Kakvo saznanje 32 godine kasnije!

Kultna utakmica Crvena zvezda - Milan, revanš osmine finala Kupa šampiona 1988, NIJE trebalo da bude pomerena za sutradan zbog guste magle koja je te večeri prekrila Beograd!  

U šokantnom intervjuu koji je za dao za navijački portal MilanNews.it, nekadašnji direktor "rosonera" Paolo Taveđa priznao je da je prevario glavnog arbitra te utakmice, Ditera Paulija i da je zbog toga utakmica pomerena za sutradan, umesto da bude nastavljena iste večeri - u trenutku kada je Zvezda vodila 1:0 i imala igrača više na pola sata do kraja.

"Sudija Diter Pauli je prekinuo utakmicu i rekao mi da čekamo 45 minuta da vidimo da li će se magla razići. Otišao sam u svlačionicu, zapalio cigaretu i video četiri-pet mojih igrača da se tuširaju. Oni nisu znali da je utakmica samo privremeno prekinuta. Morao sam da reagujem očajnički, otrčao sam do sudije i rekao mu da ga nisam razumeo, da je moj engleski loš, da mi je karijera uništena... Otvorio je prozor, pogledao napolje i rekao mi: 'U redu, igramo sutra'", ispričao je Taveđa i dodao: 

Zvezda - Milan 1988 Beograd magla sudije priznanje milanovog direktora
MN Press 

"Nikome 20 godina nisam ispričao za to, ponašao sam se kao da je sve što se događalo bilo i predviđeno".

Ali, to nije sve što je otkrio.

"Nisam mogao da zaspim te večeri, pa sam pitao recepcionara da mi preporuči najbolji noćni klub u Beogradu. Pozvao sam taksi i otišao tamo zajedno sa tadašnjim portparolom Gvidom Susinijem. Bilo nam je rečeno da će i sudija biti tamo... I zaista, pola sata kasnije ispred kluba je stigao beli mercedes iz kog su izašli Pauli, njegov pomoćnik, nekoliko devojaka i direktori Crvene zvezde. Sudija me je video i razmenili smo pogled koji govori 'znam šta radiš i ti znaš da sam te video'. Nisam ništa rekao".

Rezultat ponovljene utakmice bio je 1:1, kao i prethodno u Milanu, a gosti su dalje prošli boljim izvođenjem penala... 

Prevaru su gosti izveli i u penal seriji.

"Peti penal je trebalo da šutira mladi Masimilijano Ćepelini koji je u produžecima zamenio Manarija. Tako je bilo zapisano na ceduljici sa izvođačima. Trener Saki je odredio momka da izvede potencijalno poslednji penal, a on nije smeo da kaže da nema hrabrosti za to. I tako se u petoj seriji, pri vođstvu 4:3 za nas, nonšalantno pojavio Rakjard da šutira peti penal iako je Ćepelini bio zapisan kao izvođač. Sudija Pauli je znao, ali nije smeo da kaže... Rajkard je pogodio, mi smo prošli, a u Zvezdi nisu bili svesni da je penal šutirao pogrešan čovek. Posle meča sam otrčao kod Frenkija i pitao ga otkud se on pojavio u petoj seriji. Odgovorio mi je: ’Isprva nisam hteo. Ali onda sam shvatio da bi Ćepeliniju bila završena karijera da je promašio taj penal’. Bila su to dva nezaboravna dana u Beogradu", priznaje bivši funkcioner Milana.

Taveđa, koji je bio organizacioni direktor Milana od 1986. do 1993, u svojoj ispovesti govorio je i o Real Madridu i Olimpik Marseju.

Madriđane je optužio da su "nameštali" sudije.

"Pored osvajanja trofeja, utakmica u kojoj sam najviše uživao je 5:0 protiv Real Madrida (revanš polufinala Kupa šampiona na "San Siru" u sezoni 1988/89). Dan pre utakmice naš golman Đovani Gali mi je ispričao da ga je tokom prvog duela Ugo Sančez pljunuo u lice svaki put kada bi pokupio loptu ispred njega. Pred početak susreta imao sam kratak razgovor sa sudijom Aleksisom Poneom i preneo mu šta mi je Gali ispričao, uz napomenu da obrati pažnju... I, Sančez je dobio žuti karton već za prvi faul".

Naravno, Madriđani su burno reagovali na ubedljiv poraz.

"Posle utakmice su histerisali zbog poraza od 5:0, a Bernd Šuster mi je rekao da smo potplatili sudije. Odgovorio sam mu: 'Da sam to uradio, ne bismo pobedili 5:0. Mi nismo kao vaši direktori, koji su mnogo puta plaćali sudije'. Posle toga sam se okrnuo i otišao". 

Govoreći o duelu sa francuskim Olimpikom 1991, Taveđa kaže da ga je pre utakmice u Marseju pozvao Uli Henes iz Bajern Minhena i najavio mu da bi Milanovi igrači mogli biti otrovani hranom. Tu informaciju preneo mu je Franc Bekenbauer, koji je tada bio sportski direktor Olimpika. 

"Bez da sam ikome rekao, čak ni vozaču autobusa, odlučio sam da promenimo hotel u kom ćemo biti smešteni. To veče su nas na stadionu Velodrom, kada smo stigli na trening, sačekala zaključana vrata, a kada smo konačno ušli, nismo mogli da nađemo lopte za trening". 

Tu nije bio kraj problemima.

Na tri minuta pre kraja utakmice, reč je o prvom duelu polufinala Kupa šampiona, Olimpik je vodio 1:0, a sudija svirao "slobodnjak" za francuski tim. U tom trenutku domaći navijači i igrači počeli su da se raduju kao da je utakmica gotova. 

"Otišao sam do sudije Boa Karlsona i rekao mi je da je svestan da utakmica nije gotova. U međuvremenu, igrači su počeli da razmenjuju dresove, a zatim su se i isključili reflektori...". 

Sudija je zatim doneo odluku da igrači odu u svlačionice dok policija ne otera navijače sa terena.

"To smo i uradili, ali su nas opet sačekala zaključana vrata", priseća se Milanov tadašnji direktor.

"U tim trenucima sa nama je staja i Žan Pjer Papen - koji je sledeće sezone prešao u Milan - i vikao na nas. U tim trenucima reflektori su počeli da se pale, pa je sudija doneo odluku da utakmica odmah bude nastavljena, ali su se i otvorila vrata od svlačionice i igrači su ušli u nju. Samo su igrači Olimpika ostali na terenu, a sudija je stavio loptu na centar, označio nastavak utakmice, pa je Milan kažnjen porazom 3:0 i suspenzijom za narednu sezonu", priča Taveđo i staje u odbranu svog tadašnjeg šefa, Silvja Berluskonija.

"Slušao sam razne priče o toj noći, ali uveravam vas da Silvio nije naredio ekipi da napusti teren".