Donald u MONDU: Tu sam da kao lav se borim!

Mičel Donald potpisao je za Crvenu zvezdu 14. avgusta 2015. godine.

Na isti dan, samo dve godine kasnije i sa pošteno zarađenim statusom prvog stranca-kapitena u istoriji kluba, holandski fudbaler bio je gost redakcije MONDA. Ušao je nasmejan i očigledno raspoložen za dug razgovor o brojnim temama, koje su se smenjivale tokom skoro dvočasovnog razgovora.

Najduže smo se, logično, zadržali na predstojećem duelu sa Krasnodarom. Taj deo intervjua objavili smo u ponedeljak uveče.

Drugi, duži, ostavili smo za dan kasnije, delom i zbog toga što je trebalo preslušati i prekucati skoro dva sata razgovora, koji je "lutao" od aktuelne situacije u reprezentaciji Holandije, preko prisećanja na najslavnije fudbalere iz te zemlje, do Mičelovih želja i nadanja da će Surinam, zemlja iz koje vodi poreklo ovaj momak rođen u Amsterdamu, jednog dana dobiti fudbalsku reprezentaciju.

"Mnogi talenti tamo propadaju pošto se ne posvećuje ozbiljna pažnja fudbalu i stvaranju nekog novog Gulita, Vintera, Rajzigera, Sedorfa, Davidsa, Klajverta, Haselbajnka...", pričao je Donald zabrinutog lica.

U zvaničnom delu intervjua, Donald je pokazao profesionalizam koji ga krasi i na treninzima i na utakmicama, odgovarao konkretno, ali šturo, bez previše otkrvanja detalja iz svlačionice.

Kada smo isključili diktafon, postao je vidno opušteniji…

"To sam ja. Takav sam i na terenu, uvek maksimaln koncentrisan i borben, dok sam privatno opušten i uvek raspoložen za šalu. Ne volim igrače koji se previše zabavljaju na treninzima, nisu koncentrisani na ono što trener priča, jer se to prenosi na ostatk tima. A, kada prođu obaveze na terenu, uvek ću prvi da kažem 'hajdemo na pivo' i da pričam o raznim temama koje nemaju veze sa fudbalom", objasnio nam je Donald.

Tokom dve godine koliko je u Zvezdi, upravo je takav njegov odonos prema igri ono što se mnogima dopada, u klubu i van njega. Od prve utakmice u crveno-belom dresu gotovo i da mu se nema šta zameriti. Boljih i lošijih izdanja je bilo, i biće, ali neke stvarni nisu dolazile u pitanje - borbenost i disciplina, što nisu vrline koje uglavnom stranci donose u naš fudbal.

---------------------------------------------------------------

* neizostavan deo o kuhinji

Donaldov najbolji prijatelj u Zvezdi, Francuz Damijen Le Talek, rekao je jednom prilikom da ne zna šta je sarma. Za razliku od njega, Holanđanin je upoznat sa tim kulinarskim specijalitetom.

"Ja znam, pošto mi je žena iz Turske. I volim sarmu, ali ćevape mnogo više. Sviđa mi se srpska kuhinja, mada jedino nisam obožavalac prasećeg pečenja. Nema to veze sa religijom, nisam musliman, već sam jednostavno više ljubitelj piletine".

---------------------------------------------------------------

Čak i ovog leta, kada su ga mnogi već bili preselili sa "Marakane", Donald je zadržao nivo, motivaciju i fokus i zasluženo postao prvi stranac kapiten u takmičarskoj utakmici Crvene zvezde.

"Mašala", uzviknuo je Holanđanin sa osmehom, kada smo započeli temu kapitenske trake.

Izraz je, uzgred rečeno, "pokupio" od supruge, Turkinje. U slobodnom prevodu to bi značilo "Božija volja".

