao novog fudbalera umesto njega na teren. Prošao je kod Murinja tako i "walk of shame", pogled hladniji i od ledene komore za oporavak, i to neusmeren ka njemu, dok je on ćutke, sa knedlom u grlu, nervozno oblačio trenerku i zauzimao poziciju na klupi.

Međutim, Matić je ubrzo shvatio da to nije bilo lično - nego je to bio potez čoveka koji je na svom ljubimci hteo da pošalje poruku "ja sam glavni" - svima ostalima.

"Znam da sam uradio pravu stvar što sam samo seo na klupu i oćutao. Ponosan sam što nisam reagovao", kazao je Matić koji je priznao da mu nije bilo svejedno u tom trenutku.


Ali, on nije ni prvi ni poslednji "Murinjov" igrač sa kojim se Portugalac sukobio.

Bilo je mnogo primera, a svakako je najspecifičniji onaj kada ušao u "mali rat" sa Rikardom Karvaljom, velikim prijateljem i odanim igračem koga je trenirao u tri kluba - Portu, Čelsiju i Real Madridu i koga bi verovatno doveo i u Mančester junajted samo da je malo mlađi.

U prvoj godini godinu u Londonu on se sa svojim sunarodnikom gotovo potukao u svlačionici. Ispričao je Karvaljo da mu je "odgovorio" na kritiku i da se to nije završilo dobro po njega, ali su tada on i svi ostali prisutni shvatili ko je Murinjo.

Kasnije, u jednoj od utakmica ostao je Karvaljo na klupi i zbog toga se požalio medijima...

Murinjo je grubo odgovorio da "ukoliko Karvaljo ne shvata odluku - treba da uradi IQ test".

Mnogi se nikada ne bi pomirili sa čovekom koji mu je rekao takve stvari, ali su Murinjo i Karvaljo vrlo brzo izgladili odnos, pa ne treba čuditi ni to što je Matić posle onakvog udarca na "ego" uspeo da nađe zajednički jezik sa "Specijalnim" i opet poželeo da igra za njega.

O ČELSIJU - GREŠKA DECENIJE ILI ISPRAVAN POTEZ

Zašto je Antonio Konte pustio Nemanju Matića?

Ako ne računamo finiš sezone kada je Čelsi osvojio već titulu i Italijan šansu dao mlađim fudbalerima - Matić je propustio samo jedan meč u Premijer ligi prošle sezone zbog povrede.

U startu je bio standardan član prve postave, naročito od Konteovog prelaska na formaciju 3-4-3 u kojoj je on igrao uz N'Goloa Kantea, ali što je vreme više odmicalo Čelsiju je bio potreban fudbaler koji će osim što štiti svoju odbranu uspeti i da kreira u napadu, a sve to kao posledica toga što su se "plavci" polako etablirali sve više kao favoriti nakon serija pobeda.

Reaktivni stil Čelsija koji se prevashodno oslanjao na kontre - nije "palio" protiv timova kakvi su VBA ili Barnli, pa je sve više priliku dobijao Sesk Fabregas na toj poziciji.

Malo po malo i Fabregas je uspeo da doprinese u defanzivi, koliko je bilo potrebno uz Kantea koji pokriva teren za dvojicu, a nakon tri i po godine došlo je i do zasićenja kod Matića. Iz tog razloga rastanak deluje kao džentlmenski sporazum dve strane...

Da li je Čelsi pogrešio što je prodao Matića?
Čelsi je i pre zvaničnog odlaska Srbina pronašao njegovu zamenu u vidu Timuea Bakajoka koji osim što odgovara njegovoj korpulentnosti i zadacima u defanzivi - nešto je vičniji sa loptom i, ukoliko se uklopi u tim, pretpostavka je na "Bridžu", mogao bi da bude "apgrejd" u odnosu na Matića.

Međutim, ispostave li se tačnim tvrdnje da Bakajoko ima "loša kolena" i ukoliko odmah "ne klikne" na Premijer ligu - to bi mogao da bude potez koji će Čelsi koštati titule.

