’Kao zemlja vodu, i ja pijem vrijeme koje prolazi’.
Nisam tada znao ko je to izgovorio, a nisam bio siguran ni da citat uopšte pripada nekom autoru. Samo sam blenuo u tablu na kojoj je profesor zadato temu na pismenom iz srpskog jezika. Đavo bi ga znao zašto mi je to ostalo u glavi. I teško da bih se sada setio i jednog jedinog reda ispisanog u vežbanci. Šta uopšte jedan gimnazijalac zna o vremenu koje prolazi. Niti ono u tom trenutku treba da bude predmet njegovog interesovanja.
...
"Ponoć u Parizu".
Vrhunski film Vudija Alena sa Ovenom Vilsonom u glavnoj ulozi. Koliko ste puta poželeli da budete u koži Gila Pendera? Da sklopite oči i da se probudite u nekoj drugoj epohi. U potrazi za nadahnućem, da dosegnete savršenstvo. Da upoznate Hemingveja, Dalija, de Tuluz-Lotreka, Gogena. Da se zamerite Skotu Ficdžeraldu jer ste bacili oko na Zeldu. Da se svidite zajedničkoj devojci Pikasa i Modiljanija. Da udahnete vazduh nekih boljih vremena. "Belle Epoque".
...
Od pet zvezdinih zvezda, uživo sam gledao samo poslednju. Ostale sam intervjuisao ili slušao balade o njihovim majstorijama. Šta bih dao da pogledam Šekija. Bar jednom. Može ono protiv Engleza. Kažu da je plesao po terenu. Ma, pustite snimak. Nije to to. Hoću uživo.
"Rekao mi je mnogo puta da je više uživao u asistencijama nego u golovima. Eto, protiv Engleske... Petaković je dao tri, Toza i Miloš po jedan, ali je Šeki bio ubedljivo najbolji na terenu. Obožavao je da namesti gol saigraču. Naročito Bori Kostiću. Šeki je stalno govorio da je najsrećniji čovek na svetu kada Bora da gol posle njegovog pasa. U svemu je želelo da bude iznad drugih, osim u tom najznačajnijem fudbalskom detalju. Čak ni penale nije izvodio. Ne zato što se plašio, već mu je bilo gušt da to galantno prepusti Galiću, Skoblaru ili Jerkoviću", kaže Jovo Vuković, pisac knjige ’Ja, Šeki’ i čovek kome je Druga zvezdina zvezda poverila sve tajne svog magičnog univerzuma.
Snašao sam se i bez Vudija Alena. Dovoljna je kafica sa onima koji su doživeli Šekija. Sa privilegovanim savremenicima fudbalskog romantizma. Svedocima istorije.
"Zahvaljujući Dudi Maraviću, imao sam čast da se sa Šekijem intezivno družim u poslednjih nekoliko godina. To je bila stalna ekipa, Duda, Šeki, Vladica Popović i ja. Svašta sam tu čuo, i lepog i ružnog. Ne verujem da je bilo koji naš fudbaler imao toliku popularnost, da je bio tako omiljen, da je bio toliko maštovit na terenu kao Dragoslav Šekularac. Hodajuća atrakcija, u bukvalnom smislu reči. Bio je i ostao istinska legenda našeg fudbala. Mnogo sam ga voleo i teško mi je pao njegov odlazak. Duda je u poslednje vreme baš vodio računa o njemu jer je Šeki i u osamdesetim godinama ostao dečak", kaže Ivan Bekjarev, glumac koji je na početku 2019. godine ostao bez dva vrlo bliska prijatelja:
"Otišao nam je i 'Giga Moravac'. Ako sam sa nekim imao više antologijskih scena u 'Boljem životu', onda je to Marko Nikolić. Prvo, on i ja se znamo još iz detinjstva. Marko se rodio u Kraljevu gde sam ja sticajem okolnosti živeo prvih šest godina. Ironijom sudbine, stanovali smo u istoj ulici kao i Lidija Vukićević. To je Nušićeva ulica ispod Ratarskog imanja. Markova majka je radila u pozorištu kao glumica i suflerka i bilo je logično da nas odvuče na tu stranu. U to vreme, Kraljevačko pozorište je imalo stalnu dečiju scenu i ja sam igrao Ivicu u komadu ’Ivica i Marica’. Zato sam kasnije stalno zavitlavao Marka: ’Slušaj bre, ja sam igrao naslovnu ulogu kad si ti glumio tamo nekog trećeg patuljka’. Šalu na stranu, Marko je bio veliki glumac. Objektivno veliki glumac. Između nas nije bilo tajni i funkcionisali smo kao u realnom životu. Čak je i Aca Đorđević jednom prilikom rekao da nas dvojica jedini snimamo scene ’minut za minut’. Iako su one ponekad bile izuzetno dugačke i komplikovane, radili smo ih bez greške. Naročito one kancelarijske u Boljem životu".
