• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Fudbal

"Ma, kakvi stranci, Vukić je majstor fudbala!"

Autor Neša Petrović
Autor Neša Petrović

Saša Marković, nekadašnji fudbaler Partizana, večito nasmejan, posle andaluzijskog sunca, uživa na kiparskom. U intervjuu za MONDO o Partizanu, trenerima, Vukiću, Danku Lazoviću, Saši Iliću... i zašto ne bi odlazio sa Kipra.

Izvor: MN Press

Kordoba. Nekada davno kulturni centar cele Zapadne Evrope. Danas biser Andaluzije i prestonica umetnosti, istorije i gastronomije. Od 365 dana u godini, 360 je obasjano suncem. Šta čoveka natera da napusti ovaj raj na zemlji i potraži sreću na novoj lokaciji:

"Jedna jedina stvar - neki drugi raj na zemlji", odgovara kao iz topa bivši fudbaler Partizana Saša Marković koji već godinu i po dana živi u Limasolu i brani boje lokalnog Apolona. Čuj živi. Uživa!

"Baš tako. Limasol nije veliki grad, ali za razliku od Kordobe i Beograda, ima more. Kipar me je potpuno opčinio i ne bih imao ništa protiv da ostanem ovde i posle karijere. Ljudi su opušteni, vode bezbrižan život i ne zamaraju glavu bespotrebnim problemima. Prve dve reči koje sam naučio na kiparskom bile su ’siga’ (polako) i ’avrio’ (sutra). Kod njih je sve u laganom ritmu. Što možeš sutra, ne ostavljaj za danas (smeh). Nema nervoze, nećete čuti nijednu sirenu u saobraćaju, svi su raspoloženi i nasmejani. A kako da ne budu kada se bude ujutru uz zvuk talasa i cvrkut ptica".

Nedelja je. Šetamo marinom i tražimo slobodno mesto da sednemo. Teška posla. Predivan februarski dan izmamio je ljude na ulice i popunio kapacitete kafića i restorana. Ima logike, vikend je kratak:

"Naprotiv, ovde je i četvrtak neradan dan. Ne samo da vole da uživaju, već vole i da odmaraju od posla. Kipar je obećana zemlja za hedoniste".

Evo ga mesto. Nije moglo bolje. Terasica sa koje se pruža veličanstveni pogled na luku. Konobarica je ljubazna, ali Kipranke po lepoti ne mogu na crtu sa Španjolkama. Kažu da su devojke iz Kordobe najlepše na celom Iberijskom poluostrvu:

"To me ne zanima. Ja sam sa mojom Anđelom od školskih dana i uskoro planiramo i ’nešto konkretno’. Nisam želeo da zbog mene zanemari studije, dogovor je da diplomira u Beogradu, pa da mi se pridruži ovde u Limasolu. Kordobu sam zavoleo iz nekih drugih razloga. Imao sam fenomenalan odnos sa svima u klubu. Kada sam se povredio, ekipa je odmah posle operacije izašla na teren u majicama ’Hrabro Saša’. Sa predsednikom sam i dan danas u kontaktu, čovek me prosto obožava. Pitao me je jednom na koliko bih voleo da produžimo saradnju i kada sam mu odgovorio ’na godinu dana’, on je rekao: 'Majstore, ostaješ sa nama koliko hoćeš, ti si prvi koji mi nije tražio ugovor na tri godine’".

Izvor: Saša Marković/privatna arhiva



Teška povreda, dug oporavak, period rehabilitacije i onda spektakularan povratak na teren:

"Gubili smo od Saragose i sedeo sam na klupi kao na iglama. Dok sam se spremao da uđem u igru, Kordoba je izjednačila, a sa tribina se orilo ’Marković Saša, Marković Saša’. Mislio sam da je to vrhunac uzbuđenja koje jedan fudbaler može da doživi. Prevario sam se. Igrao se četvrti minut nadoknade, neko je izveo prekid, ubacio sam se iz drugog plana, prihvatio loptu butinom i poslao je u mrežu. Pogledajte snimak da vam bude jasnije kakav je delirijum nastao na trbinama stadiona ’Nuevo Arcangel’".

Nema mora u podnožju Sijera Morene, ali tu su Gvadalkivir, mavarska urbana arhitektura i čuvena Meskita:

"Kordobu pre svega morate da posetite da biste probali njihovu pršutu. Posle toga, možete gde god hoćete. Meskita je posebna atrakcija, kažu jedna od 10 znamenitosti na svetu koju svaki turista mora da obiđe. Reč je o bivšoj džamiji, čudu islamske umetnosti i jednoj od najznačajnijih građevina Andaluzije. Inače, Kordoba je spoj tri kulturna sloja, hrišćanstva, judeizma i islama. Danas je Meskita džamija pretvorena u muzej, a ceo kompleks zauzima površinu od 22.000 kvadratnih metara".

