U Madridu 2:6 - Dan kada su Gvardiola i Mesi ''oživeli'' lažnu devetku

Početak stvaranja Barselone, jednog od najboljih timova koje smo gledali, dogodio se nekoliko godina pre ovog meča. Lionel Mesi je debitovao još 2004. godine, u klubu su bili Inijesta i Ćavi, ali i još neki igrači koji su stvarali taj moćan tim.

Ali, da krenemo od početka...

Kada danas pričamo o Gvardioli, reč je o jednom od najtrofejnijih trenera u istoriji, inovatoru i čoveku koji je u modernom fudbalu oživeo neke stvari iz prošlosti. Uz veliku podršku klupskih struktura, Pep je odmah rešio da pravi promene.

Iz kluba su tog leta otišli Ronaldinjo, Deko, Tiram i Zambrota, sve velika fudbalska imena, a novi trener je prekomandovao trojicu igrača u prvi tim. Bilo je i pojačanja, naravno, pa su u klub stigli Keita i Dani Alveš iz Sevilje, Pike iz Mančester junajteda i Hleb iz Arsenala.

Želeo je novi trener da već tog prvog leta ''otera'' iz kluba Samjuela Etoa, ali su ga zalaganje Kamerunca na treninzima i njegova želja da se dokaže uverili u suprotno. Rastanak se desio godinu dana kasnije, a Eto postao član Intera, gde se veoma dobro snašao. No, nije to tema ove priče.

Drugog maja 2009. godine na programu je bio El Klasiko, meč koji je praktično odlučio šampiona za tu sezonu. Barselona je na pet kola do kraja prvenstva imala četiri boda prednosti. Do kraja sezone nijedan od timova nije blistao, ali Barseloni to nije ni bilo bitno nakon ovog meča.

 Startna postava Barselone nije donela nikakvo iznenađenje. Gvardiola je na teren poslao ono najbolje što ima, u formaciji 4-3-3 ili nekoj od njenih varijacija (4-1-2-3), dok je Huande Ramos, tadašnji trener Reala, šokirao svojim sastavom. Na terenu su se našli sledeći igrači i to baš ovako postavljeni. 

 Osnovna ideja je bila da se pojača levi odbrambeni deo, odnosno da se skrati prostor za manevar Leu Mesiju. Zato je ulogu krila dobio Marselo, Serhio Ramos je desno trebalo da zaustavi Anrija, dok bi dvojica centralnih vezista imali zadatak da se izbore sa Ćavijem i Inijestom.

Brojčano nadjačani, pošto je u veznom redu bio i nešto povučeniji Jaja Ture, Gago i Lasana Dijara su ubrzo izgubili kontrolu nad utakmicom. Sve ovo je, na neki način, predvideo Gvardiola dan ranije, kada je i stvorio plan za dobijanje meča.

Polako je padalo veče, 1. maja 2009. godine, kada je Španac, zaključan u svojoj kancelariji, gledao snimke Reala sa prethodnih mečeva. Znao je kako će protivnički tim izgledati, Mecelder je morao u postavu umesto suspendovanog Pepea, Marselo je bio tu da dodatno popuni prostor.

Ukazalo mu se i jedan telefonski razgovor je promenio fudbalsku istoriju.

''Halo, Mesi? Ovde Gvardiola, možeš li, molim te, da dođeš do moje kancelarije?'', rekao je najboljem igraču svog tima trener.

Omaleni Argentinac je ubrzo bio tu, tabla za objašnjavanje je bila spremna, video snimak zaustavljen tačno gde treba, a instrukcije jasne.

''Počinješ na desnom krilu, kao i inače. Kada ti dam znak, zamenićeš poziciju sa Etoom i igraćeš kao lažna devetka'', bilo je sve što je trebalo.

U tom trenutku, plan su znala samo njih dvojica. Sutradan je, tokom poslednjih priprema za meč, Gvardiola ovo ispričao Titu Viljanovi, a nekoliko minuta pred početak meča i Ćaviju i Inijesti, dvojici veoma bitnih ljudi za ostvarenje plana.