Čak bi mogla da se povede i priča o tome da li je Nemanja Matić tako "Makelele" svoje generacije koga se odrekao Roman Abramovič, baš kao što je Florentino Perez uradio 2003. godine kada je francuskog borbenog vezistu prodao, gle čuda, baš ruskom oligarhu iz Londona.

Ako je i bilo razloga za rastanak, i ako ga je inicirao Matić, ostaje čudo zašto je Čelsi odlučio da baš pojača svog velikog rivala u borbi za titulu, a ne tim iz druge zemlje poput Juventusa.

FUDBALSKI RAZLOZI DOLASKA: NIJE SAMO POGBA


Ni ove sezone Mančester junajted neće igrati lep fudbal.

To su jednostavno stvari na koje pristanete kada potpisujete ugovor sa Žozeom Murinjom. Ukoliko želite da budete uspešni, reći će vam on, potrebno je da svaki meč deluje kao mala taktička bitka u kojoj je najvažnije prvo odbraniti svoj gol, pa onda dati jedan pogodak vredan tri boda.

Sa dodatkom Viktora Lindelefa, kojim je kompletirao štoperski tandem sa godinu dana ranije kupljenim Erikom Bajiem, Murinjo je dobio mladu odbranu koju vezisti moraju rasteretiti.

Pretpostavka je da će u najvećem broju mečeva Junajted igrati sa "čvrstim" i visokim bedemom ispred svog gola koji će činiti Nemanja Matić, Ander Erera i Pol Pogba, dok nikakvo iznenađenje neće biti ako u pojedinim mečevima šansu dobije i Maruan Felaini, dok će Francuz odlaziti još napred, pošto je Murinjovo omiljeno oružje poništavanje protivničkih kvaliteta.

U takvom sistemu "jakog bloka" - Erera se pokazao kao "murinjovski" igrač i "kapiten materijal", recimo protiv Čelsija u Premijer ligi, kada je Murinjo, iz trećeg pokušaja, nadmudrio Kontea.

Murinjo će verovatno i ove godine forsirati "srčanije" igrače kakvi su Markus Rašford, Džesi Lingard, Antonio Valensija, čak i Ešli Jang, dok je na onima poput Huana Mate, Henrika Mkhitarjana i Antonija Marsijala da slede njihov primer ukoliko žele budućnost na "Old Trafordu".

Matić donosi iskustvo igranja velikih mečeva, i to iz velikog kluba koji je gajio pobednički mentalitet, i u odnosu Maruana Felainija donosi jednostavnost, pametno rezonovanje i defanzivu.

Mnogi smatraju i da će on biti "ključ" u otključavanju potencijala Pola Pogbe i to bi mogla da bude velika zamka za, do sada, najskuplje plaćenog fudbalera u istoriji fudbala pošto je samo na njemu da radi i postane vredniji fudbaler nego što je to otkako je postao "globalno popularan".


Pogba nije fudbaler koji će davati golova koliko je jedan Frank Lampard, a nije ni igrač koji će isporučiti dvocifren broj asistencija kao što je Mesut Ozil.

Na njemu je da nađe svoje mesto pod Suncem, a to što će zbog Nemanje Matića malo više moći da razmišlja o ofanzivi - ne znači da je zbog toga oslobođen svih ostalih obaveza, da je iznad tima i da nije samo još jedan delić Murinjove slagalice zvane tim.

Ono što se mora reći je i da koliko god Matić treba Murinju - toliko i Murinjo treba Matiću.

Potrebno mu je da ga "vrati" na poziciju "čistog" defanzivnog veznog i da kod njega, na novom fudbalskom izazovu u karijeri, probudi fudbalera koji se daje na svakom meču i koji je malo "zadremao" u poslednje dve godine u Čelsiju.

Da li će to biti dovoljno za titulu? Nikada nije bilo teže prognozirati.