Sigurno ste nekada želeli da budete menadžer fudbalskog kluba. Svako od nas jeste, gledajući svoj tim ili neku utakmicu koja nam čak i nije toliko bliska. Uvek imate neki komentar i nešto što bi moglo da utiče na promenu dešavanja na terenu.

"Football Manager" vam u tome pomaže već godinama. Želiš da budeš menadžer? Evo ti šansa! Preuzmi ekipu, pravi transfere, osvajaj titule, stvaraj igrače, radi ono u čemu si najbolji.

Možda će vas zanimatiFudbalSrećna Nova 2030. godina: Svetsko prvenstvo stiže u Srbiju!
KošarkaOgnjen Stojaković za MONDO: Jokić lider franšize, Luka Dončić je čudo!
jokic_slika.jpg

Kultni status ova igra stekla je zbog široke baze ljubitelja, ali i zbog svojih sjajnih prognoza. Velika mreža skauta je dobro procenjivala mlade i talentovane igrače, davala im prave ocene na početku igrice i oni su se tokom sezona razvijali kao u stvarnom životu.

Naravno, bilo je i velikih promašaja. Sigurno znate nekoga ko je u igrici bio fantastičan, a da inače niste ni čuli za njega. Izdanje koje je izašlo krajem 2008. godine i igralo se tokom narednih 365 dana imalo je nekoliko takvih slučajeva.

Sa ove distance, više od decenije nakon izlaska tog menadžera, rešili smo da sumiramo karijere nekih od najvećih talenata. Bilo je velikih pogodaka, poput Marsela koji je u tom izdanju bio neizbežna kupovina za male pare, a kasnije je, kao i u stvarnosti, postajao najbolji bek na svetu. Bavićemo se samo onim drugačijim primerima.

Ne samo da smo izabrali 11 igrača koji nisu opravdali poverenje tvoraca ove čuvene igrice, već smo ih posložili u jednu izvodljivu formaciju. Tako bi se naši junaci našli u 4-4-2, sa rombom na sredini terena i na pozicijama koje su inače igrali ili još uvek igraju u svojim klubovima.

Serhio Asenho (golman)

Čuvar mreže u ovom timu bio bi Serhio Asenho, Španac koji nije uspeo da opravda očekivanja. Još kao tinejdžer se pojavio u prvom timu Valjadolida, za koji je redovno branio u sezoni 2007/08. Taj klub je brzo prerastao, ali Atletiko Madrid nije bio pravi izbor.

Za pet godina provedenih u Madridu branio je jako retko, a dva puta je išao na pozajmice. Ona druga, u Viljareal, donela mu je kasnije i transfer u taj klub. Pet godina u ''žutoj podmornici'', samo jedan nastup za seniorsku selekciju i nezainteresovanost velikih klubova za njega doveli su ga do pozicije u ovom timu.

Davide Santon (desni bek)

Može da igra kao levi bek, može da igra kao desni bek, ali nijednu od te dve uloge ne ume da obavi dovoljno dobro. Tako bi se najlakše opisala karijera Davidea Santona, fudbalskog globtrotera koji, nekim čudom, još uvek ima reputaciju u fudbalskom svetu.

On je produkt Interove akademije i ukoliko ste na FM 09 želeli da ga dovedete, kupovali biste ga iz tog tima. Kasnije je nosio dres Njukasla (4 sezone), ponovo Intera (3 sezone) i Rome. Više od svojih partija ostaće zapamćeni njegovi transferi.

Poslat je na pozajmicu u Ćezenu kao deo transfera za Juta Nagatoma, Njukasl ga je kupio od Intera i prodao Interu za iste pare, ''pao'' je lekarske preglede u Vest Hemu, a u Rim je stigao kao deo paketa za Rađu Najngolana. Da, ima i osam mečeve za reprezentaciju Italije, to je isto šokantno.

Kajl Bartli (štoper)

Odrastao je u okolini Mančestera, ponikao u Boltonu, ali se već tokom omladinskih dana preselio u Arsenal. Za klub iz Londona je odigrao samo jedan meč, u Ligi šampiona, a ''Tobdžije'' su poražene od Olimpijakosa. Išao je na po dve pozajmice u Šefild junajted i Rendžers, pre nego što se preselio u Svonsi.