''Želim da Mesi igra između dve linije njihova odbrane. Kada god ga vidite samog, gurnite mu loptu. On će imati vremena da se okrene i napadne Kasiljasov gol'', rečeno je dvojici vezista.

O čemu se zapravo radilo? Šta je to što je Pep Gvardiola video u svojoj kancelariji, gledajući snimke Real Madrida? Šta je uspelo da savlada najvećeg rivala na njegovom stadionu?

Prevelik razmak između linija omogućio je sadašnjem treneru Mančester sitija da Mesija postavi na mesto koje mu odgovara, a da na tom delu terena nema protivničkih igrača. Dijara i Gago su morali da vrše presing na Ćavija i Inijestu, a Lionel Mesi je imao prednost u odnosu na Kanavara i Meceldera.

Koliko god neobično zvučalo, jer su njih dvojica, a on sam, Argentinac je postavljao pravila igre. Meč je počeo na desnom krilu i u prva tri minuta susreta je stvorio dve šanse, jednu iz polukontre i jednu ulaskom u sredinu terena. Umesto tog igranja levo-desno, sa ulascima u srce terena, ostatak meča će Mesi igrati napred-nazad, pomerajući kompletne linije Realove odbrane.

Promena koju je Gvardiola želeo dogodila se već u osmom minutu meča. Nakon jednog lošeg napada Reala, kamera ga prikazuje pored aut-linije, a on pokretima prstiju pokazuje igračima da treba da se dogodi zamena. To je trenutak koji lomi meč, ali i fudbalsku istoriju u poslednjih desetak godina.

Nova postavka Barselone donela nam je defanzivni blok 4-1-4-1 u kom se krila spuštaju u liniju ofanzivnih veznih igrača, a Mesi ostaje usamljen napred. Pored toga, imali smo zanimljivu napadačku strukturu, gde se činilo da Barselona igra 4-1-3-2, sa Mesijem u liniji veznih igrača, iza dvojice krilnih igrača koji ''love'' dubinu.

Šok se dogodio u 14. minutu meča kada je Kanavaro poslao sjajan pas, Roben nadigrao Abidala, a Ramos centrirao tačno na glavu Iguaina. Bilo je to 1:0, pa su gosti iz Katalonije morali da jure prednost. Stigli su je samo dva minuta kasnije, pogotkom Tijerija Anrija, nakon akcije kakvu je Gvardiola verovatno sanjao.

Serhio Ramos je imao zadatak da motri na Francuza, ali je već u prvim minutima meča pokazivao nesigurnost. Tuda je Barselona napala, a dupli pas Anrija i Mesija, koji je bio na 30 i više metara od gola, otvorio je prostor da legenda Arsenala izađe 1 na 1 protiv Kasiljasa. Ono njegovo, otvoreno stopalo i u dalji ugao, lako je pogodio.

Kod tog prvog gola idealno se vidi da Kanavaro uopšte nije siguran kako se treba boriti protiv Mesija u ovoj napadačkoj strukturi Barselone. On je krenuo, pa stao i na kraju se zatekao na ''ničijoj zemlji'', daleko od Argentinca i bez šansi da stigne Francuza.

Anrija je stigao četiri minuta kasnije, da napravi jedan veoma grub faul nad čovekom kog je Serhio Ramos već nekoliko puta oborio. Francusko krilo je prvo lako pretrčalo Lasa Dijaru, a zatim gurnulo loptu pored Italijana. Nakon tog faula, Ćavi je pogodio u trepavicu Pujola, a kapiten Barseloni doneo prednost.

Tokom prvih pola sata fudbala, ili nešto malo više od toga, Real Madrid nije bio loš. Imali su nepovoljan rezultat, ali su se nosili sa neobičnom postavkom rivala. Meč su otvorili bolje, Roben je bio raspoložen i stvorio je mnogo problema. Između ostalog, on je zasužan za dve velike šanse koje su mogle da donesu 2:2 na semaforu.

