Gde su, šta rade: Na Novom Zelandu postali šampioni, OVO im se desilo posle

Imali su plan da budu najbolji. Izgubili su na penale od Portugala, na Evropskom prvenstvu, pripremali su se u Beogradu protiv Mjanmara, otišli na drugi kraj sveta kao ekipa koja nije ni blizu najvećih favorita, a doneli nam trofej!

Pa, da krenemo redom. Po brojevima, onim koje su tokom leta 2015. godine nosili na Novom Zelandu.

1. Predrag Rajković

Zlatna rukavica tog ''Mundijalita'', najbolji golman turnira i momak koji je, postepeno, izgradio sasvim respektabilnu karijeru. Ona je krenula iz Jagodine, preko Crvene zvezde, čiji je član bio u tom trenutku, pa Makabija iz Tel Aviva i na kraju Remsa, francuskog tima koji je prethodne sezone bio sjajan.

Rajković je kao jedan od najboljih, a po mišljenju mnogih i najbolji golman, francuske lige bio među zaslužnijima za istorijski rezultat svog tima. Sezona je prekinuta u trenutku kada je njegov klub bio na mestu koje vodi u evropske kvalifikacije, pa ćemo ga gledati i u Evropi!

2. Milan Gajić

Pre pet godina je proslavljao svetsku titulu na Novom Zelandu, a danas će šampionsku u Srbiji, na stadionu Rajko Mitić. Počeo je kao centralni vezista, na toj poziciji je ušao u seniorski fudbal, ali je ubrzo, u prvom timu OFK Beograda, prebačen na desni bok. Dobro se snašao, pa su usledili i pozivi u nacionalni tim.

Bordo je ''Romantičarima'' platio čitavih 800 hiljada evra za njegove usluge, a on se u Francuskoj zadržao tri i po godine. Karijera u Crvenoj zvezdi, za koju je potpisao pre godinu i po dana, verovatno nije onakva kakvu je priželjkivao, pošto se nije ustalio u startnoj postavi, ali kod Dejana Stankovića je igrao nešto više.

3. Nemanja Antonov

Saigrač iz OFK Beograda, a takođe i fudbaler slične biografije. Kao veoma mlad, odmah nakon tog turnira, otišao je u inostranstvo, gde se nije sve odvijalo kako je hteo.

Postao je član Grashopersa, pa je nakon dve sezone pozajmljen Partizanu, ali je karijera u crno-belom dresu kratko trajala. Sada brani boje Muskrona, tima iz Belgije, a tokom ove sezone je povremeno igrao i po levoj strani u veznom redu.

4. Saša Zdjelar

Partizan je menjao trenere, ali treneri nisu menjali Zdjelara. Pouzdan, uvek prisutan, borben, posebno u onim najbitnijim mečevima... Lako je postao miljenik navijača Partizana, a njegov povratak u srpski fudbal iz Olimpijakosa je pravi potez. Kao i mnogi drugi, čini se da je prerano napustio srpski fudbal.

Ipak, njegova ''druga šansa'' je za sada svetao primer, pokazatelj fudbalerima da greške u ranoj fazi karijere mogu da se isprave u bliskoj budućnosti. Tako je Zdjelar sa crno-belima podigao dva trofeja u Kupu Srbije, a igrao je i grupnu fazu u Evropi.

5. Miloš Veljković

Na Novi Zeland je otišao kao fudbaler Totenhema, tima iz Premijer lige, a danas, pet godina kasnije, takođe igra u Top5 ligi Evrope. Član je Verdera, povremeni reprezentativac Srbije i njegov fudbalski CV je sada već dobro popunjen.

Ponikao je u Bazelu, klubu iz grada u kom je rođen, a Totenhem, za koji ima i zvanične nastupe, ga je slao u Čarlton i Midlzbro. Momak koji povremeno može da odigra i kao zadnji vezni je šest meseci nakon titule svetskog šampiona prodat Verderu, a u Bremenu je već upisao preko 100 nastupa. 

6. Srđan Babić

Rođeni Banjalučanin, a dete Vojvodine. Pre nego što je zaigrao za tim koji će Veljko Paunović voditi do titule već je imao osvojen domaći kup, uz gol u finalu, i jednu impresivnu sezonu u Superligi Srbije. Tada se pričalo da dobijamo dugogodišnjeg seniorskog reprezentativca.

Novosadski crveno-beli su ga prodali Real Sosijedadu, ali se u Španiji stvarno nije naigrao fudbala. Za prvi tim nije igrao uopšte, za rezerve jeste jednu sezonu, a drugu godinu ugovora je proveo u Reusu. Sada je član Crvene zvezde, koja ga je još pre tri godine kupila za 800 hiljada evra.

7. Ivan Šaponjić

Najmlađi reprezentativac, ali i momak koji je unosio neverovatne preokrete u mečeve nokaut faze. Znali smo ga pre turnira, već je počeo da dobija šansu u Partizanu, ali ga protivnici očigledno nisu znali. Pogađao je, asistirao je, borio se, često i protiv 2-3 godine starijih igrača.