...
Jataganac: 'A ti tako starom drugu?'.
Giga: 'Ja tako'.
Jataganac: 'E pa sad ću ja tebe da oteram u tri lepe materine'.
Giga: 'U tri?".
Jataganac: "U tri, pa smo kvit".
Giga: "Nismo kvit i nikada nećemo biti kvit. Jer ja tebi ne trebam nizašta i mene je lako oterati. A ti meni trebaš kao lebac. A ja sam te ipak oterao. A to, dragi moj, nije isto".
...
Šeki je dao šest golova u dresu sa državnim grbom. Dva Švajcarskoj. U pobedi od 5:1. Dva Južnoj Koreji. U pobedi od 5:1. Po jedan Indoneziji i Portugalu. U pobedama od... Šta mislite? Da, oba puta po 5:1!
"Neverovatan podatak, nisam znao. Meni je onaj protiv Južne Koreje vrhunac umetnosti. Prebacivao je loptu sa noge na nogu i na kraju zakucao pod prečku. Remek-delo", kaže "Stevica Kurčubić".
Pažnja!
Napravite pauzu, bacite pogled na piruetu protiv Koreje, pa nastavite čitanje teksta.
Sombrero. Pardon, dvostruki sombrero. Duplo komplikovaniji od Peleovog u Švedskoj. "Chapeau" Šekularac. Grande Šekularac. Kako drugačije da pariraš "svedocima istorije", nego enciklopedijom i statističkim podacima. A može i odlomcima iz serijala SOS kanala "Šeki, pazi snima se".
"Protiv Partizana je svaka utakmica bila šou. Tada je bilo više derbija. Sa Hajdukom, Dinamom, Sarajevom... Kada smo išli u Zagreb, ja bih govorio da idemo u pozorište. Maksimir je bio mnogo mirniji od Splita, zato su i utakmice bile lepše. Ali protiv Hajduka pakao. Šljakasti teren, publika divlja, hoće oči da ti iskopaju. Ipak, pobeda protiv Partizana je bila nešto posebno. Derbi se nije osećao samo tih 90 minuta, već danima pre i posle utakmice. Prvo bi visoki rukovodioci došli u karantin da obećaju specijalne premije. Znaš, pojavi se Draža Marković i nije ti svejedno. Trema, moraš da pobediš. A kada pobediš, onda je red da izađeš u grad da bi te svi videli. Nije bilo televizije i kako drugačije da se sazna da si rešio utakmicu, da si prodao dribling, napravio ringišpil, proturio kroz noge.... Visili smo u Maderi i po gradskim kafanama. Ja koji nisam pio, umeo sam da zaginem do kasnih sati. Nezaboravne noći. Muzika u Skadarliji, uživaš u čarima pobede i laskanju ljudi koji te gledaju kao u boga. Tako lepih nedelju dana kao posle pobede protiv Partizana ne možeš da doživiš ni na Havajima".
...
Na terenu noćna mora za ljutog rivala. Van terena laf i najdraži prijatelj. Šeki je umeo da se nasmeje i da nasmeje. Da napravi štos, da pecne, ali i da pruži ruku boljem od sebe. A dešavalo se da izgubi od nekog Partizanovca. Ne samo na fudbalskom stadionu.