To se nije desilo, a kako je meč tekao, tako je Barselona lagano ubijala svaku nadu domaćeg tima da mogu do preokreta. Razlog za ovo (više) nije samo Mesi, već i Ćavi i Inijesta, koji su postepeno dobijali drugačije i zanimljivije uloge.

Umesto da samo šalju lopte napred, kako im je rečeno pre meča, dvojica ključnih igrača u uspesima reprezentacije Španije su pomereni unapred. Ture može sam, jer Real nema klasičnog ofanzivnog veznog, pa Barselona iz čekanja na sredini terena može da pređe u blagi presing.

Tako se stvara struktura 4-1-5, gde je Mesi često defanzivniji od Ćavija i Inijeste. Njima dvojici ovakva postavka odgovara jer mogu da rade ono što najbolje znaju, da igraju fudbal. Poenta je da se sva trojica nađu u prostoru između odbrane i veznog reda Reala, kao i da u njemu kombinuju kratkim i brzim dodavanjima.

Samjuel Eto i Tijeri Anri, igrači koji su tokom karijere igrali i kao krila i kao klasični napadači, trebalo je da napadnu prostor, da se ubacuju između štopera i beka, a neko od ove trojice bi im poslao loptu.

Takav je četvrti gol, drugi koji je postigao Anri, a idealno ga je uposlio Ćavi - čovek koji je tog dana četiri puta bio asistent. Lopta je išla sa sredine terena, iza leđa odbrani a nedovoljno blizu istrčalom Kasiljasu. Kada je Anri pogodio za 2:4, meč je bio rešen.

Da se za trenutak vratimo unazad. Zanimljiva situacija je viđena kod trećeg gola Barselone, jer je Ćavi oduzeo čistu loptu Dijari. Kasnije je uposlio Mesija za laku realizaciju, ali pogledajmo to sa taktičke strane.

Ovaj pogodak je baš posledica onog o čemu smo pričali, visoko podignute linije Barselone. Kada pet igrača stoji u liniji ispred vaše odbrane, vi ne možete da iznesete loptu. Kasiljas je nekoliko put pokušavao očajnim ispucavanjima, a zatim su Gago i Dijara morali da se spuštaju po loptu. I uhvaćeni su u klopku.

Madriđani su dobro otvorili drugi deo susreta, čak uspeli i da smanje na 2:3 preko Serhija Ramosa, ali je pogodak Anrija, koji je usledio tri minuta kasnije sve rešio. Meč je bio završen već u 60. minutu.

Formacije timova su se menjale izmenama i na kraju meča nisu ni ličile na njegov početak. Ali, poslednjih pola sata fudbala nije ličilo na El Klasiko, pa se to uklapa. Barselona se za peti pogodak ušetala u gol kratkim pasevima, dok je kod šestog Žerar Pike istrčao kontru i postigao gol na drugoj stativi.

Huande Ramos je pokušavao izvođenjem Marsela u 60. i Ramosa u 72. minutu meča, ali odgovora nije bilo. Ulazili su ofanzivniji igrači, prvo Huntelar, a zatim i Van der Vart, da bi na kraju Dijara igrao desnog beka, a to je samo stvaralo dodatni prostor gostima.

Pre 11 godina, Pep Gvardiola je svoju malu tajnu ispričao Viljanovi, a zatim dvojici igrača koji su činili najbolji vezni red koji sam gledao. Pre 11 godina Gvardiola, Mesi, Ćavi, Inijesta, Anri i Eto su stvorili čudo na Santijago Bernabeu.

Do kraja prvenstva su oba tima odigrala očajno, Real je upisao još četiri poraza, a Barselona dva remija i dva poraza. Osasuna je opstala u ligi samo zato što je pobedila oba tima, ali... Gvardiolin tim je u roku od mesec dana prigrabio trofeje u kupu i Ligi šampiona, pa ga ovo nije previše zanimalo.

Meč koji je završen 2:6 nije doneo samo titulu već i oživljavanje pozicije koju će u narednim godinama igrati čak i Sesk Fabregas, a koju će na svojim mečevima, dok je najbolja na svetu, koristiti i reprezentacija Španije.