Mladi golman Stefan Čupić nije se snašao u 'vrtlogu' srpskog fudbala gde su menadžerske kombinacije i lični interesi važniji od nečijeg kvaliteta.

"Nikada u karijeri nisam imao agenta. Možda me je to i koštalo nekog unosnijeg ugovora, ali nemam nameru da odstupam od svojih principa", kaže na početku razgovora za MONDO član zlatne generacije srpskih Orlića koji su u Litvaniji 2013. godine pod vođstvom Ljubinka Drulovića postali evropski prvaci.

Prošao je školu Radničkog i OFK Beograda, kalio se u Pančevu i Bačkoj Palanci, sazrevao u Norveškoj i posle kratkog perioda u Voždovcu doneo odluku da sreću potraži u Jermeniji.

"Niko mi nije pomogao, lično sam preko Facebooka stupio u kontakt sa jednim čovekom za koga se ispostavilo da ima veze sa Araratom. Klub je osnovan 2017. godine, ali ga je ruski magnat Samvel Karapetjan preuzeo prošle godine i odmah ga doveo do šampionske titule. Drugim rečima, on je moskovski Ararat preselio u Jerevan i nastavio da se takmiči u jermenskom šampionatu. Imamo sjajne uslove za rad, redovne plate i premije i prvi put u životu mogu da se posvetim isključivo terenu".

Poslednja rečenica Stefana Čupića vraća sećanja na 2013. godinu i letnje pripreme OFK Beograda u Budvi. Umesto da se bave uigravanjem tima i tempiranjem forme za novu sezonu, svi u taboru 'romantičara' osluškivali su informacije iz Sant Peterburga.

"Od transfera Milana Rodića u Zenit zavisila je egzistencija svih članova kluba. Sećam se euforije u autobusu na putu za Bar gde smo išli da odigramo prijateljsku utakmicu protiv Mornara. Najpre su skočili ovi iz stručnog štaba, nama sa zadnjih sedišta nije trebalo mnogo da shvatimo o čemu se radi. 'Rodić potpisao, Rodić potpisao...'. Slavili smo kao da je osvojen trofej u finalu Kupa. Ja sam bio najmlađi u ekipi i sećam se da sam posle toga dobio prvi honorar u životu. Celih 50.000 dinara. Za mene je to bilo kao 50.000 evra. Odmah sam 45.000 poslao mami u Pančevo, 5.000 u džep i glavni dasa u kraju (smeh)".

Stefan Čupić intervju za MONDO našao klub preko Facebooka, nema menadžera
MN Press 

Iako je u šampionskoj sezoni uglavnom grejao klupu, niški čuvar mreže ne gubi nadu da će vrlo brzo dobiti šansu u startnoj postavi Ararata.

"Branio sam jednu kup utakmicu i tri prvenstvene, ali me je trener golmana posle remija sa Banantsom bez razloga vratio na klupu. U stvari, postoji razlog i možete da ga naslutite. Stao sam na gol i kada je 'gorelo' u derbiju sa Alaškertom i ponovo bio među najboljima na terenu. Imam obećanje šefa Osejana da ću čuvati mrežu i za nekoliko dana u Superkupu Jermenije protiv istog rivala. Biće to direktan duel sa mojim velikim prijateljem Ognjenom Čančarevićem koji je neprikosnoven na golu Alaškerta. Strpljiv sam i verujem u svoje kvalitete, iako za konkurenta imam odličnog ruskog golmana Dmitrija Abakumova. Zaista sam prezadovoljan životom u Jerevanu. Grad je lep, hrana izvrsna, ljudi su gostoljubivi. Stopa kriminala je nula, možete u gluvo doba noći da ostavite otključan automobil, nikome neće pasti na pamet da ga ukrade".

Prva liga Jermenije broji 10 klubova, igra se četvorokružno i borba za titulu je iz godine u godinu sve zanimljivija i neizvesnija.

"Bitno je da nema pritiska. Porazi se ne shvataju kao smak sveta i atmosfera u ekipi ne zavisi od rezultata. Fudbal u Jermeniji konstantno napreduje, čemu svedoči i naša pobeda protiv švedskog AIK-a u prvoj utakmici kvalifikacija za Ligu šampiona. Stvarno igramo lepo za oko, nema ispucavanja lopte napamet, svaka akcija je osmišljena i uvežbana na treningu".