"Šeki je veoma dobro igrao tenis, šah i hokej na ledu. Pravi umetnici imaju dar za više disciplina. Taj odnos prema Partizanu je jedna vrsta Šekijevog amaneta srpskom fudbalu. On je najbolje drugove imao među Partizanovcima. Šekijev venčani kum je bio legendarni vaterpolista Mirko Sandić. Najvernijeg prijatelja je imao u Zoranu Miladinoviću. Čuvena su Šekijeva druženja sa Milutinom Šoškićem i celom tom generacijom iz Brisela. Pričao mi je da je posle treninga odlazio u restoran na stadion Partizana i provodio sate i sate u razgovoru sa braćom Čebinac. Družio se i sa pokojnim odbojkašem Zoranom Petrovićem. Oni su zajedno otišli na onu čuvenu probu u Zvezdu na kojoj je Zoran prošao, a Šeki nije", prisetio se Jovo Vuković.
"Mnogo mi je drago da se Partizan na ovako lep način oprostio od Šekularca. Video sam na sahrani Mocu Vukotića, Marko Valok je smogao snage u 92. godini da dođe i da se oprosti od velikog prijatelja. Alal mu vera. Čitao sam ovih dana poruke koje su stizale iz svih krajeva sveta, video sam da se i Pele oglasio. To je dokaz Šekijeve veličine. On nije bio zvezda samo u lokalnim već i u planetarnim okvirima", nadovezao se Bekjarev.
...
Ovako je govorio Šekularac:
"Svi misle da sam ja neki švaler. To je zabluda. Imao sam u životu 5- 6 žena, svaku po 5-6 godina. Pomnožite i izračunajte koliko je to vremena. Živeo sam burno i nisam se krio. Kada sam šetao lepu ženu, voleo sam da je svi vide. Ljudi su se čudili kako to Šekularac ružan i neinteligentan, a uvek sa tako lepim ženama. To je za mene bio najveći podstrek. Dokaz da sam nešto napravio u životu. Verujte mi, neće žena sa glupim i škrtim čovekom. Ja sam sa 70 godina imao devojku duplo mlađu od sebe. I za to treba imati talenat. Nikada nisam prevario svoju lepšu polovinu. Nikada. Samo je postojala borba da je šarmiram i izazov da osvojim nešto što je na prvi pogled neosvojivo. Najluđa stvar koju sam uradio za neku ženu? Zbog jedne sam seo na avion, platio kartu 1.000 dolara i putovao devet i po sati od Njujorka do Beograda samo da bih joj u četiri oka rekao da ne može više da bude u vezi sa Šekularcem. Istog dana sam se vratio za Ameriku. A jednoj Kolumbijki koju sam ludo voleo, poklonio sam kravu za rođendan. I opet su svi govorili ’ludi Šekularac’, a ja sam samo živeo punim plućima. Uvek sam želeo da budem kavaljer i da me svi vole. Nisam se udvarao da bih uspeo, nego da bih bio voljen. Volim žene, volim kocku i lepo živim. Zato sam švorc. Nemam lovu i ne drhtim da će neko da me ubije".
...
Kelner pita želimo li još nešto za piće i na trenutak razbija čaroliju. Kao u Vudijevom filmu, vraća nas u surovu realnost. Taman smo se uživeli, pustili mašti na volju, osetili se delom Šekijevog vremena.
"Vi ste Stevica Kurčubić ili Svetozar Vujković?", obraća se Bekjarevu, uz šaljivi izraz lica.
"Ne dao Bog da sam bilo koji od ta dva lika", smeši se glumac koji je životne uloge odigrao u dve legendarne srpske serije. Upravnika logora u "Banjici" i Giginog prepredenog šefa u "Boljem životu".
"Prvo sam igrao zlotvora iz ratnog perioda, a posle i zlotvora naših dana. Ove nove generacije nisu gledale ’Banjicu’ i ne shvataju kakav je monstrum bio taj Vujković. Tek sam posle završetka serije saznao da je i smrtna kazna imala dva nivoa. Obične zločince su streljali, a one ekstremne vešali. E, taj Vujković je bio obešen", priča Bekjarev,
"Srećom, Vujkovići su izumrli, ali Kurčubića ima i dalje u Srbiji", ubacuje se Jovo Vuković.
