/od reportera Monda iz Rusije/

Samo mi je jedno krivo.

Što u tih 16 do 18 sati koliko je čistom, urednom, dvospratnom, ali i dalje sporom ruskom vozu potrebno da prevali oko hiljadu kilometara od Samare do Moskve, neminovno u jednom trenutku mora da se spusti tama.

Nikad do kraja, jer su noći i dalje bele i prijatno hladne, ali taman toliko da kroz masivne prozore ne možete da vidite jasno kroz kakve predele prolazite.

Dok se videlo, nisu mi bili zanimljivi ni slučajni cimeri iz Kostarike, ni oprana "braća" Rusi uvek spremni da povicima naglase bliskost sa Srbijom, ni poneki zalutali Brazilac kom se Samara bolje uklapala u planiranje puta od Rostova, pa ni poneka latina koja eventualno nije bila uveliko okružena hijenama u vagonu "broj 2" namenjenom navijačima sa  kupljenim ulaznicama.

U vozu Samara Moskva sa navijačima iz Srbije, Rusije (Nikola Janković)
MONDO/Nikola Janković 



Srećna okolnost bila je što sam dolaskom u ponedeljak rano ujutru na modernu železničku stanicu u gradu na obali Volge pre i nego što su blagajne bile otvorene uspeo da ugrabim kartu za voz koji će već oko pola 3 krenuti ka prestonici Rusije što je značilo da ćemo po danu klizati tik uz obalu najveće evropske reke i ujedno dobrim delom svog toga prirodne granice između dva kontinenta.

Slagao bih kad bih rekao da su pejsaži razlog zbog kog sam zacrtao da ću na što veći mogući broj utakmica na Mundijalu putovati vozom ili bar autobusom, ali su mi zaista u prvih nekoliko sati povratka u Moskvu posle tri osvojena boda u gostima zanimljiviji bili prizori sa one strane prozora od onih u samoj kompoziciji u kojoj se polako i postepeno širila mundijalska atmosfera uporedo sa mirisom hmelja i soli.

Tada je još u tom jednom vagon-restoranu, premalom da primi sve zainteresovane za opijanje i galamu, moglo da se sedi i, recimo, piše ili čita. Ali ne zadugo...

Kako je sunce označilo kraj prvog kruga na FIFA svetskom prvenstvu u fudbalu, stvari su na ovom interkontnentalnom skupu na šinama počele da izmiču kontroli u toj meri da je bilo teško proceniti da li je u toj diskoteci na šinama pre kafanska ili stadionska atmosfera.

U vozu Samara Moskva sa navijačima iz Srbije, Rusije (Nikola Janković)
MONDO/Nikola Janković 


Zapravo, svako je vukao na svoju stranu - Srbi i Kostarikanci na pesmu, a Rusi na skandiranje i klicanje bratskom odnosu sa našim narodom koji latinosima, uveren sam, nije bio do kraja jasan. Posle nekog vremena bilo mi je samo još više žao što sam uoči polaska u Samaru zakasnio za voznu i morao avionom na utakmicu kojom sam u međuvremenu odustao da se bavim iz prostog razloga što sam otprilike na sedam otkucanih reči i nula sklopljenih misli morao da podižem limenku piva i nazdravljam Rasiji i Serbiji, ali i ostalim zavetima zajedničke istorije o kojima moji cimeri Klara, Brus i Adrijan nisu znala ama baš ništa.

Ali, poziv vama da "orlove" podržimo malo jače i strastvenije nego što je to možda racionalno u ovom trenutku mogao je da sačeka, mada je bilo i pametno skloniti laptop sa stola za kojim su se smenjivali navijači Spartaka i CSKA neodložno zainteresovani za to da li navijam baš za njihov bratski klub.

U vozu Samara Moskva sa navijačima iz Srbije, Rusije (Nikola Janković)
MONDO/Nikola Janković 



Da, to je bilo ono po šta sam krenuo i zbog čega je vredelo provesti pre podne na peronu železničke stanice koju je obezbeđivao najveći broj pripadnika obezbeđenja koji sam video u životu i to u najrazličitijim mogućim uniformama, ali jednom te istom navikom da  te odmere od glave do pete i uvere se da nisi tu da bi se razneo na komade.

Ja možda nisam, ali verujte da je bilo tipova koji su se i pre trećine puta razneli na sitne komade od svega što im je stavljano pod bradu, bilo to pivo, vodka, rakija, kašasa ili guaro.

U tim momentima savršeno jasno videle su se razlike u karakteru ljudi i mentalitetu naroda, ne samo između Kostarikanaca i ostalih latinosa sa jedne i nas, Slovena sa druge strane, već i između Rusa i Srba - ma kako i oni i mi tvrdili da smo ista krv i isti narod.


Dok su čikosi uzalud pokušavali u sveopštem metežu da čuju taktove Despasita na mobilnom telefonu, naši se mahom držali po strani prepričavajući gol Kolarova i remi Švajcaraca (inače, jedinih odsutnih na ovoj maratonskoj liniji iz Grupe E - mada i nije voz za njihov standard), najbrojniji, najglasniji i daleko najpijaniji bili su Rusi, koji su ovom linijom krenuli ka Sankt Peterburgu da bodre svoje protiv Salaha.

Iskreno, nisam siguran da li će neki od napaćene braće ući na "Krestovski" ili ispiranje.

Ovo preterivanje u svemu ujedno je i maksimalno skratilo žurku koja je u međuvremenu i izgubila smisao utoliko što je, recimo, moglo da se dogodi da vas Rus tera da ponavljate jedno te isto skandiranje u nedogled jer mu se od procenata alkohola u krvi pamćenje svelo na pet sekundi, kao zlatnoj ribici.

Nesvestan da je sve to isto već bilo, samo dva "nazdarovje" ranije, sa jednakim entuzijazmom klicao bi: "Rasija, Serbija, braća zauvek", dok je već posle dva ponavljanja sa bezbedne distance bilo jasno da znatno sitniji Kostarikanac ne vidi baš nikakav smisao u tome što radi, a ne sme da prestane malo iz straha, malo što od gužve nema gde da se skloni.

Uglavnom, bez da je iko ikoga mrko pogledao (što ne znači da nije bilo faca sa kojima eye contact nije bio neprijatan), počelo je obaranjem glava u komu još na licu mesta, u separeu pokretne kafane, a završeno potpunom tišinom nešto posle ponoći nakon čega je poput teškog tehno zvuka do ranih jutarnjih sati moglo da se čuje samo tu-dum-tu-dum, TU-DUM-TU-DUM, tu-dum-tu-dum.



Brzo sam ostao verovatno jedini budni putnik u 20-ak vagona, čiji su podovi uveliko bili lepljivi od alkohola, a zidovi nagriženi kiselom memlom iz čarapa koje smo moji sapatnici i ja nazuli dva do tri dana ranije pri polasku na put... za koji sam malo zakasnio ali opet stigao tačno na vreme da doživim nešto za šta i dalje nisam siguran da ćete mi verovati ali ću vam svakako ispričati...


...tako da vas pozivam ponovo na ovu adresu negde između Poljska - Senegal i Rusija - Egipat.

U vozu Samara Moskva sa navijačima iz Srbije, Rusije (Nikola Janković)
MONDO/snimano Alcatel telefonom 


Nazdorovije, ovog puta iz Moskve!