Rat u bivšoj Jugoslaviji je odavno završen. I dobro je što je tako. Srbija i Hrvatska su oduvek imali "posebne" odnose, u novijoj istoriji opterećene raznim užasima, zločinima, teškim rečima.

Ali, normalizacija odnosa dve najveće zemlje bivše Jugoslavije je apsolutna nužnost za stabilnost regiona. Kultura odavno ne zna za granice, muzičari i pevači sa obe strane Save pune koncertne dvorane, ljudi se raduju uz njihove pesme, sportisti dve zemlje se na velikim takmičenjima ne obaziru na teret prošlosti. Primeri su košarkašice Srbije i Hrvatske, vaterpolisti se uvek lepo druže... I dobro je što je tako.

Regionalna ABA liga je posle dečijih bolesti zaživela i sada više niko i ne obraća pažnju na vansportske stvari (doduše, i dalje se čuju maloumni povici i šovinistička vređanja u dvoranama, ali to su "izolovani incidenti"). Igra se i regionalna liga u rukometu, vaterpolu...

Fudbal, kao najveći magnet za "široke narodne mase", oduvek je bio oruđe za opipavanje pulsa. Otprilike, ako prođe u fudbalu - može sve. Mnogi jesu deklarativno za regionalnu ligu u fudbalu, ali ipak je još rano (postoje argumenti i za i protiv). Ne zato što to ne bi hteli klubovi i sportisti, već je za to potrebna odlučna odluka država regiona koja bi snažno podržala takvu ligu.

Ali, transfer srpskog fudbalera Komnena Andrića u redove jednog od najvećih hrvatskih klubova, Dinama iz Zagreba, mogao bi da bude vodilja za dodatno smirivanje tenzija i uvod u neke normalne tokove. Dinamo ga je, inače, platio samo 800.000 evra, a Andrić je ugovor potpisao na pet godina.

Andrić je, inače, prvi srpski fudbaler koji je došao u Dinamo posle 30 godina! Pre njega to je bio Radmilo Mihajlović, nekadašnji napadač sarajevskog Željezničara koji je bio zvezda prelaznog roka 1988. godine.

Komnen Andrić nije prvi srpski fudbaler koji je zaigrao u Hrvatskoj (pre transfera u Dinamo bio je član Intera iz Zaprešića - predgrađe Zagreba) u novijoj istoriji, odnosno posle rata 90-ih godina prošlog veka.

Prvi fudbaler srpske nacionalnosti bio je Srđan Pecelj, koji je 2003. godine potpisao za Inter iz Zaprešića.

Potom je sledio zvučni transfer srpskog fudbalera - nekadašnji reprezentativac tada Srbije i Crne Gore, bivši golman Sartida Dragan Žilić je 2005. godine potpisao za Rijeku. Iako je bilo protivnika ovog transfera, pa i među navijačima Rijeke, bilo je i pretnji i uvreda, Žilić je ostao pune četiri sezone u klubu sa Kantride i svojim odbranama doprineo da ti negativni glasovi utihnu. A kada je dao gol u 92. minutu kojim je Rijeku odveo u polufinale Kupa Hrvatske od "persone non grata" postao je heroj.

Posle Žilića, dogodio se možda i zvučniji transfer, kada je u Hrvatsku otišao i Marjan Marković, bivši igrač Crvene zvezde i njen kapiten. On je 2009. godine postao član Istre iz Pule i nikakvih problema nije imao.

Bilo je još fudbalera iz Srbije koji su igrali za hrvatske klubove (uglavnom za Inter iz Zaprešića) - bivši fudbaler Rada i Mladosti iz Lučana Neven Marković (Zagreb), bivši igrač Crvene zvezde Marko Mirić (Slaven Belupo), Uroš Đerić, Milan Rundić i Nikola Radojičić (svi u Inter Zaprešić), Milan Ćulum (Inter iz Zaprešića), Marko Pavlovski (Split), Bojan Pavlović i Milan Đurić (Istra), Dragomir Vukobratović (Osijek), Mario Maslać (Osijek), bivši napadač Zvezde Filip Kasalica (Istra), nekadašnji bek Partizana Aleksandar Miljković (Split)...

Trenutnom, osim Andrića, u hrvatskim klubovima igraju: Nemanja Ljubisavljević (Gorica), Miloš Vidović (Slaven), Ivan Tatomirović (Inter), Marko Milenković (Rudeš) i nekadašnji napadač Rada i Crvene zvezde Andrija Kaluđerović (Inter iz Zaprešića), koji u Hrvatsku dolazi iz Indije.

Ali, Komnen Andrić je prvi koji je došao u jedan od dva najveća hrvatska kluba. O 23-godišnjem Andriću svi mediji u Hrvatskoj izvestili su na veoma lep način, a i sudeći prema većini komentara čitalaca hrvatskih portala, ovaj momak ne bi trebalo da ima nikakvih problema što je obukao dres "modrih". A i zašto bi imao?

Samir Toplak, Andrićev dojučerašnji trener u Interu iz Zaprešića, nazvao je srpskog fudbalera LJUDINOM!

"Kada sam Komnena promovisao u kapitena, mnogi su me pitali kako, zašto. Odgovor je bio nikad lakši. Zato što je fajter, vođa, igračina, a pre svega čovek. Ne čovek, već LJUDINA. E zato, gospodo, koliko sam ponosan što je napravio top-transfer, toliko sam tužan što više neće biti sa nama", napisao je Toplak na svojoj Facebook stranici.

