Pet mečeva, četiri pobede, 12 bodova i prvo mesto u Grupi 7 na polovini puta ka Mondijalu. Brojke, koje prijaju svakom Srbinu, zaljubljeniku u fudbal i sport.
A, prija i igra. Prija i odnos fudbalera prema dresu.
Generalno, o reprezentativnom fudbalu u našoj zemlji od početka kvalifikacija za SP 2010. godine u Južnoj Africi gotovo da se jednobrazno afirmativno piše i govori. Možda i previše, jer smo blizu euforije i već se vidimo na SP.
U subotu uveče u Konstanci pobedili smo Rumune i to je zaista Velika, Važna i Vredna pobeda naših fudbalera, ali pogrešno bi bilo reći da je sve što se ticalo srpske reprezentacije na tom meču bilo sjajno i bajno, neponovljivo, živopisno, za anale.
Nije.
Grešili smo, na trenutke se panično branili, jednom umalo, a drugi put zaista bili kažnjeni za gubitak poseda na svojoj polovini, drugi gol dao nam je igrač sam kao duh na pet metara od naše gol crte...
Jedan od onih ko posle tri boda u Rumuniji i surove eliminacije komšija iz trke za vrh tabele (osim ako se ne dogodi neko čudo do oktobra ove godine), nije pao u "sevdah" bio je kapiten Dejan Stanković. On kaže: "Dobro je, može bolje".
"Dobro smo odigrali, istina mnogo bolje u prvom poluvremenu, ali u ovakvoj utakmici teško da može svih 90 minuta da se igra konstatno dobro. Bilo je teško na kraju, ali nismo se pogubili, već smo završili posao kako je trebalo", prisetio se as Intera neorganizovane odbrane gola u poslednjih desetak minuta meča, kod rezultata 2:3.
On je zadovoljan što je srpska reprezentacija uradila ono što najbolje radi i to naplatila sa tri gola: kontra i prekid.
"Nezgodna smo ekipa, naročito u gostima, jer brzim kontranapadima možemo mnogima da nanesemo štetu. Ali, neka ostane na tome, da se ne zanosimo sada da smo najbolji na svetu. U svaku utakmicu ulazimo kao da je poslednja i odlučujuća, jer samo tako mogu da se igraju kvalifikacije i tako će biti i u narednim mečevima", upozorava Stanković i dodaje:
"Ne bismo smeli da poletimo. Ovo nije naš maksimum, mi rastemo zajedno sa rezultatima".
A, prija i igra. Prija i odnos fudbalera prema dresu.
Generalno, o reprezentativnom fudbalu u našoj zemlji od početka kvalifikacija za SP 2010. godine u Južnoj Africi gotovo da se jednobrazno afirmativno piše i govori. Možda i previše, jer smo blizu euforije i već se vidimo na SP.
U subotu uveče u Konstanci pobedili smo Rumune i to je zaista Velika, Važna i Vredna pobeda naših fudbalera, ali pogrešno bi bilo reći da je sve što se ticalo srpske reprezentacije na tom meču bilo sjajno i bajno, neponovljivo, živopisno, za anale.
Nije.
Grešili smo, na trenutke se panično branili, jednom umalo, a drugi put zaista bili kažnjeni za gubitak poseda na svojoj polovini, drugi gol dao nam je igrač sam kao duh na pet metara od naše gol crte...
Jedan od onih ko posle tri boda u Rumuniji i surove eliminacije komšija iz trke za vrh tabele (osim ako se ne dogodi neko čudo do oktobra ove godine), nije pao u "sevdah" bio je kapiten Dejan Stanković. On kaže: "Dobro je, može bolje".
"Dobro smo odigrali, istina mnogo bolje u prvom poluvremenu, ali u ovakvoj utakmici teško da može svih 90 minuta da se igra konstatno dobro. Bilo je teško na kraju, ali nismo se pogubili, već smo završili posao kako je trebalo", prisetio se as Intera neorganizovane odbrane gola u poslednjih desetak minuta meča, kod rezultata 2:3.
On je zadovoljan što je srpska reprezentacija uradila ono što najbolje radi i to naplatila sa tri gola: kontra i prekid.