Izvor: Saša Marković/privatna arhiva



Iz Kordobe u Limasol. Iz raja u raj. Od tavorenja u sredini tabele Druge španske lige, do borbe za titulu na Ostrvu mačaka:

"Prošle sezone nam je izmakla u poslednjem kolu. Oborili smo klupski rekord po broju osvojenih bodova (80), ali šta vredi kada Apoel ima i onu drugu vrstu pomoći. Sada smo ponovo u vrhu, zajedno sa Aelom Limasola, vodimo žestoku borbu sa aktuelnim šampionom i očekuje nas još mnogo uzbuđenja u plej-ofu. Ne pamti se kada je Limasol imao dva kluba u trci za titulu. Predsednik ulaže ogromna sredstva i želi da ponovi podvig svog oca koji je pre 19 godina, zahvaljujući našim igračima, Krčmareviću, Šćepoviću i Špoljariću, podario Apolonu poslednje šampionsko slavlje".

Nekada Jugosloveni, sada Argentinci. Većinu u ekipi Saše Markovića čine Mesijevi sunarodnici:

"Najmanje ima Kiprana, svega šestorica u rosteru od 22 fudbalera. Predsedniku ne smeta da u svakom kolu plaća po 3.000 evra, koliko iznose penali ako u startnoj postavi nemate bar dva domaća igrača. Tu su još Španci i Portugalci, tako da se u svlačionici govori uglavnom španskim i engleskim jezikom".

Dobro, čuje se ponekad i srpsko-hrvatski:

"Da, čuće se sve češće, jer nam se upravo pridružio Vahid Selimović. Momak je rođen u Luksemburgu, prošao je kompletnu školu francuskog Meca i debitovao je za omladinsku reprezentaciju Srbije. Hrvat Maglica je tu već duže vreme, mnogo mi je pomogao kada sam stigao iz Španije. Iznajmili smo stanove u istoj zgradi, družimo se i izlazimo zajedno. Generalno, na Kipru ima mnogo stranaca. Najviše Rusa i Engleza koji ulažu u nekretnine i koriste poreske olakšice kakvih nema nigde u Evropi".

Za Apolon nije bilo nikakvih olakšica u žrebu za grupnu fazu Ligu Evrope:

"Postojala je realna bojazan da ne osvojimo ni bod u konkurenciji Ajntrahta, Lacija i Marseja. A mi smo uzeli sedam i opet ostali bez plasmana u nokaut fazu. Dao sam fenomenalan gol protiv Marseja, tukli smo ih na Velodromu 3:1 i odigrali 2:2 u Nikoziji. Drago mi je da su naši igrači imali zapažene role u svim tim duelima. Jović je briljantan ove sezone u Ajntrahtu, Sergej i Basta su bili u timu na prvoj utakmici u Rimu, ali nisu u revanšu kada sam još jednim golom stavio tačku na našu pobedu od 2:0".

Apolon evropske utakmice kao domaćin igra na stadionu Omonije, tako da Jović i Gaćinović nisu dobili priliku da konačno upoznaju grad u kojem su imaginarno boravili pre odlaska iz Srbije u inostranstvo.

"Hahahaha... Ispada da sam ja jedan od retkih koji nije samo potpisao papir, već je i obukao dres Apolona. Pratim nastupe svih naših igrača, naročito članova moje generacije. Radujem se svakom golu Marka Šćepovića u Videotonu, a drago mi je i zbog Ljaje (Ljajića) i Danijela Aleksića. Vidim da su se preporodili u Turskoj".

U Partizanu, za četiri godine tri šampionske titule. Nije mu lako da iz dalekog Limasola prati dominaciju Crvene zvezde:

"Tužno je kada vidim tabelu i shvatim koliko smo daleko od prvog mesta. Zvezda je napravila fenomenalan tim, skoro na svakoj poziciji ima po dva-tri kvalitetna igrača. Ebesilija poznajem iz
kiparskog prvenstva, ume svašta sa loptom, u Srbiji još nije pokazao sve iz svog repertoara. Nadam se da će Partizan bar jednim trofejom spasiti sezonu. Čujem se često sa Saletom, ostao je jedini
uz Vuleta i Lolu iz te moje šampionske generacije. Sreo sam se sada sa Bogosavcem i Miladinom Stevanovićem, drago mi je da pružaju odlične partije u Čukaričkom".

Stigao je u Humsku zajedno sa Eduardom, Jovančićem i Ivanovom i nije mogao ni da zamisli da će "Sale Kapiten" osam godina kasnije i dalje biti u konkurenciji za tim:

"On je neuništiv. Ko sve igra u Srbiji, mogao bi ovako još pet godina. Sale je legenda srpskog fudbala i već ga vidim na nekoj značajnoj funkciji u Partizanu. Njegovo iskustvo je od neprocenjive važnosti za mlade igrače".