"Ima ih koliko hoćeš. To su ribe koje plivaju u svakoj vodi. Oni najbolje prolaze, to je činjenica", slaže se Bekjarev, a kelnera zanima zašto i on poput Biberovića nije nosio značku Zvezde na reveru tokom snimanja "Boljeg života":
"Hahahahah. Ne znam, nije mi palo na pamet. Bilo je uloga u kojima sam insistirao na Zvezdinim obeležjima. Odigrao sam na stotine besplatnih predstava na poziv svojih prijatelja zvezdaša i ponosan sam na funkciju predsednika Komisije za obrazovanje i kulturu koja je svojevremeno služila za edukaciju naših igrača mlađih kategorija. Bila je to prava profesorska reprezentacija, skup stručnjaka iz raznih oblasti koji su davali časove fudbalerima iz predmeta sa kojima su imali problema u školi. Najčešće iz matematike i stranih jezika".
Daj čoveče... ili sedi sa nama i slušaj ili nas ostavi na miru! Zbog kelnera odlutasmo sa magičnog četvorougla na pozorišne daske i u školske klupe. Pusti kafu. Kome je sada do kafe. Seo je. Kao Gil Pender u limuzinu negde oko ponoći u sporednoj pariskoj ulici nedaleko od Sene.
...
"I danas kada sam zreo čovek, smatram da je štednja najveća glupost. Šta ako naiđe inflacija? Zvezda mi je na zalasku karijere nudila trosoban stan i dve garsonjere. A ja tražio tri miliona, dobio pare, otišao u Baden Baden i potrošio skoro sav novac. Da sam uzeo stan, danas bih imao 4.000 evra mesečno od rente. Ne kajem se. Imam dovoljno za normalan život, a onu mladost mi niko nikada ne može vratiti. Pročitao sam pre neki dan da je neki starac u Americi dobio glavnu premiju na lutriji. Pa to ti je da se ubiješ. Ili uzmi milione kad si mlad ili nemoj uopšte".
...
Duško Radović je davno rekao: "Navijam za Partizan, ali sam objektivan". Strast Jove Vukovića prema crno-beloj boji, čitavoj priči o Drugoj zvezdinoj zvezdi daje posebnu draž. Reč po reč. Anegdota za anegdotom.
"Šeki se ozbiljno naljutio kada je Zvezda njegovu premiju uručila njegovom ocu Bogosavu. Odbio je da trenira, a čelnicima kluba je poručio: ’Pošto ste pare dali Bogosavu, neka vam igra Bogosav!'. Spor je rešen tek kada je novac legao u Šekijeve ruke".
Još...
"Za Šekija su mečevi protiv Partizana bili poslastica, ali u isto vreme i prilika da preko medija bocne nekoga iz tabora ljutog rivala. I nikada mu niko od njih to nije uzeo za zlo. Znate li zašto? Šeki bi, pre nego što novine izađu, telefonirao Šoškiću, Vasoviću, Galiću, Miladinoviću ili bilo kome iz Partizana ko se našao na meti njegovih strelica i objasnio im da je to učinio samo da bi podigao temperaturu pred 'Večiti derbi" .
I još...
"Pošto' Politika' nije mogla da pošalje novinara u Tokio, legendarni urednik Ljubiša Vukadinović zamolio je Šekija da mu telefonom pošalje izveštaj sa utakmice Japan - Jugoslavija i da podeli ocene igračima. Kada su reprezentativci po povratku u zemlju, u gomili ’petica’ i ’šestica’ videli da su ’sedmice’ dobili samo Šekularac i Šoškić, okomili su se na Šekija: ’Kako si mogao sebe da izjednačiš sa Šoletom koji nas je spasao katastrofe?’. Odgovor je glasio: ’Šeki ne može da igra za manje od ’sedmice".
Uživamo. Dalje...
"Prva vrednija stvar koju je Šeki kupio od fudbalskih para bila je jedna italijanska Vespa kakvih je u Beogradu bilo svega nekoliko. Držeći je u sobi i turirajući motor, stvorio je dim koji je kroz prozor počeo da kulja na ulicu. Pomislivši da je požar, komšije su pozvale vatrogasce. Tek kad je ekipa stigla i pripremila šmrkove, shvatili su o čemu je reč".