"Ne stvara mi to dodatni pritisak. Ponikao sam u Ajaksu i tamo naučio šta znači igrati za veliki klub. Nisam više klinac, imam dovoljno iskustva da mi tako nešto ne remeti koncentraciju.  Ja se uvek trudim da pružam maksimum i da budem primer drugim igračima kako da se ponašaju na treninzima i terenu. Trudim se da širim pozitivnu energiju na saigrače. Naravno da mi je ogromna čast što sam nosio kapitensku traku Crvene zvezde, ali ne opterećujem se previše time. Nisam tip osobe koja mnogo razmišlja o takvim stvarima. Ja se uvek trudim da budem vođa na terenu, da se borim  takav mi je karakter, bez obzira na to da li oko ruke imam traku ili ne", potvrdio je Donald ono o čemu smo prethodno pisali nekoliko redova iznad.

MLADI GA OBOŽAVAJU

Kao đak čuvene Ajaksove akademije, kroz koju je stigao do prvog tima slavnog kluba, četvorostrukog prvaka Evrope, imao je priliku da trenira i igra sa nekim od najboljih evropskih fudbalera svog vremena. Pitali smo ga koji kapiten "kopljanika" je na njega ostavio najjači utisak u dosadašnjoj karijeri.

"Jap Stam i Edgar Davids", odgovorio je bez da mu je trebalo vremena da razmisli, uz dodatak da je Stam bio izuzetno strog prema saigračima.

"Naročito mlađima", nasmejao se, ponovo ne želeći da otkriva detalje "strahovlade" svojevremeno beskompromisnog fudbalera, koji je sa uspehom branio boje Mančester junajteda, Lacija i Milana pre nego je u Ajaksu završio veliku karijeru.

"Imate kapitene koje treneri biraju, a imate i one iza kojih stoji ceo tim. Ovi drugi su, prema mom mišljenju, uvek bolji. Kada te trener postavi, to može da bude iz raznih razloga i ne mora da znači da ćeš uspeti da zadobiješ poverenje i poštovanje ostatka tima, ali ako te saigrači izaberu, to je onda prava stvar".

Da li je tebe tim izabrao?

"Mogu da kažem da osećam veliko poštovanje od svih saigrača i da mi prija atmosfera u timu. Često razgovaram sa mladim igračima, pošto sam i ja bio u njihovoj situaciji. Beograd je odličan grad, uzbudljiv posebno za mlade igrače i zato im je potrebno posvetiti dodatnu pažnju, usmeriti ih da ne odu pogrešnim putem", smireno je pričao Holanđanin koji je sa 28 godina peti najstariji fudbaler u podmlađenom timu, iza Dušana Anđelkovića, Nenada Milijaša, Damira Kahrimana i Milana Borjana.

Zaista, tokom junskih priprema na Zlatiboru, primetili smo da je Donald često okružen najmlađim saigračima koji pažljivo slušaju sve što im govori

Posebno bi strpljiv i staložen bio kada bi se posvetio razgovoru sa tinejdžerom, Lukom Aždićem.

"On je sjajan igrač, veliki talenat, ali to nije uvek dovoljno u fudbalu. Potrebni su dodatni treninzi, naporan rad i zato se trudim da često razgovaram sa njim, kao što je nekada Edgar Davids sa mnom. Znao je da mi priđe i povuče me za uvo kada vidi da zabušavam na treningu. Zato se i ja trudim da uvek stavim do znanja mlađima da moraju da budu prvi kada se nosi gol, a ne da šutiraju loptu po strani. Ako ekipa trči tri kruga, oni da istrče četiri... Moraju uvek da imaju želju da budu najbolji".

Zastao je i dodao...

"Normalno je da ne možeš uvek biti najbolji, nismo roboti, ali uvek možeš da se trudiš i to je bitno. To je ono što navijači cene".

Do kraja sezone Mičel Donald bi mogao da postane stranac sa najviše utakmica u dresu Crvene zvezde. Do sada ih je odigrao 78, dve manje od  Avala Isaha, a 26 od Kadua, koji je sakupio 104 nastupa u crveno-belom dresu, ali tokom četiri godine.

