Ivica Osim: Ne uči se na Mundijalu

Ivica Osim je predvodio sjajnu generaciju jugoslovenskih fudbalera na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine. I dan danas ostaje žal za propuštenom prilikom protiv Argentine u četvrtfinalu i one penal-serije koja je, realno, mogla da povuče i na drugu stranu. Na jugoslovensku stranu.

Bilo je to pre tačno 28 godina. 30. juna 1990. godine, kada je Tomislav Ivković odbranio penal Dijegu Maradoni, ali to nije bilo dovoljno, jer su Dragan Stojković-Piksi, Dragoljub Brnović i Faruk Hadžibegić loše ili neprecizno izveli jedanaesterce...

"Štraus sa Grbavice" je, nesumnjivo, jedan od najboljih trenera koje je imala bivša zajednička država.

Na pomenutom Mundijalu u Italiji se kod "Švabe" (drugi Osimov nadimak) tačno znalo ko šta radi u timu, koja mu je uloga, šta može, a Sarajlija nije odstupao od svojih ideja i kad je nailazio na neodobravanje dela javnosti. Nije sa na to ni obazirao.

Danas 77-godišnjak gleda utakmice, naravno i tekući Mundijal u Rusiji kao fudbalski zaljubljenik, ali "potkovan" da analizira i komentariše iz stručne vizure.

U intervjuu "Sportskom žurnalu", Osim je govorio i o partijama reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu.

Nije impresioniran. Štaviše.

"Znam da se mnogima u Beogradu neće svideti, ali ne dopada mi se kako je Srbija igrala. Bilo je tu mnogih nedostataka, nedopustivih za tako veliko takmičenje", kaže Osim.

Uz ogradu da nije potpuno upoznat sa fudbalskim prilikama u Srbiji, odnosno dešavanjima u Fudbalskom savezu Srbije i oko reprezentacije, legendarni trener kaže da nema primedbi oko sastava, jer su pozvani najbolji.

"U timu nije bilo igrača koji su tu morali da budu", dodaje Osim u intervjuu za "Sportski žurnal".

Kao jednu od najvećih grešaka navodi to što je selektor smenjen (Slavoljub Muslin) nakon uspešnih kvalifikacija.

"Ne menja se selektor posle plasmana na Mundijal. Samo oni koji se bave trenerskim poslom ili se makar malo razumeju u fudbal, znaju šta znači i koliko je težak posao stvoriti dobru atmosferu u ekipi, uigravati tim, napraviti prepoznatljivu igru. Za to treba vremena, čak i godine i kada sve to uradiš, izboriš plasman na Mundijal, smene selektora. Sve se to lako uništi, a greške se skupo plaćaju. Nije to bio slučaj samo sa Srbijom, još nekoliko reprezentacija je isto učinilo. Na Mundijalu se ne uči. Mora tačno da znaš šta hoćeš, a ne da lutaš iz utakmice u utakmicu. Tu se igra na rezultat".

Izneo je još jedno zapažanje o "orlovima":

"Nezahvalno je porediti ova vremena sa onim kada sam ja bio selektor, ali imam utisak da u ovom timu Srbije nema velikih znalaca kao što sam ih ja imao - Savićević, Stojković, Sušić. Oni su u moje vreme bili majstori koji su jednim potezom mogli da reše meč. To su znali i protivnici i plašili su ih se. U ovom timu Srbije nema igrača tog kalibra. Možda grešim, ali igrama na terenu me nisu ubedili. Zašto je tako i zašto više nema takvih majstora to je neka druga tema, ali sada je činjenica da ih nema".