Krcat stadion pod Goricom, derbi koji se dugo čekao da se vidi koliko podgorička deca mogu protiv najvećeg tima na Balkanu, veliki broj "crveno - belih" navijača na tribinama, još veći broj "plavih" tifoza željnih pravog navijanja nakon povratka u elitu i tavorenja u Drugoj ligi.

Sve je bilo spremno za praznik fudbala! Ali, utakmica Budućnost - Crvena zvezda, koja je igrana na Aranđelov dan 2004. godine, se pretvorila u nešto sasvim drugo. Nešto nefudbalsko.

Koreografija na početku je bila spektakularna na severnoj tribini gde su bili smešteni Varvari, plavo - bele boje su prekrile neizgrađeni stadion pod Goricom, igrači oba tima su na centar igrališta izneli transparent na kome je pisalo 'Stop represiji nad navijačima', a posle nekoliko trenutaka - dimna bomba po sred severa.

Međutim, to nije bila dimna bomba, već suzavac! I krenuo je opšti haos kako na tribinama, tako i na terenu - stampedo, bežanija na sve strane, borba za vazduh. Kako to obično biva kada je frka, došlo je do tuče dok su igrači Budućnosti i Zvezde trčali u tunel koji vodi do svlačionica.

Varvari su uleteli na teren, imali su obračun sa protivničkim navijačima Delijama. Ali, nisu imali nameru da prekinu utakmicu.

"Svu pirotehniku smo kupili legalno, u prodavnici Kabas, vlasnika Srbe Kabadajića, na Banovom brdu u Beogradu. Taj suzavac je došao u paketu sa ostalom pirotehnikom i nije ga bilo moguće prepoznati, niti proveriti", pričao je tada jedan od vođa Varvara.

"Kada smo videli šta je u pitanju, već je bilo kasno. Niko od nas nije ni na sekund razmišljao da prekine utakmicu. Želeli smo da navijanjem pomognemo svom timu, a posle utakmice da se na pravi način obračunamo sa Delijama, jer pre meča nismo mogli, pošto nam to nije dozvolila policija".

Celo ludilo je trajalo nekih sat i po do dva, o fudbalu niko nije razmišljao, ali su se onda na terenu pojavili prvotimci Podgoričana i Beograđana. Crvena zvezda se prošetala glavnim gradom kao nikada do tada, pobedivši 3:1 golovima Nikole Žigića, Marka Pantelića i Radovana Krivokapića, dok je počasni gol za "plave" postigao Igor Burzanović sa bele tačke u samom finišu utakmice.

"Bio je to pokušaj rasturanja državne zajednice u Crnoj Gori. Stvari su loše krenule od početka - kamenovali su nam autobus, pred početak meča bačen je suzavac, navijači su uleteli na teren, krenula je opšta tuča, nas je u poslednji trenutak zaštitio kordon policije, posle je tuča krenula i u tunelu, jer je vezan sa tribinama. Ma, sveopšti haos. Samo oni koji su bili tamo znaju kako je bilo. Prosto, došlo je naređenje odnekud da utakmica ne sme da se odigra. To je trebalo da bude uvertira u početak raspada Srbije i Crne Gore", otvorio se nedavno kapiten najvećeg kluba na Balkanu u to vreme, Marko Pantelić, koji se priseća nemilih scena.

"Ja sam kapiten ekipe, dva sata sedimo u svlačionici i čekamo, svi moji igrači su obučeni - jedini sam ja u šortsu i u dresu, i čekam da se izađe na teren. Posle se to sve malo stišava, mi izlazimo polako, i kako je izlaz na teren pri tribini, prilazi neki čovek blizu nas i sa jedno dva metra me pogađa u glavu mokrom rolnom papira. On beži posle gore na tribine, tribine su poluprazne, svi ga vide, svi znaju ko je, ali niko ne reaguje, niko ga ne hapsi, ništa…ja dolazim do centra, i sudija mi doslovce kaže 'Marko, nema uslova za odigravanje utakmice'. Normalno, on samo čeka moj potvrdan odgovor, i meč se otkazuje", govori Pantelić, koji nije imao nameru da se utakmice prekine, baš kao što to nisu želeli ni igrači Budućnosti.

"Na to, ja njemu kažem 'ova utakmica će se igrati, jer Crvena zvezda sigurno neće biti odgovorna za raspad ove države'. On me gleda i ne može da veruje. A ja kažem 'što se mene tiče, moja ekipa je spremna da odigra utakmicu'. Gospodin Mugoša, predsednik Budućnosti, nije mogao da veruje šta čuje, jer je i on želeo da se meč odigra, i odmah nam je garantovao bezbednost - na šta sam mu ja rekao da ne mora da garantuje ono što ne može i da ostvari, ali mi se ne plašimo nikoga, i utakmicu ćemo odigrati - zbog Zvezde", prisetio se bivši reprezentativac Srbije nadrealne atmosfere u Podgorici tog 21. novembra 2014.

"Naravno, utakmicu smo odigrali, izašli na teren - iako neke od mojih kolega nisam uopšte mogao da nateram da to urade, ali izašli smo, na ovaj ili onaj način, i pregazili Budućnost usred Podgorice. Vratili smo se u Beograd, koliko-toliko odložili naredne događaje, i nismo dozvolili da Crvena zvezda ikako bude zaslužna za raspad države".