"Nezgodna smo ekipa, naročito u gostima, jer brzim kontranapadima možemo mnogima da nanesemo štetu. Ali, neka ostane na tome, da se ne zanosimo sada da smo najbolji na svetu. U svaku utakmicu ulazimo kao da je poslednja i odlučujuća, jer samo tako mogu da se igraju kvalifikacije i tako će biti i u narednim mečevima", upozorava Stanković i dodaje:
"Ne bismo smeli da poletimo. Ovo nije naš maksimum, mi rastemo zajedno sa rezultatima".
Jovanović: Nismo odigrali veliku utakmicu
Takav, pravi stav ima i Milan Jovanović. Nije u sjajnoj formi zbog problema sa zdravljem koje je imao nedavno, ali je trčao, borio se i bio nagrađen tako što se lopta posle šuta Miloša Krasića od stative odbila pravo njemu na levicu za 0:1.
"Moram da kažem nešto što možda ne bi trebalo. Selektor Radomir Antić na jednom od sastanaka pred utakmicu rekao nam je da velike mečeve, kakav je bio i ovaj, odlučuju male stvari, greške, prekidi... I videli ste, davali smo golove posle prekida. Drago mi je što sam postigao gol, Bog mi je pomogao da nadoknadim sve što sam nekada gubio, a sve mi je još draže, jer smo pobedili velikog rivala", otkrio je pikantne detalje Jovanović.
Ali...
"Nismo odigrali veliku utakmicu, u drugom poluvremenu maltene nismo ni šutnuli na gol, ali smo postigli jedan. Pokušavali smo da sačuvamo glavu i uspeli smo u tome. Treba biti skroman, ali evidentno je da smo mnogo napredovali", sumirao je napadač Standarda meč u kojem je naša reprezentacija vodila sa 2:0 i 3:1, pa opet žestoko morala da se brani 20 i više minuta da sačuva tri boda.
Ipak, ono što će se posle nekog vremena ostati, kada meč sa Rumunijom zamene detalji sa nekih drugih duela, već onih u junu sa Austrijancima u Beogradu i Faranima na njihovim ostrvima, je rezultat i uvek je tako. Godine 1977. pobedili smo Rumune u Bukureštu sa 6:4 i ko se danas seća propusta naše odbrane u četiri primljena gola?
Doduše, tada nismo otišli na SP, ali sada smo jako blizu toga.
"Moramo da ostanemo čvrsto na nogama, jer smo tek na pola puta. Osvojili smo tri velika boda. Zahvalio bih se navijačima na podršci i pozvao ih da budu uz nas i u narednim utakmicama", rekao je Nikola Žigić, koji je odlaskom iz Valensije na pozajmicu u Rasing vratio fizičku snagu, kondiciju, startnost i osećaj za gol.
Nije ga dao Rumunima, ali svaka duga lopta naše odbrane i veze ka njemu, bila je potencijalna šansa, a dobro je funkcionisala njegova saradnja sa nekadašnjim kolegom iz špica Crvene zvezde, Markom Pantelićem.
Epitet igrača utakmice, svakako, pripada Milošu Krasiću, koji je bio akter kod sva tri gola našeg tima. Ne treba napominjati da je Nemanja Vidić bio "standardan", a u njegovom slučaju to znači - neprelazan. Jedini propust je drugi gol Rumuna, odnosno loše markiranje Stoike na petercu.
"Dobro smo se pripremili za meč u Rumuniji, uspeli smo da predvidimo neka dešavanja na terenu i znali da iskoristimo kvalitet koji imamo. Ova pobeda, velika pobeda, izbacuje nas u prvi plan u ovim kvalifikacijama", rekao je Krasić, posle čijeg je šuta Jovanović pogodio za 1:0, a na čije su centaršuteve iz kornera Stoika (autogol) i Branislav Ivanović pogađali mrežu Lobonca.