Na turnir je otišao sticajem okolnosti, zbog nekih povreda i otkaza, a sa Novog Zelanda se vratio kao heroj. Sa 17 je postao šampion sveta, sa 22 nosi dres Atletiko Madrida, a budućnost... Ove sezone nije mnogo igrao, ali je, usaglasićemo se, već postigao mnogo u karijeri.

8. Nemanja Maksimović

Kapiten! Šta još reći, a da može tako dobro da opiše partije ovog momka? Bez obzira da li ima kapitensku traku oko ruke ili ne, u Nemanjino predvodništvo nikada nemojte da posumnjate.

Mučio se od odlaska iz Crvene zvezde, putovao preko Verone, Domžala i Astane do Valensije, što se činilo kao pravi potez u tom trenutku. Bio je preveliki zalogaj, ali je Maksimović to shvatio, pa je sebe ubrzo pronašao u Hetafeu. A zajedno su rasli, on u reprezentativca, a Hetafe u jedan od boljih španskih timova.

9. Staniša Mandić

Svi su menjali klubove, jedino je Staniša Mandić promenio reprezentaciju. Konkurencija, šta li je...

Shvatio je da u seniorskom timu Srbije neće biti previše prostora za njega, pa je odlučio da igra za Crnu Goru. Nije to bilo iznenađenje, Staniša je iz Herceg Novog, gde mu je i bio priređen dočeka kao šampionu sveta. Sa Banovog brda se preselio u Norvešku, zatim je igrao za Zrinjski, a trenutno je u Sloveniji gde nosi dres Mure.

10. Mijat Gaćinović

Jedna od najboljih karijera, sasvim sigurno. Sve je išlo kako treba, svojim redom. Sjajne partije u Vojvodini, pa prelazak u Ajntraht koji u tom trenutku nije bio previše jak, ali je imao ambicije da napreduje.

Zajedno su postajali bolji, a momak kog je Paunović ''oteo'' od BiH je sada blizu 150. nastupa u dresu tima iz Frankfurta. Redovan je u seniorskoj selekciji, a neočekivano je precrtan sa spiska putnika za Mundijal u Rusiji, što je izazvalo mnogo pažnje.

11. Andrija Živković

Za sada karijera brzonogog krilnog napadača nije ni blizu one o kakvoj maštalo. Trebalo je da postane, ovo uopšte nije preterivanje, jedan od najboljih na svetu. Skauti su počeli da ga prate još kao dete, rano je počeo da dobija šanse u Partizanu i nacionalnom timu, ali je ubrzo mnogo toga uništeno.

Sukob sa klubom na rastanku i na vrlo ružan način otišao iz Partizana, ostavivši dug od 3 miliona evra, pa turbulentne četiri godine u Portugalu. Postao je član Benfike, nakon mnogo peripetija, a tamo je variralo, od ključnog igrača tima do potpunog epizodiste. Nedavno su ljuti navijači Benfike kamenovali autobus sa igračima, a njemu je bila razbijena glava.

Dakle, karijera daleko od očekivanja, ali i sa velikom šansom da uskoro, ako bude dovoljno želeo, oživi karijeru. Samo on odlučuje o tome.

12. Filip Manojlović

Član je Hetafea, klupski drug Nemanje Maksimovića, ali za taj tim još nije debitovao. Još kao dečak je stigao u Crvenu zvezdu, gde mu je samo jedna sezona bila dovoljna da ostvari transfer u inostranstvo. Istina, redovno je branio na pozajmicama u Sopotu, Bežaniji i Bačkoj, ali na stadionu Rajko Mitić nije upisao mnogo mečeva.

Od kako je igrač Hetafea, selio se u Panionios, gde je bio na pozajmici, a dok je Slavoljub Muslin bio selektor, povremeno je dobijao pozive u nacionalni tim. Čini se da je u ovoj fazi karijere mesto među stativama jedino što mu nedostaje. 

13. Stefan Milošević

''Mislio sam da pređem u Crvenu zvezdu, pa onda negde dalje'', rekao je Stefan Milošević, ali to baš i nije išlo tako. Poziv je dobio kao igrač Spartaka iz Subotice, a to je tim u kom i danas igra. Doduše, manje nego pre pet godina!

Došli su neki novi klinci, Stefan je morao da se izbori za minute nakon što se vratio iz Beograda i karijera je trenutno u zastoju. Da li će se vratiti na pravi kolosek, ostaje da se vidimo.

14. Vukašin Jovanović

Probao je u Rusiji, probao je u Španiji, najbolje mu ide u Francuskoj. Dugogodišnji član Bordoa se često u prelaznim rokovima povezuje sa povratkom u Crvenu zvezdu, ali od toga, barem za sada, nema ništa. Dobro mu ide u inostranstvu.

Zapamtili smo njegove suze nakon finalnog meča, a podatak da je odigrao čak 25 mečeva za mladu reprezentaciju Srbije će vam potvrditi koliko je značajan za tim bio. U ranijoj fazi karijere je igrao i kao zadnji vezni, ali je sada štoper i odatle neće biti pomeranja. Još čeka poziv seniorske reprezentacije.

