U svetu postoji jedno carstvo... DECA su IGRAČ utakmice

Oni koji godinama nanose štetu klubu za koji navijaju (ili bar smatraju da navijaju) u četvrtak uveče dobili su besplatan čas iz nekoliko lekcija - šta to znači ljubav, šta to znači bezuslovna podrška, šta to znači kada voliš čistog srca i čiste duše.

Kada dobiješ lekciju iz koje nešto možeš da naučiš, a uz to je i besplatna, onda je vaspitano reći: HVALA.

Hajde, recite toj deci 'HVALA' vi koji dolazite na utakmice da biste pokazali nešto sebi ili drugima ili ko zna iz kojih pobuda. 

UEFA je uz pomoć "doušnika" iz organizacije FARE, verovatno nesvesno, napravila uslugu Partizanu - nikada se na nekoj evropskoj utakmici nije dogodilo da jedan klub sa tribina podržavaju isključivo deca, od kojih su neka putovala po 5,6 sati samo da bi gledala svoje ljubimce i bar jednom vodila "glavnu reč" na tribini. Bilo je dece iz 30 gradova u Srbiji.

Kakofonija dečijih glasića, povremeno ujedinjeno u: "Hoćemo pobedu", "Mi smo Grobari, najjači smo najjači", delovalo je na fudbalere Partizana sa jedne strane i kao podrška, a sa druge teg. Jer, kako se obrukati pred decom? Pred njima nema foliranja.

Možda i zahvaljujući takvoj podršci Partizan je preokrenuo nepovoljan rezultat, ostvario pobedu.

Igrač utakmice? Tu nema dileme.

Luka, Jelena, Miloš, Nikola, Filip, Jana, Milica, Isaija... sva ona deca koja su došla na zapadnu tribinu i koja se nisu štedela i nisu klonila duhom ni kada je Molde poveo.

"Već oko 7 sati krenuli smo na put ka stadionu Partizana, sva deca iz ulice su se okupila. Napunili smo dva automobila i zamišljali kako će se ta utakmica završiti. Kada smo došli na stadion jako mi se dopala atmosfera koju smo mi deca napravili. Bilo je puno dece iz različitih klubova, i napunili smo ceo zapad. Najlepši momenti bili su kada je u igru ušao Japanac Asano, pa smo svi počeli da vrištimo i da navijamo, onda, naravno, kada smo dali 2 gola, to je bila prevelika sreća i tada smo svi bili kao jedan. I jedan zanimljiv događaj, da tako kažem, bio je kada smo uzeli prazne flaše sokovai počeli da udaramo o stolice, da bismo proizveli jači zvuk i imitirali starije navijače koji, inače, na utakmicama Partizana udaraju u bubnjeve. Meni je jako drago što je Partizan pobedio i nadam se da ću opet imati priliku da idem sa drugarima i da se ludo provedem", rekla nam je Jana, učenica osnovne škole iz Beograda.

Među decom je bilo i onih koji navijaju za druge klubove, pre svega Crvenu zvezdu, ali su hteli da idu na utakmicu, sa svojim drugarima koji vole Partizan. I to je još jedna lekcija koju su nam održala deca, nama "matorcima", koji smo uspeli da zagadimo sve što smo mogli.

I za to vam, deco, hvala!

"Ispisali smo istoriju. Ova deca i njihovo ponašanje, zaista su obeležila ovaj meč. Mislim da su deca donela onu potrebnu energiju da bismo preokrenuli", bio je utisak nekadašnjeg igrača Partizana, slavnog trenera Radomira Antića.

Poslovni direktor Partizana Miloš Vazura takođe je bio oduševljen atmosferom. A i laknulo mu je, jer je bar sada siguran da ga neće sačekati neprijatan i-mejl iz Niona.

"Ovo je stvarno prelepa slika poslata u svet i nadam se da će UEFA da vidi ovu sliku da malo porazmisle, da vide kakvi smo, kako se ponašamo i kako organizujemo utakmice. Mislim da smo prestrogo kažnjeni, ali eto iz te kazne smo napravili nešto lepo - imali smo 5.000 mališana, koji obožavaju Partizan. Ovo je prelepa slikla i želim da se zahvalim svima, koji su učestvovali u organizaciji", rekao je Vazura.

Kao da je čuo ili pročitao gomilu komentara na društvenim mrežama, gde su stariji navijači Partizana poručivali da ovako nešto treba organozovati često (pojedini su imali i radikalno mišljenje - dajte ovo stalno!), Vazura je objavio:

"Ako prođemo grupu, a i ta druga utakmica suspenzije ostane na snazi, obećavam da ćemo dovesti 30.000 mališana i napuniti stadion!".

U toku popodneva pristizali su autobusi iz svih krajeva Srbije - sa Kosova i Metohije, iz Kraljeva, Šapca, Zrenjanina… i već tada je bilo jasno da će zapad na "JNA" biti prilično ispunjen. Ipak, brojka od 5.780 mališana, što je i zvanična informacija koju su novinari dobili od kluba, prevazilazi sva očekivanja.

Oni su okupljeni za samo dva dana…

Atmosfera je definitivno bila za pamćenje, a podrška, što je najvažnije - ISKRENA. I pored toga što su u pitanju rivali na "malim terenima" i u dečjim ligama, posle ko zna koliko vremena opet se u Humskoj osećalo zajedništvo među Partizanovim pristalicama, bez podela, važna im je bila samo igra njihovog tima.

Mališane nije pokolebao čak ni gol Moldea. Štaviše, postali su energičniji, glasniji, uz insistiranje da "hoće pobedu". Odjekivalo je poznato skandiranje Humskom, tako da igrači Partizana nisu imali kud, morali su da odgovore pozitivno.

Dečija srca su neiskvarena. Poručili su na kraju: "Idemo dalje!".

Čik ih izneverite...

To su posle utakmice potvrdili i igrači srpskog kluba. Nemanja Miletić je priznao da su ga emocije savladale prilikom izlaska na teren.

"Neverovatan je osećaj kad izađeš pred ovakvu publiku da igraš. Suze su nam krenule kad smo izlazili na teren, ovo je možda i najbolja podrška koju smo imali na našem stadionu. Svaka čast svima koji su organizovali dolazak dečaka i hvala im na ovom navijanju", u dahu je posle utakmice govorio Miletić.

Nema šta, svaka čast za Partizan i sve od kojih je potekla ideja da se deci dozvoli pristup utakmici. Svaka čast i novim generacijama navijača Partizana, "valjak" definitivno ima na koga da računa u Budućnosti…

Ili, kao što je govorio Ivo Andrić: "U deci se obnavlja i čisti reka čovečanstva"...