"Moram da kažem nešto što možda ne bi trebalo. Selektor Radomir Antić na jednom od sastanaka pred utakmicu rekao nam je da velike mečeve, kakav je bio i ovaj, odlučuju male stvari, greške, prekidi... I videli ste, davali smo golove posle prekida. Drago mi je što sam postigao gol, Bog mi je pomogao da nadoknadim sve što sam nekada gubio, a sve mi je još draže, jer smo pobedili velikog rivala", otkrio je pikantne detalje Jovanović.
Ali...
"Nismo odigrali veliku utakmicu, u drugom poluvremenu maltene nismo ni šutnuli na gol, ali smo postigli jedan. Pokušavali smo da sačuvamo glavu i uspeli smo u tome. Treba biti skroman, ali evidentno je da smo mnogo napredovali", sumirao je napadač Standarda meč u kojem je naša reprezentacija vodila sa 2:0 i 3:1, pa opet žestoko morala da se brani 20 i više minuta da sačuva tri boda.
Ipak, ono što će se posle nekog vremena ostati, kada meč sa Rumunijom zamene detalji sa nekih drugih duela, već onih u junu sa Austrijancima u Beogradu i Faranima na njihovim ostrvima, je rezultat i uvek je tako. Godine 1977. pobedili smo Rumune u Bukureštu sa 6:4 i ko se danas seća propusta naše odbrane u četiri primljena gola?
Doduše, tada nismo otišli na SP, ali sada smo jako blizu toga.
"Moramo da ostanemo čvrsto na nogama, jer smo tek na pola puta. Osvojili smo tri velika boda. Zahvalio bih se navijačima na podršci i pozvao ih da budu uz nas i u narednim utakmicama", rekao je Nikola Žigić, koji je odlaskom iz Valensije na pozajmicu u Rasing vratio fizičku snagu, kondiciju, startnost i osećaj za gol.
Nije ga dao Rumunima, ali svaka duga lopta naše odbrane i veze ka njemu, bila je potencijalna šansa, a dobro je funkcionisala njegova saradnja sa nekadašnjim kolegom iz špica Crvene zvezde, Markom Pantelićem.
Epitet igrača utakmice, svakako, pripada Milošu Krasiću, koji je bio akter kod sva tri gola našeg tima. Ne treba napominjati da je Nemanja Vidić bio "standardan", a u njegovom slučaju to znači - neprelazan. Jedini propust je drugi gol Rumuna, odnosno loše markiranje Stoike na petercu.
"Dobro smo se pripremili za meč u Rumuniji, uspeli smo da predvidimo neka dešavanja na terenu i znali da iskoristimo kvalitet koji imamo. Ova pobeda, velika pobeda, izbacuje nas u prvi plan u ovim kvalifikacijama", rekao je Krasić, posle čijeg je šuta Jovanović pogodio za 1:0, a na čije su centaršuteve iz kornera Stoika (autogol) i Branislav Ivanović pogađali mrežu Lobonca.
Od Partizana - Obradović, a od Zvezde - Milijaš
Još jedna stvar obeležila je tek drugi poraz Rumuna u Konstanci, posle onog od Grka 2000. godine (0:1). To je debi Nevena Subotića, momka velikog potencijala, koji igra za Borusiju iz Dortmunda i koji se zahvalio Amerikancima, Nemcima i Bosancima, samo da bi igrao za Srbiju Radomira Antića.
"Osećaj je zaista super. Divno je biti u ovakvom društvu i još kad se pobedi... Ne mogu da opišem koliko sam srećan. Da budem iskren, mislim da mi je ovo jedan od najlepših momenata u fudbalskoj karijeri", bio je ushićen Subotić posle prvog nastupa u dresu sa četiri "S", o kojem je toliko sanjao.
I, zato mu se ne smeju zameriti greške od kada je u 66. minutu ušao u igru, više i zbog toga što je postavljen na poziciju zadnjeg veznog, a ne štopera.
Dok će Subotić morati žestoko da se potrudi da izbori ulogu startera i eventualno se "upari" sa Vidićem na mestu štopera, igrom protiv Rumunije, levi bek Partizana Ivan Obradović poručio je konkurentima da se neće lako pomeriti sa tog mesta.
Bio je bolji u ofanzivi i dobro je imati igrača, koji iz drugog plana može da uputi oštar centaršut. Jer, imamo Žigu u napadu...
