MONDO INTERVJU: Pankov je hladan kao špricer, ali na jedno se ipak nasmejao

Staložen i miran, neko ko tačno zna šta želi i niko ga ne može sprečiti da to ostvari. Takav utisak odaje Radovan Pankov.

Odrastanje bez oca i strica, koje je izgubio u saobraćajnoj nesreći kada je imao samo 11 godina, brzo su ga pretvorili od dečaka u čoveka, a karakter je dodatno gradio na fudbalskom terenu.

"Ne volim da pričam o sebi, ali da, imam veliko samopouzdanje. Deo toga je urođen, a deo sam stekao kroz život. Rano sam počeo da se bavim fudbalom, imali smo strašnu ekipu u mlađim kategorijama Vojvodine i sve smo osvajali, što je takođe doprinelo mom karakteru", konstatovao je Pankov na početku intervjua za MONDO.

LALA POGURAO, MILOJE I KOSAN POVUKLI

U mlađim kategorijama Vojvodine, Radovan Pankov je osvajao titule pod komandom Vladimira Gaćinovića i Milana Kosanovića, sa Veljkom Paunovićem na klupi se okitio svetskim zlatom za fudbalere do 20 godina, a sa Nenadom Lalatovićem je osvajanjem drugog mesta u prvenstvu Srbije ispisao najuspešniju stranicu u istoriji niškog Radničkog (bar kada je u pitanju domaća scena).

Sada će pokušati da pod vođstvom Vladana Milojevića nastavi da niže uspehe.

"Nenad Lalaović mi je mnogo pomogao u karijeri, a on je i navijao za to da pređem u Zvezdu", rekao je Pankov o treneru sa kojim je radio prvo u Vojvodini, a potom i Radničkom.

Kada je stigao poziv iz Beograda, konačnu odluku doneo je posle razgovora sa Vladanom Milojevićem i njegovim asistentom Milanom Kosanovićem.

"Najbitnije mi je bilo mišljenje stručnog štaba i zato sam se čuo i sa trenerom Milojevićem i sa njegovim pomoćnikom Kosanovićem. Ja sam veliki zvezdaš, ali ne bih se osećao prijatno da sam došao u klub koji volim, a da ne igram. Šta imam od toga što sam tu, a nisam u timu... Polovinom maja sam razgovarao sa Milojevićem, ali on tada nije znao da li će ostati u klubu. Rečeno mi je da bi bez obzira na njegov ostanak trebalo da dođem u Zvezdu jer mogu da napravim velike stvari, tako da sam zbog tih njegovih i Kosanovih reči odlučio da dođem", objasnio je 24-godišnji štoper.

Vladan Milojević i njegovi saradnici uspeli su pre tri leta da ekipu Crvene zvezde, od koje su mnogi unapred digli ruke, lansiraju u Evropu.

O kakvom timu stručnjaka je reč, Radovan Pankov se uverio brzo po dolasku u klub.

"Nisam znao kakav je Milojević trener dok nismo počeli da sarađujemo. Vrlo je zahtevan, taktički je perfekcionista, ali meni je to super, volim to. Volim čvrst stil igre koji on traži. Mi generalno primamo jako malo golova, a dovoljna nam je nekad jedna šansa da ga damo. Nešto kao Atletiko Madrid. Ja da sam trener isto bih to tražio od svojih igrača".

Ima onih koji zameraju da crveno-beli ne igraju dovoljno atraktivno, ali...

"U današnjem komercijalnom fudbalu rezultat je najbitniji. I za navijače i za gazde klubova", smatra Pankov i "brani" svog trenera:

"Milojević je pročitao svakog protivnika do sada. Samo treba da ga slušaš kada si na terenu i ne možeš da izgubiš".

Tokom dosadašnje karijere imao je priliku da radi sa nekima od najboljih trenera na domaćoj sceni, a možda ga u budućnosti put navede i na srpskog stratega u inostranstvu.

"Voleo bih da radim sa Sinišom Mihajlovićem, Slavišom Jokanovićem, Piksijem... Oni su bili veliki igrači, a potvrđuju to i kao treneri. Imao bih mnogo toga da naučim od njih, posebno od Mihajlovića i Jokanovića koji su igrali na sličnim pozicijama mojoj. Baš bih voleo da radim sa Mihajlovićem, koji drži taktiku u malom prstu".

