Nase top liste Reprezentacija Srbije ragbi Crvena zvezda Partizan odbojka Aleksandar Mitrovic

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Liste

Pet sportskih događaja na koje sam išao, a ljudi me čudno gledali zbog toga

Autor Dušan Ninković
Autor Dušan Ninković

Svi su se održali u Beogradu i na svaki otišao iz nekog ''čudnog'' razloga.

Izvor: MN Press

Iako sam u redakciji prilično kratko, već sam uspeo da izgradim sebi reputaciju. Ne znam da li je dobra ili loša, ali ako biste pitali glavnog urednika MONDA na kakve sportske događaje ja odlazim, on bi verovatno samo odmahnuo rukom.

''Dečko, jel si ti svojom voljom otišao na ____ - ____ (meč Superlige, imena klubova poznata redakciji)?'', bilo je jedno od pitanja koje sam dobio tokom ovog kratkog rada. Nisam išao svojom voljom, bio sam ''na poslu'', ali imam ja i čudnijih priča. Da krenemo.

Možda će vas zanimati

Kada nisam na poslu, uglavnom sam na nekom sportskom događaju. Ili jedem neku brzu hranu usput, po gradu, dok putujem na sportski događaj. Pa ako me sada, u ovim godinama, sport ne zanima, kada će?

Cela priča oko odlaska na sportske događaje je krenula već sa dve-tri godine i za to je zaslužan moj otac. Lokalni (seoski) fudbalski klub, njegovi treninzi i utakmice, trčkaranje po velikom igralištu i lopta koja je bila zanimacija već tada. Kasnije su pojavile i druge lopte, pa će se na spisku naći košarkaška, odbojkaška, ragbi i fudbalska.

Na spisku neće biti nekoliko rukometnih i vaterpolo utakmica, atletskih mitinga, futsala u Beogradskoj areni i sličnih dešavanja, jer su takvi događaji previše popularni za ovu listu.

Crvena zvezda - Partizan 22:20 (Ragbi 13)

Meč na Adi Ciganliji je jedini susret ragbija koji sam do sada uživo pogledao. Razlog za odlazak na ovakav događaj je to što mene sport previše zanima, a dovoljno je da bar jedna osoba iz okruženja predloži nešto nelogično.

Moj prijatelj Jovan Grubišić je godinama ''otvarač'' u ekipi Radničkog sa Novog Beograda, pa sam na nagovor čoveka koji je nekada bio i mladi reprezentativac Srbije, krenuo ka Adi da gledam ''Večiti derbi''. To je bio početak onog Zvezdinog projekta na čijem je kraju trebalo da se nađe u engleskom ligaškom sistemu.

Proleće 2018. godine, kiša hoće-neće, mi idemo peške od ulaza na Adu do terena i meni se taj put čini kao beskrajan. Iznenađenja ne prestaju, pošto me teren uopšte nije oduševio. Trava je viša nego što bi trebalo, blata ima svuda i znajući šta ćemo da gledamo, već shvatamo da će biti spektakl.

Iako je Crvena zvezda ušla u meč kao favorit, pa čak i povela na početku, Partizan je bar 70 od 80 minuta bio bolji tim na terenu. Crno-beli su mleli rivala, razbijali ga na svim delovima terena do samog finiša meča. Amerikanac Monte Gadis je tada ''potpuno poludeo'', preokrenuo tok meča i crveno-beli su sa dva eseja u poslednjih pet minuta savladali najvećeg rivala.

Na Zvezdinom zvaničnom youtube kanalu možete pogledati prilog sa tog meča, a u prvoj sekundi snimka videti i autora teksta na tribinama.

ŽKK Vrbas Medela - Šangaj Svordfiš (prijateljska)

Već sam nekoliko puta imao prilike da gledam ekipe koje predvodi Marina Maljković, posebno reprezentaciju Srbije, ali je ovo iskustvo bilo drugačije. Alfa i omega ženske košarke u Vrbasu, Ivica Lončar, čovek kog ste upoznali u ovom tekstu, pozvao me je i rekao da igraju pripremnu utakmicu u Beogradu.

Zapravo, bili su u glavnom gradu tokom celog vikenda, ali sam ja imao neke obaveze i uspeo sam da stignem samo na drugi meč protiv Kineskinja. Gošće su, predvođene srpskom selektorkom i Jelenom Dubljević na parketu, bile ubedljivo bolje od devojaka iz Vrbasa, ali je taj meč poslužio samo za sticanje iskustva i kao priprema za sezonu.

marina maljković Izvor: MN Press


Znao sam da publike neće biti mnogo kada sam se zaputio u Vizuru, halu koja se nalazi u Zemunu, na sasvim drugom kraju grada u odnosu na onaj u kom živim, ali me to nije pokolebalo. Ako bih sada premotao film, mislim da je na tribinama bilo ukupno troje ljudi. Kasnije su došli neki momci koji su imali termin nakon ovog meča. Fenomenalno iskustvo.

Južna Koreja - Turska 0:3 (ženska odbojka)

Liga nacija u odbojci, za žene. Igralo se u maju 2019. godine, a Srbija je bila jedan od domaćina prvog vikenda. U Beogradu su gostovale Holandija, Turska i Južna Koreja, a poslednje dve reprezentacije su otvorile turnir. Ja sam, nekim čudom, bio tu da to ispratim.

Neke obaveze po gradu, obećanje drugarici Tamari da ćemo ići na meč naše reprezentacije protiv Holandije, obećanje bratu da ćemo ići na drugi dan turnira kada se bude igralo protiv Južne Koreje... I shvatanje da nisam uzeo karte.