"Rumuni su krenulo od starta da nas napadnu, međutim, ponovo smo golovima "smirili" rivala, kao i u Beču. Znali smo dobro da im igra samo pobeda, "stisli" smo se, odigrali do kraja muški i zabeležili neverovatno važan uspeh", rekao je Obradović posle susreta u kojem je par puta lepo izlomio čuvare.
Još jedan levonogi fudbaler ustalio se u startnoj postavi i to u veznom redu, gde je realno najoštrija konkurencija među srpskim fudbalerima. Kapiten Crvene zvezde Nenad Milijaš u nekoliko navrata "ni iz čega" stvorio je šanse napadačima loptama u prostor.
Još kad bi podesio levicu onako kako to radi kad igra za Zvezdu, protivnik svakako ne bi rušio naše igrače u blizini svog gola.
"Ne znam kako bih opisao utiske, koje nosim iz Konstance. Ali, pre svega želeo bih da istaknem veliku podršku navijača. Bodrili su nas od prvog do poslednjeg trenutka istim žarom i zaista nam dali veliki stimulans da dođemo pobede", rekao je Milijaš.
Selektor je bio zadovoljan, naravno. Imao je i zbog čega. Njegov tim se pita u grupi sa Francuzima, Rumunima, Austrijancima, Litvancima i Faranima. Smatrali su nas trećim favoritima, a gle...
"Zajedno ćemo uživati u onome što sledi, hvala na podršci", poručio je Antić.
Srbija jedva čeka jun i nastavak kvalifikacija!
(N. J. - MONDO, foto: Tanjug)
"Osećaj je zaista super. Divno je biti u ovakvom društvu i još kad se pobedi... Ne mogu da opišem koliko sam srećan. Da budem iskren, mislim da mi je ovo jedan od najlepših momenata u fudbalskoj karijeri", bio je ushićen Subotić posle prvog nastupa u dresu sa četiri "S", o kojem je toliko sanjao.
I, zato mu se ne smeju zameriti greške od kada je u 66. minutu ušao u igru, više i zbog toga što je postavljen na poziciju zadnjeg veznog, a ne štopera.
Dok će Subotić morati žestoko da se potrudi da izbori ulogu startera i eventualno se "upari" sa Vidićem na mestu štopera, igrom protiv Rumunije, levi bek Partizana Ivan Obradović poručio je konkurentima da se neće lako pomeriti sa tog mesta.
Bio je bolji u ofanzivi i dobro je imati igrača, koji iz drugog plana može da uputi oštar centaršut. Jer, imamo Žigu u napadu...
"Rumuni su krenulo od starta da nas napadnu, međutim, ponovo smo golovima "smirili" rivala, kao i u Beču. Znali smo dobro da im igra samo pobeda, "stisli" smo se, odigrali do kraja muški i zabeležili neverovatno važan uspeh", rekao je Obradović posle susreta u kojem je par puta lepo izlomio čuvare.
Još jedan levonogi fudbaler ustalio se u startnoj postavi i to u veznom redu, gde je realno najoštrija konkurencija među srpskim fudbalerima. Kapiten Crvene zvezde Nenad Milijaš u nekoliko navrata "ni iz čega" stvorio je šanse napadačima loptama u prostor.
Još kad bi podesio levicu onako kako to radi kad igra za Zvezdu, protivnik svakako ne bi rušio naše igrače u blizini svog gola.
"Ne znam kako bih opisao utiske, koje nosim iz Konstance. Ali, pre svega želeo bih da istaknem veliku podršku navijača. Bodrili su nas od prvog do poslednjeg trenutka istim žarom i zaista nam dali veliki stimulans da dođemo pobede", rekao je Milijaš.
Selektor je bio zadovoljan, naravno. Imao je i zbog čega. Njegov tim se pita u grupi sa Francuzima, Rumunima, Austrijancima, Litvancima i Faranima. Smatrali su nas trećim favoritima, a gle...
"Zajedno ćemo uživati u onome što sledi, hvala na podršci", poručio je Antić.
Srbija jedva čeka jun i nastavak kvalifikacija!
(N. J. - MONDO, foto: Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.