Nogometna reprezentacija Hrvatske nastavila je impresivan niz rezultata u kvalifikacijama za FIFA svetska prvenstva, koji je statistički čini jednom od najuspešnijih timova u istoriji fudbala - kada su kvalifikacije za SP u pitanju.

Čak i u poređenju sa "drevnim" silama u svetskom fudbalu, poput Italije, Argentine, Meksika, Španije, Francuske…

Iako su tokom kvalifikacija za Rusiju 2018 izgubili i od Islanda u Rejkjaviku i od Turaka u Eskišehiru, pa se umalo obrukali sa takozvanim Kosovom na "Maksimiru" i sve "uveličali" remijem sa Finskom na "Rujevici", Hrvati su nekako uspeli da smene ("Maminjovog") selektora Anta Čačića u poslednjem trenutku i tamo negde u Splitu pronađu nekadašnjeg asa Varteksa, a potom trenera Dinama iz Tirane, Slavena iz Koprivnice i nekolicine klubova sa Bliskog Istoka i, najvažnije, čoveka koji nije imao problem da preuzme nacionalni tim u nezgodnom trenutku.

Svestan da mu se slična prilika neće ukazati u životu, Zlatko Dalić zaboravio je da je u trenerskoj karijeri osvojio Superkup Albanije, Saudijski kup prinčeve krune i Arapsku Golf ligu, ušao je u svlačionicu u kojoj su ga čekale zvezde nekih od najvećih klubova na svetu i dokazani majstori fudbala i, ispostaviće se, poveo ih ka rutinskom prolazu kroz baraž sa Grcima.

Posle 4:1 na "Maksimiru", Dalićevi izabranici rutinski su odigrali revanš na "Karaiskakisu", treći put prošli baraž za Mundijal posle mečeva sa Ukrajinom na putu ka Francuskoj 1998 i Islandom ka Brazilu 2014 i - ukupno - obezbedili peto svetsko prvenstvo u fudbalu iz šest pokušaja!



Statistički, odnosno procentualno, uspešniji od Hrvata samo su "stoprocentni" Brazilci i Nemci, kao i Italijani i Argentinci koji takođe po jednom nisu prolazili kvalifikacije, ali iz većeg broja pokušaja u odnosu na "kockaste" pa im je i procenat uspešnosti preko 90 odsto.

U vremenu u kom je preduslov za prijem u UEFA i FIFA glasio da morate da budete priznata država i članica Ujedinjenih nacija, što je slučajem "Kosovo" prestalo da važi, Hrvatska je "zakasnila" za kvalifikacije za SAD 1994, potom izborila plasman u Francusku 1998 gde je senzacionalnim igrama stigla do trećeg mesta uz vođstvo u polufinalnom okršaju sa Francuzima, "kockasti" su potom u Japan i Južnu Koreju odnosno Nemačku otišli kao pobednici grupa bez poraza u kompletnom ciklusu da bi, za sada, jedini neuspešni pohod bio onaj ka Južnoj Africi 2010. godine.

Čak i tada ključni detalj nije se dogodio na utakmici na kojoj su akteri bili igrači selektora Slavena Bilića, već je to bio onaj iz Dnjepra kada je Rio Ferdinand u meču pretposlednjeg kola napravio veliku grešku i prouzrokovao crveni karton za golmana uveliko plasirane Engleske, Roberta Grina i penal za Ukrajince već u 12. minutu.

Duel je završen rezultatom 1:0, što je ujedno bila jedina utakmica u kojoj Englezi selektora Fabija Kapela nije pobedila u grupi, pa su "kockasti" neočekivano skliznuli na treće mesto pred poslednjih 90 minuta u kojima su Andrij Ševčenko i drugovi igrali sa Andorom i pobedili 0:6.

Bilićev tim kvalifikacije za Mundijal 2010 nije odigrao ništa bolje, ni lošije od onih za Brazil 2014 i Rusiju 2018, ali je to do danas ostao jedini neuspeh popularnih "vatrenih" u borbama za plasman na najvažniji turnir u svetu fudbala.

Procenat uspešnosti - 83,3 odsto, u čemu Hrvatska zaostaje samo za Brazilom, (Zapadnom) Nemačkom, Italijom i Argentinom, a u čemu su komšije ispred Meksika, Engleske, Španije, Francuske, pa i SFRJ koja se sa skorom 7/11 odnosno 63,7 odsto uspešnosti nalazi među deset najuspešnijih ekipa u istoriji fudbala.


Važno je napomenuti da smo računali samo kvalifikacije u kojima su reprezentacije zaista učestvovale, tj. takmičile se, pa tako Brazil ima 21 plasman na Mundijal, ali samo 12 pojavljivanja u kvalifikacijama što zbog pet titula prvaka sveta (nekada su šampioni bili sigurni učesnici narednog SP), što zbog organzacije dva turnira, što zbog činjenice da su Brazilci na prva tri SP jednostavno dolazili na osnovu poziva organizatora.