Sad je već dogorelo do noktiju i nema previše vremena za filozofiranje, odlučujem da požurim po karte, na neko od najbližih mesta i nakon toga nastavim sa planovima. Maj je, lepo vreme i iz stana izlazim prilično ''lako'' obučen.

Naravno, čim sam uzeo karte, počinje kiša. Tačno znam, godinu dana kasnije, na kom sam mestu bio kada je kišica počela. Odlučujem da krenem ka hali Aleksandar Nikolić i da, ukoliko kiša ne prestane, uđem unutra.

Imao sam utisak da sam jedina punoletna osoba u Pioniru koja nije odbojkaški trener. Bilo je tu nekih klubova, devojčica koje tek počinju da se bave sportom, bilo je čak i onih kamera koje te snimaju, a ti treba da udaraš u bubanj, ali sam ja sedeo sam i bilo mi je prilično dosadno.

Drugarica je došla na drugi meč, kada je Tijana Bošković deklasirala Holandiju. Ja sam uživao i u onom prvom. Turska je bila mnogo bolji tim, a na delu sam video Ebrar Karakurt, meni tada nepoznatu odbojkašicu, a danas jednu od najboljih na planeti.

Srbija - Litvanija 4:1 (Liga nacija, novembra 2018. godine)

Postoje dve slične utakmice, pa da razjasnimo odmah. Ovo je ona koja se igrala na stadionu Partizana. Na meču koji je odigran na stadionu Rajko Mitić nije bilo navijača. Zajedničko za ove susrete je da je rešetao Aleksandar Mitrović. Lako je kad znaš, što se kaže.

Uglavnom, ovo je bilo poslednje kolo Lige nacija i Srbija je pobedom definitivno osvajala prvo mesto u svojoj grupi, uz prelaz u B diviziju. Takođe, ovde je obezbeđen i odlazak u baraž protiv Norvežana, koji ne znamo kada će se igrati, ali će nam biti poslednja šansa za Evropsko prvenstvo.


Ljudi moji, kakva je kiša padala tog dana u Beogradu. Drugar i ja smo dvoumili da li uopšte da ostanemo na stadionu ili da pobegnemo pre nego što počne, ali je presudio značaj meča koji se igrao. Zvanični podaci kažu da je bilo nešto preko dve hiljade gledalaca, ali ne verujem da je to tačan broj.

Samo tri dana ranije na stadionu Partizanovog najvećeg rivala vetar me je dobrano produvao i ušao mi u kosti, ali ova kiša je definitivno nešto što će se duže pamtiti. Na sreću, rezultat je bio povoljan, došli smo do prednosti autogolom Litvanaca, a zatim su pogađali Mitrović, Prijović i Ljajić. Mi smo nekako uspeli da nađemo zaklon pod ložama Partizanove istočne tribine.

reprezentacija Srbije Izvor: MN Press


Srbija U20 - Mjanmar U20 6:0 (prijateljska)

Kad vidite U20 pored imena reprezentacije, jasno vam je o čemu se radi. Onog leta kada je Srbija postala svetski šampion na dalekom Novom Zelandu, rival u pripremnim utakmicama Paunovićevim momcima su bili vršnjaci iz Jugoistočne Azije. Mjanmar nije ostavio sjajan utisak, ali naši reprezntativci jesu.

Mnoge od tih momaka (Gajića, Antonova, Rajkovića, Zdjelara, Mandića...) već smo dobro upoznali na terenima Superlige, a ovo je bila prilika da oni naprave jedan ogroman iskorak. Uspeli su, ali ovo nije priča o tome.

Srbija i Mjanmar su odigrali dve utakmice, jednu na stadionu Čukaričkog, drugu bez publike u Staroj Pazovi, a ja sam gledao prvi meč. Prešao sam nekih 45 kilometara i ovo je jedina utakmica na spisku zbog koje sam specijalno dolazio u Beograd da bih je ispratio.

Ako ste bili na stadionu na Banovom brdu onda znate koliko je nova tribina blizu terena i klupa za rezervne igrače. Pravi način da osetite igru, da čujete razgovore stručnog štaba i da fudbal gledate iz malo drugačijeg ugla.

Srbija je postigla šest golova tog dana, Stefan Ilić i Nemanja Maksimović su po dva puta tresli mrežu, a u strelce su se upisali i Staniša Mandić i Nikola Maraš. Meni će u pamćenju ostati jedna dijagonala Sergeja Milinković-Savića, a momke koji su nastupili na tom meču ćemo više pamtiti po dešavanjima koja su usledila.

Spisak fudbalskih i svakih drugih utakmica koje posećujem je predugačak i za neki dan će mi verovatno biti krivo što se neke nisu našle na ovom. Mesta nije bilo za niželigaški rukomet, iako bih voleo da se Rekreativo našao u priči, za vaterpolo kvalifikacije u Ligi šampiona koje sam jednom gledao na Tašmajdanu, omladince Brodarca koji su se suprotstavili slavnom Mančester junajtedu...

Pa, biće prilike za neko novo podsećanje. Verujte, javiću vam čim apdejtujem listu.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 6

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Revol

Isti sam kao ti. I iskreno volio bih da znam nekog takvog.

Αμπούντζαβα Δαβιλα

To su dogadjaji: Vosa-Crvena Zvezda (kad je Vosa dala gol), Ludogorec-Zvezda (Ekipa iz Razgrada prosla dalje), Crvena Zvezda-Bolton, i Crvena Zvezda-Borac (kup utakmica).

xexe

@Αμπούντζαβα Δαβιλα Klasican redzi reding tu*an.

Najnovije

Kolumnisti

loader