U obrnutom smeru dogodilo se da bivši fudbaler Dinama dođe u Crvenu zvezdu. Bio je to Luis Ibanjez, Argentinac sa hrvatskim pasošem, a Robert Prosinečki, igračka legenda beogradskog kluba, bio je trener. U oba slučaja bilo je opiranja u delu navijača Crvene zvezde, koji imaju uticaj na dešavanja u klubu, ali su i Prosinečki i Ibanjez bez ikakvih problema boravili i radili u Srbiji.

Kada je svojevremeno u kancelariji tadašnjeg predsednika crveno-belih, Vladana Lukića, razgovarano o mogućnosti da se "Veliki Žuti" vrati u klub, ovog puta kao trener, bilo je ozbiljnog neslaganja između navijačkih grupa - stariji, koji su se radovali uz golove Prosinečkog, bili su za, mlađi - koji su stasavali u vreme ratova i sankcija, bili su protiv.

Navodno, presudio je glas jednog od uticajnijh veterana sa tribine koji je rekao da "postoje Hrvati i postoji Prosinečki".

Prosinečki je, potom, izneo ideju o otkupu nezadovoljnog Andreja Kramarića, tada fudbalera Dinama, ali je to bilo glatko odbijeno.

Drugim rečima, od odlaska Gorana Jurića i Prosinečkog iz Beograda na leto 1991. godine (za Partizan su pred raspad SFRJ igrali Slovenci Darko Milanič, Džoni Novak, Srećko Katanec i Zlatko Zahovič, ne i Hrvati), do danas se nije dogodilo da je fudbaler iz Hrvatske predstavljen u Ljutice Bogdana ili u Humskoj.

Prema raspoloživim podacima (izvor: www.worldfootball.net), u Partizanu nije igrao nijedan hrvatski fudbaler još od sezone 1961/62. kada je član crno-belih bio Bruno Belin! U Partizanu jesu radili treneri iz Hrvatske poput Josipa Duvančića i Ante "Biće" Mladinića, ali u vreme one Jugoslavije.

A u Hrvatskoj je, recimo, posle raspada Jugoslavije, radio Ljupko Petrović, koji je sa Crvenom zvezdom napravio najveći klupski uspeh u istoriji srpskog (i jugoslovenskog fudbala).

Koliko je daleko transfer nekog hrvatskog fudbalera u Zvezdu (i Partizan) svedoči, možda, i nedavna izjava generalnog direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića za francuski "Mond" (Le Monde), kada je rekao:

"Crvena zvezda nije samo fudbalski klub. To je ideologija, filozofija i nacionalni simbol. Zvezda je čuvar srpskog identiteta i pravoslavne religije".

U intervjuu za MONDO, 30. decembra 2017. godine, Terzića smo pitali i za ideju regionalne lige:

"Sa stanovišta biznisa i daljeg razvoja fudbala to je dobra ideja. Navijači iz Srbije, Hrvatske i Bosne nisu za tu ideju. Pošto ne postoji dobra volja, taj projekat je unapred osuđen na krah i zato ni ja ne verujem u fudbalskog Mehmeda pašu Sokolovića".

Zdravko Mamić, alfa i omega zagrebačkog Dinama, trenutno "u izbeglištvu" u BiH, jer izbegava odlazak u zatvor zbog finansijskih malverzacija sa ranijim transferima, kaže za beogradski "Alo", da je "ubeđen da će Andrić igrama u Dinamu otvoriti vrata u Hrvatskoj i mnogim drugim srpskim zvezdama, baš kao što očekujem da se i u srpskoj ligi uskoro nađu fudbaleri hrvatske nacionalnosti".

Mamić dodaje da veruje da će se u nekoj bliskoj budućnosti dogoditi transfer hrvatskog fudbalera u Zvezdu i(li) Partizan.

"Ne vidim nijedan razlog da se tako nešto ne realizuje. U suprotnom biste priznali da pobeđuje primitivizam. Znate, Zvezdan Terzić, aktuelni direktor Crvene zvezde, svojevremeno je od mene tražio mišljenje po pitanju angažovanja Dinamovog defanzivca Luisa Ibanjeza, pa je ovaj ostavio srce u Zvezdi. U isto vreme su se interesovali i za Samira, ali su na kraju odustali zbog pritiska navijača jer je ovaj igrao za reprezentaciju Hrvatske", rekao je Mamić za "Alo".

Ova tema je i dalje "za izbegavanje" u Zvezdi i Partizanu, koji su pod jakim uticajima "glasova" severne i južne tribine i nacional-populističkim porukama, koje ništa dobro ne donose. A upravo je zagrebački Dinamo pokazao kako treba da radi veliki klub. I vrlo je moguće da će polako početi da prikuplja "kajmak", odnosno da nastavi ovim putem i privlači mlade talente iz Srbije.

U Partizanu, koji je uvek bio otvoren za igrače bilo koje nacionalnosti, što u Humskoj smatraju blagom, rekli su nam da bi u slučaju da bude ponuđen hrvatski fudbaler, isto bi postupali kao kada bi razmatrali ponudu za nekog drugog inostranog fudbalera - dakle, može, ako je kvalitetan. Uostalom u Partizanu sada igra fudbaler hrvatke nacionalnosti iz BiH - Goran Zakarić.

Ipak, ne sme se nikako zanemariti ni cena hrvatskih fudbalera, koja je mnogo veća nego cena srpskih fudbalera (za šta je zaslužan i ogroman uspeh hrvatske reprezentacije na Mundijalu u Rusiji) i to je, vrlo verovatno, još jedna, ako ne i najvažnija prepreka eventualnom angažovanju nekog hrvatskog fudbalera.
Da li ste za dolazak hrvatskih fudbalera u Zvezdu/Partizan?