Bekam i ja smo odlazili, te noći sam shvatio: Večne uspomene legende Reala

Roberto Karlos (47) bio je jedan od najboljih bekova u istoriji fudbala i igrač koji je svojim razornim udarcima obeležio jednu epohu Reala, Brazila, ali i ove sjajne igre.

U tom periodu, „najofanzivniji bek u istoriji fudbala“ osvojio je četiri titule prvaka Španije, tri Lige šampiona, dve titule klupskog prvaka sveta... Naravno, uz sve to je bio osvajač Mundijala i sa Brazilom 2002, u čijem je dresu odigrao čak 125 mečeva.

U toku pandemije virusa korona, Karlos se osvrnuo na svoju karijeru u intervjuu za sajt „Plejers tribjun“ (Players Tribune), u kojem je u prvom licu opisao najnezaboravnije momente.

Pročitajte.

"U kući čuvam sliku napravljenu posebnog dana, koji nikad neću zaboraviti", počeo je on.

"Ta slika je napravljena u leto 1996, kada me je Real tek kupio od Intera. Pre tog dana nikad nisam bio u Madridu. Imao sam 23 godine. Kada sam sleteo na aerodrom nisam otišao odmah da vidim gde ću živeti, niti sam otišao na 'Santjago Bernabeu', najveličanstveniji stadion u Evropi.

Otišao sam sa nekim ljudima iz španskih novina na Trg Sibeles.

Do tada sam samo gledao fotografije tog trga, ali sam znao da je to posebno mesto. Na centru trga postoji fontana sa statuom boginje Sibele. U blizini su kolosalne građevine kao Banka Španija ili Palata Sibeles. Taj kružni tok može da vas odvede u centar grada, u Retiro park, u muzej Prado ili u Paseo de la Kasteljana, gde ćete naći Bernabeu. Za sve u Madridu, Sibeles je jedno od najznačajnijih mesta u gradu.

Ali za ljubitelje fudbala, taj trg nosi poseban značaj. To je mesto gde Real Madrid i španska reprezentacija odlaze da slave svoje titule".

"Odlazak na Sibeles sa aerodroma bilo je kao da sam sleteo u Rio De Žaneiro prvi put i otišao pravo do statue Hrista Spasitelja. Bio sam veoma uzbuđen. I tada je me fotograf tih novina 'hvatio' na slici.

Kada pogledam tu fotografiju, ona me podseti koliko je ludo počeo moj put u Realu. Još imam tu fotografiju i moj dom je i dalje u Madridu, gde sada radim za Real kao direktor međunarodnih odnosa. U ovom trenutku, kao mnogi ljudi, ne mogu da idem na posao. U poslednjih mesec dana dva puta sam napustio kuću i oba puta sam uradio to da bih otišao u supermarket. Teško mi pada ostajanje kod kuće, ali u ovom trenutku je to prava stvar", rekao je Karlos.

Legendarni fudbaler rekao je da nikad nije upoznao Madrid koji izgleda kao ovih dana, sablasno pusto. Takođe, rekao je da srećom virus nije 'zakačio' ni njega, ni članove njegove porodice, ali jeste nekadašnjeg predsednika Reala Lorenza Sansa, koji ga je doveo u klub.

"Kada sam video to, molio sam se da se oporavi, ali sam znao da je bio dugo bolestan, pa je na kraju taj virus bio jedna od mnogih stvari koje su ga odnele".

Karlos pamti nekadašnjeg predsednika pre svega kao velikog navijača Reala, a tek onda kao važnog čelnika kluba. Rekao je da je Sans bio voljen zbog ljudskih kvaliteta, optimizma, zbog svega što je uradio za klub...

"Lorenzo je bio predsednik malo više od pola godine kada sam stigao u Madrid. Kada sam potpisao za klub, sve je prošlo brzo, ali pamtim svoj debi, kada sam dao gol protiv Deportiva. Pamtim i kada sam prvi put igrao pred 80.000 ljudi na Bernabeuu. Pitao sam se – šta radim ovde? Šta će da se dogodi ako sada pogrešim?!“.

