/Piše: Dragan Papić, student matematike i informatike/

"Domaći teren je domaći teren, plus Kengur na golu", citat je iz legendarnog filma, koji sam bezbroj puta pomenuo pred početak Mundijala.

Domaći teren jeste domaći teren, a Igor Akinfejev jeste kengur na golu. 

Uveliko pred Prvenstvo prognozirao sam Rusiju u polufinalu, tvitivao o tome, a retki su delili moje mišljenje. Pratim redovno Rusku premijer ligu, mnogo više nego Primeru i od ove ekipe sam od početka očekivao mnogo.

Sa jednim od najboljih golmana na prvenstvu, koji nije stekao veliko ime u evropskim okvirima, samo zato što nikad nije htio da napusti kuću.

Sa Golovinom koji me je bezbroj puta oduševio svojom tehnikom i inteligencijom, sa Kutepovim koji bez problema može igrati u većini evropskih klubova, sa Ignaševičem koji je stari lisac, koji svoje mane nadoknađuje iskustvom i sa još mnogo odličnih igrača koji nisu velika imena. 

Ali Mundijal nije fudbal menadžer.

Alan Džagoev je trebao biti vođa ove generacije, ali je njegova povreda u prvi plan izbacila Denisa Čeriševa koji je, svakako, jedan od heroja ove bajke. Od Smolova se očekivalo mnogo više, ali je sve to nadoknadio prekaljeni Artem Dzjuba, koji je odlično iskoristio svoje predispozicije.

Eh, da nije vodke, danas bi ga verovatno gledali u Premijer ligi, ali onoj 'pravoj'.


Koliko god golova dali, koliko god golova Akinfejev spasao, ovo nije podvig ni Igora Akinfejeva, ni Artema Dzjube, ni Denisa Čeriševa, ni Aleksandra Golovina. Ovo je podvig ruske reprezentacije, podvig kog ne bi bilo bez domaćeg terena, a Boga mi ne bi ni bez Stanislava Čerčesova.

Iako često djeluje kao neko ko je zalutao na klupu 'baćuški', na ovom Mundijalu je to demantovao.

Savršeno se prilagodio igračima i pre svega protivnicima. Znao je iskoristiti mane Saudijaca, znao je da se Egipat previše uzda u čudesnog Salaha, znao je i da meč protiv Urugvaja može poslužiti kao eksperiment.

Znao je i ono najvažnije - da se protiv Španaca ni mnogo kvalitetnije selekcije od 'baćuški' ne mogu naigrati fudbala. Odigrao je 'murinjovski' i uspeo. Čak ni on, koji je sve to "posložio" nije ključ ovog uspeha. Ključ je to "rusko srce", ti ludi Rusi na tribinama, ti ludi Rusi na terenu, ti ludi Rusi pored terena.

Svi su disali kao jedan, borili se kao jedan i šta god da se dogodi večeras, ostaće uzdignute glave, a desiće se nešto dobro. Sigurno će se desiti.

*napomena: Dragan nam je tekst poslao malo pre početka utakmice Rusija - Hrvatska, kada zbog obima posla nije mogao biti pročitan i objavljen.