/Od izveštača MONDA sa priprema Partizana/

Crno-beli već osam dana na putu od hotela do fudbalskih terena hotelskog kompleksa "Sueno" prolaze pored košarkaškog terena. Reklo bi se, na prvi pogled, "kao pored turskog groblja".

Međutim...

Čim je sunce obasjalo Belek i stvorilo uslove da se tapka "basketara" na igralištu sa košarku prekrivenim veštačkom travom(!?), usledio je izazov. Uputio ga je Gordan, neki bi rekli Džordan Petrić. Očekivano, "Bata" Mirković ga u trenu prihvatio.

Petorica su bila raspoložena da se nadmeću pod obručem, pa je ideja da se igra "tri na tri" propala. Trener golmana, najviši među "košarkašima", Nemanja Jovšić odlučio je da se povuče, tako da su parove činili Mirković i njegov asistent Strahinja Pandurović, odnosno pomoćnici Petrić i Žarko Lazetić.

Sve dok Zoran Todorović iz Partizan travel nije doneo pravu "basketaru", kao rekvizit je poslužila fudbalska lopta. I ona je bila dovoljna za šefa stručnog štaba da pokaže svoje plejmejkerske sposobnosti. Dribling kroz noge, finta šuta i lopta upućena sa distance se našla u obruču.



Petrić, u fudbalskim krugovima poznat kao bolji košarkaš, non-stop je nešto zanovetao. Prvo nije mogao da igra "na pocepanu mrežicu", da bi onda počeo da smišlja i uvodi pravila:

"Dvojka", uzviknuo je prvi Mirkovićev asistent posle pogotka iz daljine, na terenu na kojem nije iscrtana linija 6,75 metara.

"Pa, nema dvojke", uzvratili su zbunjeni protivnici. Ipak, poslednja je bila Gordanova, što nije bio slučaj kada je nedugo kasnije, dok su Mirković i Lazetić grabili ka pobedi, tražio da se utakmica igra do 21, a ne do 11, kako je zahtevao na početku.



"Ceo život si borac, a za ovo tražiš faul", "udara me namerno u rame", "šmekeri, sada pričate kako ste pobedili. Šta se separatišete", samo je dao repertoara koji je Petrić imao na za vreme i posle basketa.

Nije teško zaključiti da su Mirković i Pandurović pobedili. Ostaje samo još rezultat, a on glasi 11:6. Videćemo da li će biti revanša.