BIO SPREMAN, ALI NIJE IGRAO

Odlazak u inostranstvo u 21. godini doneo mu je iskustvo, ali ne i ono što je želeo - da igra fudbal.

Leta 2016. Pankov je prešao iz Vojvodine u ruski Ural i ubrzo se susreo sa problemima.

"Od početka nije išlo kako treba. Povredio sam se na početku priprema, pa opet u utakmici prvog kola, u kojoj smo pobedili Ufu. Vratio sam se za mečeve protiv Spartaka i Zenita, izgubili smo obe po 1:0, a iako nisam bio kriv za te golove, sklonili su me iz tima. Najlakše je bilo skloniti mladog igrača. Posle je došao nov trener koji mi se mesecima nije obraćao. Ne samo meni, već još nekoliko igrača koje je sklonio iz tima kada je došao", prisetio se.

Put ga je posle godinu dana odveo na Kipar, na pozajmicu u AEK iz Larnake.

"Išli smo tamo na pripreme, tri puta u isti hotel i rekao sam tada sebi da nema šanse opet da dođem na Kipar, a eto, karijera me je odvela baš tamo... Trebalo je tada da dođem u Čukarički, ali se klubovi nisu dogovorili. Ne znam koji je bio tačan razlog, ali je Ural posle toga hteo da me zadnjeg dana prelaznog roka pošalje na pozajmicu u Ukrajinu, u Zirku, što sam odbio".

Iako mu u Jekaterinburgu nisu "cvetale ruže", Pankov pohvalno govori o Uralu.

"Radi se o odlično organizovanom klubu. Plata je u dan tačna, uslovi su sjajni, ali džaba im sve to kad nije fudbalska sredina. U većini klubova u Rusiji je tako, osim u pet-šest najvećih".

U tu grupu spada i Krasnodar, iako je osnovan tek 2008. godine.

"Njihov gazda (Sergej Galicki, prim.aut) je jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji. Sigurno u 20-30 najbogatijih Rusa. Rođen je u Krasnodaru i prvo je hteo da uzme Kubanj, ali mu nisu dali navijači, pa je osnovao svoj klub. Za tri sezone od osnivanja su ušli u Premijer ligu, pošto su kupili licencu kada je neko ispao jer nije imao para, ne sećam se ko tačno... Kažu da čovek zna preko 5.000 igrača. Na primer, kažeš mu Srđan Babić, a on će ti reći - štoper, leva noga, visok, igra u Zvezdi".

Na Kipru je bilo nešto bolje.

"Došao sam u tim koji je po proseku godina igrača bio najstariji u svim prvim ligama u Evropi. Osim mene i jednog Albanca, svi su bili preko 30 godina... Dobar je AEK klub, nije bogat kao APOEL, ali je, recimo, kao Čukarički kod nas. Gazda je Kipranin, ali su i sportski direktor i trener Španci i rade po španskom modelu. Imali su sedam-osam igrača iz Španije dok sam ja bio tamo".

Iako nije mnogo igrao pre dolaska u Radnički Niš, to nije ostavilo trag. Štaviše, sjajnim igrama zaslužio je mesto u "idealnih 11 Superlige" za prošlu sezonu.

"Nisam igrao zbog nekih drugih stvari, a ne zato što nisam bio spreman. Kroz treninge sam video koliko mogu i to mi je bilo bitno. Znao sam da sam fizički dobro spreman, a to što nisam igrao - j...ga, šta da radim. Bio sam strpljiv i evo, sad mi se sve to vraća", mirnim tonom konstatuje Pankov.

Ulazak sa Zvezdom u Ligu šampiona mu je najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri, ali i godinu dana u Radničkom će zauvek pamtiti po osvojenom drugom mestu u prvenstvu Srbije.

"Imali smo odličnu ekipu, a Lalatović je napravio sjajnu atmosferu u svlačionici, kao što i radi u svakom klubu u kom je trener. Baš smo se dobro družili i iz toga smo napravili odličan rezultat na kraju... Svakakve priče sam slušao o Radničkom pred dolazak, ali sam došao tamo samo zbog Lale. Da on nije bio trener, ne bih nikada došao u Radnički. Sad mogu da kažem da uopšte nije bilo tako kako se pričalo i da se radi o dobro oorganizovanom klubu. Plata je bila u dan, dobijali smo i premije...".