Nemci, recimo, zaostaju sa Brazilom po broju učešća (21-19), ali nikada nisu ispali u kvalifikacijama - na prvi Mundijal 1930. u Urugvaju nisu bili pozvani, a 1950. bilo im je zabranjeno da učestvuju.

Što kao Zapadni Nemci, što kao fudbaleri ujedinjene Nemačke, popularni "panceri" su prošli svih 14 ciklusa kvalifikacija uz naravno značajan broj plasmana ostvarenih na osnovu titula prvaka i organizacije turnira.

Italijani, koji poput Nemaca imaju četiri titule prvaka sveta, samo su jednom posustali - u kvalifikacijama za Švedsku 1958 i to zbog poraza u Belfastu od Severne Irske u utakmici koja nije odigrana kada je bilo predviđeno jer avion sa mađarskim arbitrom Ištvanom Zoltom zbog guste magle nije mogao da sleti u London.

O tome ćemo pisati nešto opširnije kada u ponedeljak uveče budemo saznali ishod revanš meča baraža između Italije i Švedske, u kojoj će "azuri" na "San Siru" morati da nadoknade gol zaostatka iz prvog duela i pokušaju da izbegnu ulogu TV publike posle 60 godina manje-više rutinskih šetnji ka završnim turnirima.

I ako ispadnu od Šveđana, Italijani će statistički ostati uspešniji od Hrvata, ali ne i od Argentinaca, dvostrukih prvaka sveta, koji su se ovog puta provukli do Rusije "kroz iglene uši", međutim kojima nije bilo spasa na putu ka Meksiku 1970 utoliko što se na drugoj strani terena na prepunoj "Bombonjeri" nalazio Osvaldo Ramirez, Peruanac koji je postigao oba gola za remi 2:2 što je značilo da Peru ide, a Argentina ne.

Kada se odbiju turniri na koje je Argentina pozivana, koje je organizovala i na koje se plasirala kao šampion planete, "gaučosi" su prošli 12 od 13 ciklusa i poslednji su koji imaju bolji procenat uspešnosti od Hrvatske.

FIFA rezultate koje je ostvarila Kraljevina Jugoslavija, FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG, za razliku od FIBA, pripisuje Srbiji, pa se plasman u Rusiju "orlovima" vodi kao 12. iz 20 pokušaja što je jedan od boljih skorova u istoriji.

Legendarni Dragan Stojković Piksi, s brojem "10" i kapitenskom trakom oko ruke u takođe legendarnom dresu.
MN Press Legendarni Dragan Stojković Piksi, s brojem "10" i kapitenskom trakom oko ruke u takođe legendarnom dresu.


U tom smislu, kada se Kraljevini Jugoslaviji izbriše plasman na prvi Mundijal u istoriji, onaj u Urugvaju 1930, ali i ponište kvalifikacije za SAD 1994 kada smo bili pod sankcijama, fudbalske reprezentacije naše zemlje ostvarile su 11 plasmana iz 19 pokušaja za 57,9 odsto uspešnosti.

Po istorijskim etapama, učinak u kvalifikacijama izgledao bi ovako:

Kraljevina Jugoslavija 0/2 – 0%
FNRJ 4/4 – 100%
SFRJ 3/7 – 42,9%
SRJ 1/2 – 50%
SCG 1/1 – 100%
Srbija 2/3 – 66,7%

Zapravo, o hroničnim neuspesima reprezentacije Srbije kada su kvalifikacije u pitanju najviše doprinose konstantni kolapsi kada su u pitanju borbe za odlazak na EURO, na kojem naša zemlja nije bila od 2000. godine, ni kao SCG, ni kao Srbija.

"Orlovi", fudbaleri samostalne Srbije, samo jednom se nisu plasirali na FIFA svetsko prvenstvo iz tri pokušaja i, statistički gledano, u svetskom su vrhu sa 66,7 odsto uspešnosti, što je dobra osnova u nameri da se u budućnosti i o nama piše kao timu koji ne propušta Mundijale.

Strogo statistički, iako nam je uzorak skroman, imamo identičan procenat kao Južna Koreja s kojom se sastajemo u utorak u 12 časova, a bolji smo od Holandije, Sjedinjenih Država, Švedske, Rusije/SSSR-a, Irana, Kameruna, Mađarske, itd.

Broj učešća na FIFA svetskim prvenstvima:

21 – Brazil
19 – Nemačka*
18 – Italija
17 – Argentina
16 – Meksiko
15 – Španija
15 – Engleska
15 – Francuska
13 – Belgija
13 – Urugvaj
12 – Srbija*
11 – Švajcarska
11 – Rusija*
11 – Švedska