15. Miladin Stevanović

Novi povratnik u srpski fudbal, momak čiju su karijeru, da se bolje razvije, sprečile povrede. Muče ga i danas, kada je član Čukaričkog, a ove sezone je momak iz Bijeljine zbog njih odigrao samo sedam mečeva. Šteta za nekadašnju uzdanicu Partizana.

Kratko je bio u Turskoj, gde je nosio dres Kajzerija, a pre povratka u Beograd je skoro šest meseci bio bez kluba. Svakako, i to je uticalo na razvoj karijere desnog beka.

16. Marko Grujić

Mnogo ga je platio Liverpul, lično je zvao Jirgen Klop, a čini se da se ni najmanje nisu pokazali zbog toga. Znaju šta rade sa njim, obećavaju mu da ga imaju u planu, a i ako se to ne desi, Marko Grujić zna gde će.

Nakon pozajmice u Kardifu, koja je bila korektna, preselio se u Hertu. Za tim iz Berlina nastupa dve sezone, odigrao je preko 50 mečeva, a član Bundeslige bi želeo da ga kupi, ako postoji ta mogućnost. Biće još kandidata, klubova koji žele transfer, sigurni smo u to.

17. Radovan Pankov

Junak Zvezdinih penala u Kopenhagenu nije odigrao ni minut na Novom Zelandu. Ipak, bio je čovek od poverenja, neko koga stručni štab te reprezentacije itekako dobro poznaje i neko ko je spreman da uskoči i odigra bilo šta.

Pomoćnik Veljka Paunovića, a kasnije i Vladana Milojevića, Milan Kosanović, stvorio je Pankova, zajedno sa još nekim igračima tog tima. Danas je Raša član Crvene zvezde, nakon što je probao karijeru da gradu u Uralu, AEK-u iz Larnake i Radničkom iz Niša.

18. Filip Janković

Najmlađi debitant na evropskoj sceni za Crvenu zvezdu. Drugi najmlađi u klupskoj istoriji. Uveo ga je u igru Robert Prosinečki, ali mu to nije mnogo pomoglo oko karijere. Filip Janković je, od svih momaka iz tima, uradio najmanje.

Nakon crveno-belih je igrao za Parmu i Kataniju, gde je bio na pozajmici. Zatim Domžale, Radomlje, pa Ekstramadura. Još jedna pozajmica, u rezervni tim Kordobe. Sada je član Triglava iz Kranja, a od pomisli o velikoj karijeri ostala su samo sećanja. Sve je otišlo pogrešnim tokom.

19. Stefan Ilić

Crvena zvezda, Partizan, Spartak iz Subotice, Crvena zvezda, Radnički iz Niša. Tako je teklo, od kako je počeo da igra fudbal, pa do pre nekoliko godina, kada se verovalo da je pred napadačem velika karijera. Ubrzo su usledile i drugoligaške ekipe, pa je nosio dres Bežanije, Metalca i Bačke, čiji je i danas član.

Kaže da fudbal svakome vrati, kasnije ili pre, pa bi možda mogao da postane važan u narednoj sezoni. Njegov trenutni klub, ekipa iz Bačke Palanke, ulazi u Superligu, a momka koji je pokrenuo akciju za titulu mogli bismo da gledamo u eliti. Zapravo, nadamo se tome.

20. Sergej Milinković-Savić

Kada pročitate ovo ime i ova dva prezimena, prvo vam se oči pretvore u kovanice, kao u crtanom filmu, zar ne? Milioni se vrte oko Sergeja. Nema tima u Evropi koji ga danas ne bi želeo.

Siguran u seniorskoj reprezentaciji, najbitniji u timu Lacija, karijeru je nakon Vojvodine prvo gradio u Belgiji. Uspeo je do sada da ispuni sve, da osvaja trofeje, beleži velike pobede, zaludi najbogatije klubove. A tek je počeo!

21. Vanja Milinković-Savić

Neverovatne fizikalije su na Sergejevog mlađeg brata skrenule pažnju još pre ''Mundijalita''. Kupio ga je Mančester junajted, koji se dugo borio da mladi golman dobije radnu dozvolu za Englesku. Nisu uspeli u tome, pa je ugovor morao da bude raskinut.

Usledila je Lehija iz Gdanjska, pa veliki transfer u Torino. Od tada nekoliko pozajmica, Askoli, SPAL i Standard Lijež, a na svakoj kao da je nešto malo nedostajalo da Vanja pokaže svoj vanserijski talenat. Dok se to ne desi, sećamo se pogođene prečke iz slobodnog udarca u Kupu Italije.

***Ne treba zaboraviti ni potez Crvene zvezde pred Mundijal, kada je Luki Joviću i Mihailu Ristiću, praktično bilo zabranjeno da idu sa reprezentacijom. Jović je tada imao povredu kolena, a Ristić je išao na operaciju krajnika.