"HVALA MATIJI ZBOG TRANSFERA U RADNIČKI"

Rastanak sa Uralom usledio je odmah po isteku pozajmice Kipranima, a Pankov je ponovo bio pred vratima Čukaričkog. Ipak, do transfera ponovo nije došlo.

"Razgovarao sam sa trenerom Simom Krunićem i skoro sve smo dogovorili, međutim, Matijašević se tada 'lomio' da li da ostane sportski direktor ili da ide u grčki AEK, pa smo malo prolongirali, a ja mu se ovom prilikom zahvaljujem na tome, jer dok smo čekali da odluči, pozvao me je Lalatović da dođem u Radnički. Da nisam došao u Radnički i imao onakvu sezonu, ko zna da li bih sada bio u Zvezdi", pita se Pankov.

Postojala je svojevremeno i mogućnost povratka u Vojvodinu.

"Saša Drakulić me je zvao dok je bio sportski direktor, mi se znamo privatno pošto je sa mojim pokojnim ćaletom igrao fudbal, i rekao sam mu da bih se vratio, ali ne bih dozvolio sebi da dođem, a da me neko vređa. Priznao sam da sam napravio glupost sa majicom Delija, iako svi tamo znaju da sam 'cigan' ja to nisam namerno uradio. Ja Vojvodinu volim, mnogo mi je dala i vratio sam joj kada sam odlazio jer nisam otišao kao slobodan igrač, iako sam mogao. Znaju to ljudi koji su tada bili u klubu i ne zanima me da se bilo kome pravdam", jasan je mladi fudbaler.

Da je hteo, Pankov je mogao da ostane u Rusiji još dve godine i zarađuje veći novac nego u Nišu, ali vodio se sportskim izazovom.

"Oprostio sam u Rusiji dvogodišnju platu, a mogao sam da kažem 'boli me uvo, idem da sedim tamo, 'drndam' onu stvar i provociram ih dok mi ne kažu evo ti pet, deset plata, samo idi'. Nisam to želeo, još sam im obezbedio i 30 odsto od sledeće prodaje. Gledao sam samo svoju karijeru i želeo da odem negde gde ću da igram. Ispostavilo se to kao pravi potez".

"NIJE ZVEZDA MAJNC"

Crvenoj zvezdi u subotu od 20 časova na "Marakani" predstoji prvenstveni duel sa Inđijom, a onda put u Minhen, gde će u sredu od 21.00 igrati protiv Bajerna utakmicu prvog kola Lige šampiona.

Videćemo za koji tim će se opredeliti Vladan Milojević, a posebno će biti zanimljiv izbor štoperskog para, jer su prvi put ove sezone sva četvorica centralnih defanzivaca na raspolaganju treneru.

"Konačno smo sva četvorica zdravi. Nikad nije lepo kada je neki igrač povređen, makar to bio i konkurent za mesto u timu".

Imao je Pankov priliku da igra u tandemu i sa Degenekom i sa Milunovićem i sa Babićem.

"Nekoliko puta smo igrali i u 'trojci' pozati. Odgovara mi taj sistem igre, koristili smo ga i u Uralu prvih par meseci i posle u Apoelu drugi deo sezone", ne bira mladi Novosađanin taktiku, već kaže da će biti onako kako trener odluči, a na igračima je da se prilagode.

Upravo protiv Bajerna je Crvena zvezda odigrala kultni dvomeč 1991. u pohodu na evropski tron.

"Bio sam mali da bih se sećao, ali mnogo puta sam gledao snimke tih utakmica sa Bajernom... Bajern je preozbiljan klub, mislim da je među tri najbolja u svetu", smatra Pankov.

Bavarci su pred pauzu "samleli" Majnc, koji je poveo u Minhenu, ali onda i pretrpeo ubedljiv poraz - 1:6.

"Ne možemo mi da se poredimo sa Majncom, mi smo mnogo bolji i tu nema govora. Imamo pravo da maštamo, pa ako oni budu imali loš dan, a mi dobar, svašta može da se desi. To i jeste draž fudbala", kao što smo rekli na početku - samopouzdanje je karakteristika Radovana Pankova.