Tokom godina se profilisao kao solidan štoper za Čempionšip i ništa više od toga. Za šest sezona u Svonsiju je sakupio 21 meč u Premijer ligi, ali je zato na dve pozajmice u drugoligaškom karavanu bio bolji. Trenutno je član Vest Bromviča, igra redovno i mogao bi da izbori ulazak u elitu ove sezone.

Federiko Fazio (štoper)

Znamo da defanziva nije jača strana reprezentaciji Argentine, a ovaj čovek je i u takvim okolnostima uspeo da sakupi tek deset nastupa za najbolju selekciju svoje zemlje. Zvuči poražavajuće, pošto se u vašem timu verovatno razvijao u jednog od najboljih štopera na svetu.

Prva evropska iskustva su mu bila u Sevilji i njenom rezervnom timu, a čini se da je tu pružao i najbolje partije u karijeri. Kupio ga je Totenhem, ali se nije snašao, pa je išao na pozajmice, u svoju Sevilju i u Romu koja ga je kasnije otkupila. I danas je član ''vučice'', ali je očigledno da očekivanja neće nikada ispuniti.

Brek Šea (levi bek)

Kakav bi to bio tim da nema nekog Amerikanca za kog inače nikada niste čuli? Obične se u svakoj verziji igrice pojavi po jedan takav slučaj. Ovog puta je to Šea, koji može da igra na mestu levog beka, ali i ofanzivnije, kao krilo po istoj strani.

Preskočio je koledž, jer je bio čudo od deteta, pa ga je Dalas uzeo još pre punoletstva. Skoro sto ligaških nastupa u MLS ligi privukli su pažnju evropskih timova, a Šea je stigao u Stouk. Da li treba da kažemo da nije uradio ništa?

Upisao je ukupno pet nastupa za tim koji ga je kupio, a na pozajmicama u Barnsliju i birmingemu je igrao osam i šest puta. Za tri godine, premalo. Povratak u Ameriku je bio nešto bolji, pa je igrao za Orlando, Vankuver i Atlantu. Jedno vreme je bio i redovan u reprezentaciji, za šta verovatno niko nema objašnjenje.

Stiven Defur (zadnji vezni)

Šta se tačno esilo kod Belgijanca, nije lako objasniti. Uvek solidan ili dobar, nikada odličan kao na igrici. Počeo je u Genku, zatim je u Standardu postao svetski poznat, a iz tog tima biste ga kupovali ako ste igrali FM 09. Usledio je Porto, pa Anderleht i Barnli, pre nego što je završio u antverpenu. Daleko ispod očekivanog nivoa.

Za Defura se ne može reći da nije uspeo, da je propao ili da je njegova karijera razočarenje. Jednostavno, samo je bio ispod onih megalomanskih očekivanja i nije ostvario sve što smo mislili da hoće. Čak ni 52 nastupa za Belgiju ne mogu da budu argument da je uspeo.

Pavel Mamaev (centralni vezni)

Do sada smo pričali o igračima koji su kiksnuli samo na fudbalskom planu, gospodin Mamaev je to uradio na nekoliko nivoa. Počeo je u Torpedu, ali ste vi verovatno kupovali dok je igrao za CSKA. bio je jedan od najvećih talenata ruskog fudbala i momak koji je u nekoliko različitih uloga mogao da odigra fantastično.

Moskovljani su ga poslali na pozajmicu u Krasnodar, taj tim ga je kasnije i otkupio, ali Pavel nije odradio ceo ugovor u tom klubu. Sprečila ga je zatvorska kazna, pošto je zajedno sa Kokorinom tokom izlazaka napravio nekoliko krivičnih dela. Obojica su završila iza rešetaka, a Mamaev je izašao posle skoro pola godine.

Ubrzo nakon puštanja na slobodu je raskinut njegov ugovor sa Krasnodarom koji ga više nije želeo, ali se Pavel snašao. Potpisao je za Rostov, pa se karijera igrača sa 15 reprezentativnih nastupa nastavlja i nakon ovog nesvakidašnjeg prekida.