"Nisam znao za taj podatak. Bilo bi stvarno sjajno da se to dogodi".


Mičel Donald

PREGOVORI O (NE)OSTANKU U ZVEZDI

Naravno, sve ovo zavisiće od toga da li će i još koliko Holanđanin ostati u Zvezdi.

"Kao što sam već govorio, nikad se ne zna. Transferi su sastavni deo fudbala, ali da bih sada otišao iz Zvezde, to bi morala da bude jedna jako, jako, jako dobra ponuda", naglasio je i nastavio mirnim tonom:

"U mom slučaju je to kao jedna velika slagalica, dosta toga treba da se poklopi da bih negde prešao. Nemam više 18 godina, već imam 28 i moram dobro da procenim. Voleo bih da se pokažem u nekoj jakoj evropskoj ligi, ali trenutno mi je savršeno u Crvenoj zvezdi. Kao što sam i rekao direktoru, treneru, saigračima, medijima - srećan sam u Zvezdi. Ne kažem da ću ostati zauvek, ali trenutno sam srećan ovde i koncentrisan na utakmice sa Krasnodarom".

Pre nekoliko godina, za Donalda se interesovao Hadersfild, tada drugoligaš, a ove sezone premijerligaš koji je startovao pobedom 3:0 protiv Kristal Palasa.

U gostima.

"Šalim se sa prijateljima na tu temu i pitamo se šta li bi bilo da sam umesto odlaska u Rusiju tada izabrao Englesku, ali daleko od toga da se kajem", odmahnuo je.

DA SE NE LAŽEMO...

Takođe, potvrdio nam je da je gostovanje crveno-belih na Malti ovog leta propustio zbog pregovora sa Genčlerbirligijem i objasnio zašto se nije dogovorio sa Turcima.

"Nije u pitanju samo novac, već kompletna slika, atmosfera u timu i oko njega. Postavio sam svoje uslove, ispod kojih ne želim da idem", rekao je Donald, koji inače nema menadžera već pregovore vodi sam, uz pomoć svog advokata.

Više puta tokom razgovora, "Mič" - kako ga zovu saiagrači - istakao je da mu je za izbor kluba u kojem će igrati mnogo bitna atmosfera. Ne samo u timu, već i oko njega.

U Beogradu se, istakao je u par navrata, oseća odlično.

"Dešava mi se da me navijači pozdravljaju na ulici. To, takođe, spada u deo o sjajnoj atmosferi koja prati Crvenu zvezdu. Poštovanje koje ti ljudi ukazuju je nešto što ne može da se kupi. Način na koji ljudi reaguju kada te vide ili pričaju sa tobom je neprocenjiv", naglasio je i dodao:

"Da se ne lažemo, novac je takođe vrlo bitan. Moraš da hraniš svoju porodicu i obezbediš im dobar život, ali u mom slučaju to nije presudan faktor za izbor kluba".

Donaldovo telo krasi veliki broj tetovaža, a najnovija koju je uradio je glava lava preko celih leđa. Pošto navijači Crvene zvezde imaju slogan upućen igračima koji glasi "od tebe tražim samo da kao lav se boriš", pitali smo ga da nisu oni možda uticali na njegov izbor.

"Ha-ha, ne, nema veze sa tim, mada je to odlična poruka! Lav je za mene simbol lidera, borbenosti, snage... Video sam tu sliku i rekao da je želim na svojim leđima. Imam mnogo tetovaža, zaista ne znam koliko tačno", objasnio nam je za kraj.

Zaista, ako bi se tražilo neko poređenje za Mičela Donalda na terenu, lav bi bio odličan izbor kao opis njegovog ponašanja na terenu, ali i odnosa koji ima prema "čoporu" mladih igrača.

"Lavova",  namignuo je.