Stefan Čupić intervju za MONDO našao klub preko Facebooka, nema menadžera
MN Press 

Nije teško zaključiti da je zadovoljan finansijskim aspektom jermenske avanture.

"Premije su sasvim korektne, kako u Evropi, tako i u domaćem prvenstvu. Zvuči čudno, ali mi smo kao šampioni imali duplo manju premiju za prolaz protiv AIK-a, nego Banants u Ligi Evrope protiv Čukaričkog. Zanimljivo je da nema animoziteta među klubovima. Sve se radi u interesu jermenskog fudbala i navijačke grupe se udružuju i navijaju za svaki klub koji učestvuje u evropskim takmičenjima. Slično je i sa reprezentacijom, Jermeni žive za uspeh svog državnog tima. Miktarjan je jedna vrsta nacionalnog simbola, poput Đokovića u Srbiji".

Averzija prema menadžerima ima gomilu svojih prednosti, ali i nekoliko ozbiljnih mana...

"Dešavalo se da mi neki transferi propadnu u poslednjem momentu ili da bez konkretnog razloga izgubim mesto u timu. Tako sam ostao i bez statusa mladog reprezentativca Srbije. Selektor je dan pre utakmice u Milanovcu rekao 'imam samo jednu dilemu, Radunović ili Čupić'. Stavio je Radunovića i nikada me više nije pozvao u nacionalni tim. Ne ljutim se, gledam sebe i guram dalje. Tek mi je 25 godina, mislim da su to najzrelije godine za iskorak u karijeri. Zahvaljujući svojoj upornosti i kvalitetu, zaradio sam dovoljno za normalan život. Bitno mi je da sam obezbedio roditelje i da sam im se koliko toliko odužio za bezrezervnu podršku".

Čupić je iskoristio slobodno veče da skokne do hotela Hilton i pozdravi svog nekadašnjeg učitelja Olivera Kovačevića koji trenutno brine o čuvarima mreže Čukaričkog. Utakmicu na stadionu Banantsa neće pratiti zbog puta u Stokholm na revanš meča protiv AIK-a.

Stefan Čupić intervju za MONDO našao klub preko Facebooka, nema menadžera
MN Press 

"Čuka ima mladu i veoma talentovanu ekipu. Želim im mnogo uspeha i u narednom kolu protiv Moldea, iako znam da će imati izuzetno komplikovan posao. Proveo sam godinu dana u Sarpsborgu i taj period je imao presudan uticaj na moje sazrevanje. Naučio sam neke stvari koji nisu toliko tipične za evropski fudbal. Možda to može da posluži i kao savet treneru Veselinoviću, Norvežani imaju vrlo čudan pristup ofanzivnim prekidima. Recimo kod kornera, deset igrača uđe u peterac i vrši pritisak na golmana. Sudije tolerišu kontakte i trebalo mi je vremena da se naviknem i uđem u štos. Ponekad sam morao da ušetam u gol, pa da kružim oko igrača kako bih zauzeo poziciju i uhvatio loptu".

Kada smo Čupića svojevremno pitali za koga navija, dobili smo interesantan odgovor: 'U fudbalu navijam 'malo' za Crvenu zvezdu'.

"Hahaha... sećam se tog intervjua. Nisam džabe rekao 'malo', jer sam u košarci veliki Partizanovac. Pratim redovno emisije Vladana Tegeltije i skoro sam na aerodromu sreo Duška Vujoševića i iskoristio priliku da se slikam sa legendarnim stručnjakom. U fudbalu nemam neke preterane navijačke sklonosti, afirmisao sam se na Karaburmi i moje srce je i dalje naklonjeno OFK Beogradu. Oprostio sam klubu dug od 30.000 evra jer mi je bilo neprijatno da im stajem na muku. Učlanio sam se u Klub simpatizera jer se radi o momcima koji zaista vole 'romantiku' i smatrao sam za shodno da im bar tom članarinom pomognem da funkionišu i sprovode akcije. Voleo bih da se 'plavo-beli' vrate što pre u elitu srpskog fudbala".