Jedna od ikona evropskog fudbala devedesetih godina 20. veka, zvanično najbolji fudbaler sveta 1993, vicešampion sveta 1994, prvak Italije 1995. sa Juventusom i 1996. sa Milanom i još mnogo toga... A, ukratko - jedan od najboljih driblera i golgetera svih vremena: Roberto Bađo!

Slavni Italijan trenutno je u Beogradu gde promoviše kamp za dečake i devojčice uzrasta 7 do 14 godina, pod pokroviteljstvom banke Inteza.

Profesionalnim fudbalom počeo je da se bavi 1982. u Vićenci, klubu iz istoimenog grada u blizini rodnog Kaldonja, a potom je nastupao za Fiorentinu, Juventus, Milan, Bolonju, Inter i Brešu, u kojoj je završio karijeru 2004. godine.

Iako je tokom konferencije za medije nekoliko puta pokušano da se izvuče koji mu je klub omiljen, nije se dao.

"Vezan sam za svaki klub u kom sam igrao, u svakom sam mogao nešto da naučim, bez obzira na ciljeve koje su timovi imali".

Posle pet godina u Firenci, 1990. se preselio u Torino, gde je obukao navijačima Fiorentine mrski crno-beli dres Juventusa. Ispostaviće se, ne svojom voljom...

"Ono što me je tada najviše pogodilo bila je činjenica da je klub krio od mene transfer. Unapred je postignut dogovor o mojoj prodaji, o čemu sam ja tek kasnije saznao".

Roberto Bađo smatra da je italijasnka liga i dalje među najjačima i najtežima za igranje, ali...

"Jasno je da se fudbal danas promenio. Postoji jako mnogo stranaca u timovima i to, po mom mišljenju, utiče da se ljudi mnogo teže identifikuju sa nekim klubom. Ja mislim da je to ono što najviše nedostaje današnjem fudbalu", istakao je.

Serija A privlačna je našim fudbalerima, a neki od njih igrali su na "čizmi" i u Bađovo vreme.

"Znam da na ovim prostorima postoje talentovani i veliki igrači. Neke od njih sam imao priliku da upoznam tokom karijere, a i sada ih ima dosta".

Konkretno, u Milanu je bio saigrač sa Dejom Savićevićem, sa kojim se navodno sukobio oko desetke na dresu. Priča je da nekadašnji fudbaler Crvene zvezde nije želeo da ustupi domaćem asu kultni broj "10".

"Uvek sam nosio taj broj, ali kada sam došao u Milan on je bio kod Savićevića i bilo je prirodno da ostane, to je čin poštovanja", prisetio se Bađo, doduše drugačije nego što se veruje bar na ovim prostorima.

Trenutno, među zvezdama italijanskog fudbala je Sergej Milinković-Savić, koji uspešno nosi dres Lacija.

"On je snažan, fizički i tehnički odličan, a veoma mlad. Ima sve kvalitete da postane vanserijski igrač".

Nekada kao igrač, a danas kao trener u Italiji radi i Siniša Mihajlović.

"On je odličan trener, mnogo mi je drago što je uspeo moj nekadašnji klub Bolonju da ostavi u ligi".

Tokom razgovora sa beogradskim medijima, otkrio je Bađo i zašto nije postao trener.

"Mislim da treba imati talenta za određene stvari, a ja sam ga imao za igranje. Nikada nisam osetio želju da budem trener", priznao je.

Ispričao je i zašto nikada nije zaigrao u inostranstvu.

"Do poslednjeg dana karijere hteo sam da igram za reprezentaciju, a u to vreme bi vas izgubili iz vida ako odete u inostranstvo. Danas bi sigurno bilo drugačije".

Bađo će u četvrtak održati motivacioni govor učenicima Sportske gimnazije na Dorćolu, ali je i pre toga nagovestio o čemu će im pričati.

"Važno je da deca uživaju dok igraju fudbal. Ne smeju biti iskorišćavana za tuđe ciljeve. Njihovi treneri treba da vode računa o tome, kao i roditelji. Moraju sami svojim talentom i hrabrošću da postanu neko i nešto. Dešava se da neki igrač koji ima talenat ne uspe da ostvari uspešnu karijeru jer nema dovoljno znanja i osnovnog obrazovanja, a za to su u najvećoj meri krivi roditelji", zaključio je čuveni fudbaler.