Daj još nešto čega nema na internetu...
"Piše li na Vikipediji da je branio boje Radničkog iz Niša? Ne piše. A upravo mu je nastup za Nišlije obezbedio transfer u Santa Fe. Igrao je kao pojačanje na turneji po Latinskoj Americi i već posle prve utakmice zapao za oko klubu iz Bogote. Međutim, odigrao je i preostale mečeve za šta je, prema dogovoru, trebalo da dobije 500 dolara. ’Šta će ti pare, kad si napravio dobar ugovor’, rekli su mu na sastanku i odbili da ispoštuju dogovor. On se nasmejao i odgovorio: ’Bio sam ubeđen da ste vi Radnički iz Niša. Kad ono Radnički iz Pirota’".
I bar još jednu...
"Na oproštaju od fudbala, Šeki je u Štip doveo Njujork Iglse, predvođene Eduom i Euzebijom. Pre utakmice, dok su sa brda posmatrali panoramu grada, Šeki se obrati Euzebiju: 'Inače, ovde je rođen i najbolji fudbaler svih vremena’. Legendarni Portugalac ga iznenađeno pogleda i upita za ime. ’Dragoslav Šekularac’, odgovorio je Šeki".
…
"Ja sam za prvi ugovor dobio dve gramofonske ploče Katarine Valente. Za drugi, 1.300 funti i morao sam da ih krijem u uglju da me ne bi uhapsili. Tek sam za treći dobio namešten stan u trajno vlasništvo. Dakle, posle 12 godina bavljenja fudbalom. Danas bih dobio 100 miliona evra. Nisam ni u Karlsrueu prošao loše, imao sam 230.000 maraka, to je oko 150 dobrih automobila. Znaš šta, kada dobiješ velike pare, onda ti tetka traži za zidanje kuće, strina za letovanje, onaj tamo na zajam do kraja meseca i tako redom. Pre neki dan sam sreo Piksija, kažem mu: ’Piksi, ne treba mi tri miliona evra, to ću da potrošim za pet dana i biću švorc. Ako želiš da Šekularac bude srećan, daj mu svaki dan po 50 evra’. Smeta mi kada pričaju kako sam sa petohiljadarkom brisao kopačke. U ono vreme, kada dobiješ premiju, to je malo veći štos. Ja sam napravio foru sa Vladicom Popovićem koji je moj strašan drug i neće se naljutiti ako kažem da je pomalo cicija. Prešao sam ovlaš novčanicom po cipeli i stavio je u džep. Neko je to od navijača video i odmah se raširila priča kako Šekularac parama briše kopačke. I ostade tako do danas. Ne žalim ni za čim. Možda bih sada žalio ako bih znao da ću brzo da umrem. Inače, živeo sam kao Bog. Presrećan sam. Ovo govorim iskreno, iz srca. Zaista sam presrećan". …
Saznao sam još nešto. Šeki se nikada nije gurao da bude kapiten ekipe. Ni u Zvezdi, ni u reprezentaciji. Zaboravite na fotografiju na kojoj mu Rajko Mitić uručuje traku. Puka simbolika zbog navijača i fotoreportera. Posle dve utakmice, traju je ustupio drugima:
"Nisam ja za to. Ne volim te procedure na centru terena, rukovanje sa sudijama i bacanje novčića. Za to vreme, ja bih uzeo loptu, izveo neku bravuru i izmamio ovacije publike".
Prošlo je dvadesetak godina od pismenog iz srpskog. Sada znam i ime autora i značenje citata. I Andrić je gledao Šekularca. Možda je na njega mislio kada je rekao da: ’Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen, da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabre’.
Prošla je ponoć. Stojim u uličici i čekam limuzinu. Ne interesuju me Edgar Dega i Gertruda Stajn. Neću u Pariz. Želim samo do Skadarlije. Ako ništa drugo, da čujem pesmu koju Šeki naručuje u trenutku kada muzikanti kažu: "Još jedna i fajront".
----------------------------------------------------
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEBOJŠE PETROVIĆA