Naravno, jedan od najvećih momenata karijere doživeo je 1998. godine u čuvenom finalu protiv Juventusa, kada je Predrag Mijatović dao gol za prvu evro-titulu "kraljevskog kluba" posle 32 godine.

"Svi znamo da je Real najtrofejniji klub tog takmičenja, ali do tog trenutka nije osvojio titulu 32 godine. Mučili smo se te sezone u Primeri. Juventus je bio tri godine zaredom u finalu i nismo ušli u meč kao favoriti.

Veče pre utakmice nisam mogao da zaspim. Obično legnem oko 10 časova, ali te noći smo sedeli u lobiju hotela do četiri sata ujutru i pričali priče jedni drugima. Nismo se plašili, samo smo imali ogromno poštovanje prema Juventusu. I jedva smo čekali da utakmica počne.

Zaista smo se dobro borili, Juventus je imao mnogo šansi, ali smo pobedili 1:0. Pobedili smo to ne samo svojim kvalitetom, već i svojom motivacijom. Hteli smo tu pobedu više od njih. Posle toga smo otišli na Trg Sibeles. Ulice su bile preplavljene stotinama hiljada ljudi, obučenih u bele majice i šalove. Pevali su, slavili i nikad neću zaboraviti tu noć.

Ako moram da odaberem jedan trijumf svog boravka u Realu, to bi bio taj trijumf", rekao je Karlos.

Naravno, posle toga je zaigrao i među „Galaktikosima“, sa Zinedinom Zidanom, Luišom Figom, Ronaldom, Dejvidom Bekamom...

"Reći ću vam da ta era nije bila nezaboravna samo za navijače, već i za igrače. Bilo je sjajno biti deo svega toga kao igrač. Sediš u svlačionici, osvrneš se oko sebe i vidiš osvajača Zlatne lopte, španskog igrača godine, najboljeg strelca lige, najboljeg golmanka na svetu... Poseban je osećaj biti deo takvog okruženja. Ponekad sam sedeo i pomišljao: ’Seti se odakle si krenuo, a pogledaj gde si sada’. Osetio sam ponos, jer nikad ne možeš da znaš gde ćeš da završiš u životu".

Sa Madriđanima je potom osvojio još dve lige šampiona i ne pamti sve detalje, jer je previše uspomena, ali dobro pamti svoj poslednji meč za Real.

"Tek poslednjeg dana, kada sam prestao da igram za Madrid, shvatio sam šta sam postigao.

Poslednju utakmicu za klub odigrao sam 17. juna 2007. igrali smo protiv Majorke na Bernabeuu, u poslednjem kolu sezone i bili smo izjednačeni u broju poena sa Barselonom, koja je igrala protiv Himnastika. Da smo i jedni i drugi pobedili, značilo bi da smo šampioni, jer smo imali bolji međusobni skor sa Barselonom. Meč je počeo, gubili smo 1:0, a u drugom delu smo okrenuli i pobedili 3:1. Bila je to neverovatna pobeda.

Ipak, najviše pamtim od tog dana kako su me ljudi tretirali. Svi su znali da je to moja oproštajna utakmica. Dejvis Bekam se takođe opraštao. Od trenutka kada smo izašli iz hotela i krenuli ka stadionu, ljudi su nam pokazivali ogromnu naklonost. Bio je to osećaj kao da mi je rođendan. Svi su nam želeli najbolje, slali nam poljupce, izjavljivali nam ljubav...

Tada sam shvatio šta sam uradio za klub. Tada sam shvatio koliko su me ljudi voleli".

Karlos je dodao i da je ovu priču ispričao da bi ohrabrio ljude u Madridu da budu optimistični u teškom periodu.

"Moja filozofija je bila takva da uvek pokušavam da rešim problem sa osmehom. Zato dignite glavu i gledajte pravo. Verujte u sebe. Budite strpljivi, mirni i pokušajte da pomognete drugima", poruka je Roberta Karlosa.