/od reportera Monda iz Rusije/

Navijači reprezentacijA Poljske (nije greška u kucanju, iako mi se često događaju), već neko vreme postavljaju standarde na evropskoj sceni.

Imate puno pravo da se ne složite sa mnom, ali u onome što smatram podrškom Poljaci dugo nemaju sebi ravne u Evropi i zbog toga moraju četiri godine da čekaju kako bi se eventualno sreli sa Argentincima na nekom od Mundijala kako bi se susreli sa grupom koja bi, možda, mogla da bude brojnija i glasnija.

Jača, ne pominjem namerno, jer i nije reč o tome.

I, kada sam napisao reprezentacijA Poljske, a ne navijači konkretno nacionalnog fudbalskog tima zbog kog je Moskva ovih dana crveno-bela bez da igra Spartak, mislio sam pre svega na način na koji Poljaci širom sveta bodre svoje timove u gotovo svim sportovima, u obe konkurencije.

Ispunili bi tribine i na utakmica vaterpolo reprezentacije da tako nešto postoji.

Gledajući ih godinama na odbojci, rukometu, košarci... pa i pojedinim individualnim sportovima, među kojima su ski skokovi najupečatljiviji primer, nisam mogao onda i ne mogu sada da nađem vernije, brojnije, uniformisanije, organizovanije i, samim tim, glasnije od njih.

Ispravite me, neću imati problem da kažem: "Tako je, povlačim reč".



Iskreno mislim da ni Englezi više, iako kultom koji neguju oko albiona čuvaju i uspomene na vreme kada su bili sinonim za vernost i brojnost, ne mogu da im stanu na crtu. Naročito ne u Rusiji, u koju su jedni došli masovno marširajući podno zidina Kremlja, a drugi u rekordno malom broju i inkognito koristeći prestonicu samo kao vezu za put u Volgograd.

Čim sam danas u društvu jednog navijača Lokomotive kom sam zaboravio ime, a koji mi je prišao u metrou nakon što je pročitao Янкович Никола na akreditaciji, izašao na plato ispred "Otkritie arene" (ne smemo da je zovemo tako zbog čvrstih ugovor sa sponzorima koje ima FIFA), bilo mi je jasno da nas čeka bučna utakmica tokom koje će jedan tim imati podršku nalik onoj koju Legija ima u Varšavi, Leh u Poznanju, Visla u Krakovu, Viđev u Lođu, itd.

I bilo je tako i pre nego što je utakmica sa Senegalom počela, a počela je horskim intoniranjem nama i dalje poznate melodije koju smo kao južni Sloveni bez problema delili sa svojim severnim rođacima, dok su se reči realno razlikovale.

Ni autogol Tijaga Cioneka u 37, a još manje pogodak Mbaje Nijanga za 2:0 u 60. minutu nisu ućutkali vernu vojsku na drugom spratu severne tribine "________ arene", koju su pratile jasno uočljive formacije Poljaka na ostalim tribinama iz čega se moglo zaključiti da su otkupljivali kompletne sektore, a ne ulaznicu po ulaznicu - ko je kad i kako mogao i stigao.

Pesma nije stala ni kada su Robert Levandovski i ostali prišli "kopu" kako bi se zahvalili, iako su pritom mogli jasno da čuju zvižduke ne malog broja razočaranih i uplašenih da je ovaj "rezultat" nenadoknadiv u grupi u kojoj je ranije danas Japan pobedio Kolumbiju.

Iako sam na terenu očekivao remi, uz ubedljivu pobedu Poljaka nad raštrkanim orkestrima koji su iz Senegala poneli mbire, zeze, slit bubnjeve i ostale udaraljke, ono što nisam očekivao je da ću vam ove večeri pisati o tome kako sam se i lično uverio u lojalnosti koju Poljaci iskazuju prema svojim sportistima čak i kada izgube.

Izlazeći sa tribina u pravcu Media centra primetio sam grupu navijača Poljske kako, nagnuta na ogradu udaljenu par metara od timskog autobusa, skandira upravo Levandovskom, zvezdi svetskog fudbala koja je poslednja napustila teren i to zbog dugog razgovora sa suprugom Anom koji smo svi iz "press" lože mogli jasno da vidimo - ne i da čujemo.

Pomislio sam da bih možda mogao da dobijem i izjavu ili bar zabeležim zanimljiv kadar, što jeste bilo novinarski, ali se sve završilo tako što me je jedna punija gospođa (s pravom, odmah da naglasim) snažno uhvatila za desnu nadlakticu glasno negodujući što snimam njenog ljubimca u prilično emotivnom trenutku.



Nije mi bilo potrebno reći dva puta, shvatio sam previd istog trenutka, ali me je njena reakcija još više uverila u to da se navijači reprezentacijA Poljske zaista osećaju kao da su deo ekipe i da će ih 28. u Volgogradu biti svuda na tribinama i ako u nedelju izgube i od Kolumbije.

P. S. Sada mogu da počnem sa pričom koju sam vam najavio danas na kraju izveštaja iz voza.