Tijago Alkantara - Flik je izabrao njega da razmontira Zvezdin vezni red!

Crvena zvezda je doživela debakl u petom kolu grupne faze Lige šampiona. Na stadionu Rajko Mitić Bajern je bio više nego ubedljiv, a pobedu od 6:0 obeležio je golgeter Levandovski.

Sporo i neorganizovano je izgledala odbrana crveno-belih. Previše nepotrebnih i riskantnih, a ispostaviće se zbog njihovog ishoda, pogrešnih odluka donošeno je u poslednjoj liniji tima.

Odstupio je Flik od nekih svojih ranijih ideja, sklonio je Kimiha na klupu i pogurao Tolisoa i Gorecku napred. Upravo to je bio detalj koji je omogućio Bajernu potpunu dominaciju na svim delovima terena. Dobar skauting Bavaraca i njihova sjajna priprema pred meč otkrili su im sve probleme koje crveno-beli vezni red ima.

Ukoliko se prisetimo meča u Londonu, znaćemo kako je Totenhem koristio to što su dvojica zadnjih veznih Crvene zvezde bili na konstantnoj vetrometini, bez naznaka da će uragan prestati. Oblik u kom je Bajern iz Minhena sinoć istrčao na Marakanu mogao bi se opisati kao formacija 4-1-4-1. Iako je pre meča bilo nekih naznaka da će to biti formacija 4-2-3-1, raspored igrača na terenu je to demantovao i napravio ogromnu razliku.

Flikov sistem je omogućio Komanu i Kutinju da igraju široko, lice u lice sa bekovima Zvezde, u čemu obojica imaju ubedljivu prednost. Preostala dvojica igrača iz njihove linije tima bili su Gorecka i Toliso, koji su takođe uradili veliki posao. Obojica igrača su sjajno koristila prostor, napadali dubinu i uspevali da budu konkretni u poslednjoj trećini. Ono što je još bitnije, barem za ovu našu priču, oni su ‘’vezali’’ Petrovića i Kanjasa.

Zvezdin dvojac je konstantno bio na udaru od kog se nije oporavio. Utisak celokupne fudbalske javnosti u ovoj evropskoj sezoni crveno-belih je da veznom redu fali ‘’mesa’’. Nema klasičnog zadnjeg veznog, nema fizički dominantnog igrača, a Bajern je odlučio da napadne sa dvojicom snažnih momaka na tom delu terena. Leon Gorecka samom svojom pojavom od 190 centimetara visine predstavlja opasnost na tom delu terena, Korentin Toliso, kao igrač koji voli da uđe u duel, donosi opasnost na drugi način.

Njih dvojica u tandemu prave senku u koju će se sakriti treći član veznog reda. Ovo pomeranje dvojice igrača malo unapred ostavilo je ogroman prostor između dve linije tima. Baš u taj prostor je, pošto je idealno napravljen za njega, Flik spustio fudbalera koji je igranje loptom učio u La Masiji.

Tijago Alkantara je u senci imao dovoljno prostora za zasija.

Skautiranje Crvene zvezde pred ovaj susret pokazalo je Bavarcima kako treba da odigraju. Raniji mečevi beogradskog tima su pokazali da Marko Marin ne učestvuje previše u timskoj defanzivi, dok su kao slabe tačke isplivali i zadnji vezni. Tu nije bilo mnogo dileme ko će na teren. Za razliku od prethodne sezone, kada su Krstičić i Jovančić pokazivali Evropi da, barem na svom stadionu, mogu da odgovore najboljima, ove sezone je sve drugačije.

Kada pričamo o četvorici zadnjih veznih koje Vladan Milojević ima na raspolaganju, teško je utvrditi ko je u Evropi pružio najslabije partije. Možda bi moglo da se glasa za to ko je najmanje loš. Drugi problem je to što se ne zna koja dvojica su prvi izbor. Protiv Bajerna su počeli Kanjas i Jovančić, protiv Olimpijakosa su obojica izašli iz igre, a u Londonu je, u startnoj postavi Vulić zamenio Jovančića. Njegoš je prvi put bio starter u revanšu protiv Totenhema, u paru sa Jovančićem, što pokazuje da dobitne formule nema.

Ko god da se nalazi na terenu, barem što se tiče ove grupne faze, nije dovoljno dobar da parira ekipama poput Bajerna i Totenhema. Čak ni kada su ti timovi u krizi, u padu forme, kada smenjuju trenera ili su ga tek smenili pa se privikavaju na novog.

Zbog Marinovog odsustva pritiska na Alkantari i zauzetosti Petrovića i Kanjasa fizički jačim igračima koji su pravili probleme bliže golu, Španac je meč proveo bez čuvara. Često se okretao, prilikom primanja pasa, da vidi da li ga neko napada i na njegovo iznenađenje, nije video nikoga. Zvezda je Tijagu Alkantari dozvolila da igra fudbal, što je bila ogromna greška. Bilo da se radi o poziciji 60 ili 30 metara udaljenoj od gola, u ovakvom meču, Alkantara nije smeo da bude sam.

Hans Diter Flik je ovakvim rasporedom igrača na terenu dobio sve što je želeo. Tijago Alkantara je bio istovremeno i motor i mozak, začetnik svake akcije, ali istovremeno i čovek koji će pravovremeno razvijati akcije Bavaraca. Prilog za ovakve tvrdnje su brojke, koje nedvosmisleno potvrđuju ulogu koju je imao nekadašnji fudbaler Barselone.

On je sinoć u Beogradu imao čak 117 dodavanja, čak 34 više od Bendžamina Pavara, drugog na toj listi. Uz procenat tačnih dodavanja od 91.5% i podatak da je Tijago Alkantara čak 132 puta pipnuo loptu u toku meča, jasno je koliko je značio svom timu. Gledajući iz ove perspektive, previše da ga tokom većeg dela meča niko ne napada.

Poređenja radi, najbolji igrači Zvezde po broju paseva bili su Borjan sa 32 i Milunović sa 30. Ofanzivna trojka u veznom redu srpskog šampiona je zbirno imala 61 dodavanje, a dvojica zadnjih veznih još 36. Dodajmo tu i deset dodavanja koja su upisali rezervisti Vulić i Ivanić, pa će sedam Zvezdinih vezista zajedno sakupiti ukupno 107 dodavanja! Jasno je, svi zajedno manje od Alkantare.

Defanzivni blok (barem dok je on postojao) koji je oformila Zvezda značio je da će Garsija i Vukanović imati obaveze na bokovima, bez ulazaka u sredinu, a da će dvojica zadnjih veznih imati problema sa rivalima koji im ne odgovaraju po konstituciji i stilu igre. Kako nekadašnjeg reprezentativca Nemačke, a trenutno kapitena Crvene zvezde nema u odbrani, Tijagu se otvorio prostor.

Crvenoj zvezdi se desilo ono čega su navijači pribojavali. Neki, po imenima manje zvučni, svakako jeftiniji timovi koje je vodio Vladan Milojević bolje bi odgovorili zadatku sinoć. Jedinstvo ekipe je još jednom bilo na udaru i ponovo nije izdržalo.

Može nakon ovakvog poraza, četvrtog u grupi B Lige šampiona da se priča o naučenim lekcijama, iskustvu koje se stiče i bodu u Pireju koje donosi evropsko proleće. Može da se priča i o tome da je Bajern znao tačno mesto na terenu na kom će Zvezdina odbrana pući, ali to niko nije uradio. To mesto je bilo jako daleko od Borjana, a zaslužno je za većinu od šest postignutih golova.

Na tom mestu je bio Tijago Alkantara.