Džon Flek (centralni vezni)

Danas ga znate kao fudbalera Šefild junajteda, ali danas Flek ima 28 godina. Reklo bi se da je malo kasnije sazreo pošto tek sada igra najbolji fudbal u svojoj karijeri i to daleko bolje nego ikada ranije. Kada se pojavio u Rendžersu, još pre desetak godina, smatran je za igrača kakvog Škotska čeka godinama.

Nekoliko sezona u prvom timu ekipe iz Glazgova zapravo nisu bile ništa posebno za ovog igrača, a pozajmice u Čempionšip i Ligu jedan dodatno su mu ugrožavale karijeru. Činilo se da je izgubljen, sve dok nije postao ''Oštrica''. Sa Šefildom je igrao treći, drugi i prvi rang engleskog fudbala, a i sada je standardan u Vajlderovom timu.

Fran Merida (ofanzivni vezni)

Imao je Arsenal tih godina neverovatnu plejadu igrača koji kucaju na vrata prvog tima. samo u ovom izdanju menadžera, za 2009. godinu, barem trojica je trebalo da postanu svetske zvezde. Karlos Vela je delimično uspeo da opravda poverenje, Armand Traore nije uopšte, a negde se izgubio i Fran Merida.

Centralni vezista, sjajne tehnike i one lepršavosti kakvu je u (severnom) Londonu pokazivao Sesk Fabregas, nikada nije opravdao epitet ogromnog talenta. ''Tobdžije'' su ga slale u Sosijedad, Atletiko Madrid ga je kupio, a ni njihova pozajmica u Bragu nije uspela.

U jednom periodu svoje karijere, kada je trebalo da bude na vrhuncu, čak šest meseci je bio bez kluba. To se desilo nakon što mu je istekao ugovor u brazilskom Paranenseu, a pre nego što je potpisao za Uesku, tadašnjeg trećeligaša u Španiji. Trenutno je član Osasune i nakon svega što mu se desilo, uspeva da dobije minute u Primeri.

Lauri Dala Vale (napadač)

Ako vam kažemo da je reč o bivšem fudbaleru Liverpula i Zemuna, postaće vam jasno koliki je neuspeh karijera ovog finskog napadača. Taj put, iz sadašnjeg šampiona Evrope u tim koji danas igra Prvu ligu Srbije prešao je za manje od sedam godina, a između je imao još sedam klubova!

Nakon Liveprula su se ređali Fulam, u koji je stigao kao deo transfera za Pola Končeskog, a zatim bornmut, Dandi junajted i Eksiter i Kru Aleksandrija, gd eje pozajmljivan. Igrao je još za Molde i Sent trujden, pre nego što će se ponovo okušao u Kruu, a zatim u Zemunu.

Ugovor sa srpskim timom je potpisao u januaru 2017. godine, a on je raskinut tri meseca kasnije, u novembru. Bila je to kap koja je prelila čašu, pa je Lauri Dala vale odlučio da je dosta. Penzionisao se sa 26 godina, rešen da se u budućnosti bavi fotografisanjem i konsultantskom kućom u Italiji.

Keirison (napadač)

Kada nosite nadimak K9, niste baš predodređeni da budete najbolji na svetu. Pogotovo kada sami odlučite da treba da nosite takav nadimak, po uzoru na daleko zvučnije sunarodnike. Ovakvu grešku je napravio brazilski napadač.

Sve je išlo sjajno, do jedne tačke. Nekoliko odličnih sezona za Koritibu, kratak boravak u Palmeirasu, a onda prelazak u Barselonu. Tada je trebalo da se desi čudo, ali se sve raspalo na delove. Pozajmice u Benfiku, Fiorentinu, Santos, Kruzeiro i Koritibu nisu mu donele ništa.

Pokušavao je i pokušavao, mada posle nekih povreda nije uspevao da oživi fudbalsku karijeru. Pričao je kako mu je dres Barselone bio san, a zapravo ga nikada nije obukao. Pričao je o snu, da igra za Brazil na Mundijalu, reprezentaciji nije prišao ni blizu. Poslednjih godinu dana je bez kluba, a pitanje je i da li će se ikada vratiti fudbalu.

Možda su u napadu ovog tima dva penzionera.