Od Brusa do Autokomande, pa preko Bogoslovije, nazad u Partizan. Mnogo lepih trenutaka, golova, dogodovština...

"Najdraži su mi golovi protiv Bešiktaša i Rubina. Pamtim i debi u Genku, igrao se 88. minut kada je Stanojević rekao pomoćniku da me pozove sa zagrevanja. Dok sam čekao pored aut-linije, primili smo gol. Ovi pitaju ’je l' da ulazi’, a Sale van sebe od besa, kaže ’ma sad mi je svejedno, neka radi šta hoće’. Ja zbunjen, ni da uđem, ni da ne uđem. Sale je za mene jedan od najboljih stručnjaka koji su u poslednje vreme prošli kroz klub".

Saša Marković Izvor: MN Press



Posle Stanojevića, još petorica stratega u Partizanu. Sa svakim po neka anegdota. Da krenemo od Avrama Granta:

"Izašao sam jedno veče u klub 'Stefan Braun' i nisam mogao da verujem kada sam video njega za stolom. Bilo mi neprijatno, razmišljao sam da li da mu se javim ili da pobegnem iz lokala. Očekivao sam da će mi sutradan svašta reći na treningu. Međutim, nikada mi to nije spomenuo. Sećam se jednog treninga kada sam zahvatio makazice i pogodio rogalj gola. On mi je prišao i rekao: ’Od tebe dovoljno za danas, možeš na tuširanje’".

Vermezović?

"Bio je jedno vreme u sukobu sa Zvonimirom Vukićem i da bi ga kaznio, naredio mu je da igra sa mnom ’jedan na jedan’ preko celog terena. Baš neobična situacija. Tu nije bitno ko je bolji dribler, već ko je brži. Zvone se u jednom trenutku iznervirao i šutnuo loptu preko tribina. Vukić je majstor fudbala, a u Partizanu su više cenili neke strance koji mu nisu ni do kolena".

Marko Nikolić?

"Zadržao sam se jedno popodne sa Dankom (Lazovićem) i Drinom (Nikola Drinčić) na kafi, a imali smo sastanak u osam sati. Uhvatila me nervoza, jer ne volim da kasnim. Kažem Danku: ’Moram da idem, kazniće me, vi ćete uskoro u inostranstvo, a šta ja da radim’. Danko uzme telefon, okrene Marka i kaže: ’Šefe, pomeramo ovaj sastanak za sutra’. Imao je uvek to lidersko u sebi i svi su ga slušali. Kada nije išlo, umeo je da drekne u svlačionici i na igrače i na stručni štab. Ustao bi i rekao ’Hajde, sada istresite ovde sve što imate da kažete, a onda da izađemo na teren i da ih zgazimo’. Danko je rođen za vođu. Sada je preuzeo ulogu skauta u Videotonu i za par dana dolazi ovde u Limasol da gleda našu utakmicu po službenoj dužnosti".

Vuk Rašović?

"Vodio je računa o svakom detalju. Uoči Derbija koji je odlučivao šampiona, izmešao je karte na treningu i stavio me na štopera u ekipi koja se suprotstavila navodnim starterima protiv Zvezde. Naravno, sutradan sam se našao u prvih 11 i bio među najboljima na terenu. Slavili smo onim sjajnim golom Jojića i overili titulu. Ovo na treningu je bio mamac za špijune koji su pratili i zapisivali sa terasa okolnih zgrada".

Zvonimir Vukić
Zvonimir Vukić
Izvor: MN Press



Sa Đukićem se nije sreo u Humskoj, ali su proveli mnogo vremena pod suncem Valensije.

"Uz kaficu i pogleda koji se gubi na horizontu. Đuka je fenomenalan lik, mnogo mi je pomogao dok sam bio u Španiji. Sa njegovim sinovima sam redovno u kontaktu. Vladica je u Londonu, Viktor i
dalje u Valensiji. Druži se često sa Nikolom Žigićem".

Sa Žigom? Pa Marko Pantelić nikako da mu uđe u trag...

"Evo, sada ćemo da zovemo Viktora i rešićemo problem. Žiga uživa na plaži sa porodicom, vozi bicikl i ne zanima ga fudbal. Đuka ga je ubedio da zaboravi na kišu u Birmingemu i da ostane da živi u
Valensiji".

Konobarica još ne donosi račun, iako je pola sata kako smo je zamolili da platimo kafu: ’Siga, siga’, odgovara na naše izraze nestrpljenja.

Ma opušteno. Može i avrio, avrio...
------------------------------------

SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEBOJŠE PETROVIĆA

Komentari 8

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

straja

Intervju ko svaki ...bas onako...ali za vJesnik fantasticno!!!

Ccc

Fantastican intervju!!

Car Dusan

Vukic slalom...

loader