SVI SU GA SE PLAŠILI, A ON SE PLAŠIO AVIONA: Igrao je fudbal i gledao u oblake

Denis Bergkamp (51) bio je jedan od najboljih fudbalera na svetu u svojoj generaciji.

Legendarni ofanzivac "tobdžija", koji je za 11 godina toliko napravio u Arsenalu i Londonu da ima svoju statuu pred "Emiratima", ostao je poznat i po fobiji koja je napravila brojne probleme i njemu i njegovom klubu.

Neverovatno se plašio letenja i taj strah ga je potpuno paralisao kada je trebalo da sedne u avion. Zato je već u pregovorima sa Arsenalom odmah razjasnio važnu stvar predstavnicima kluba:

"Ti  pregovori sa Arsenalom su izgledali ovako – ako bih tražio 'milion', oni bi automatski odgovorili 'sto hiljada manje, jer ne letiš'", napisao je on u svojoj biografiji.

Ni sada, kada se nagađa da bi mogao da se vrati u Arsenal kao pomoćnik Mikela Artete, "Neleteći Holanđanin" ne bi mogao da objasni konkretan trenutak ili izdvojeni razlog zbog kojeg je odlučio da više ne leti.

Razloga za to je bilo više i dogodili su se u razmaku između 1989. i 1994.

Krajem osamdesetih, srušio se avion "Surinam Ervejsa" 1989, u kojem je poginulo 176 od 187 putnika. U toj nesreći je poginulo 14 surinamskih fudbalera koji su igrali u Holandiji i bili su uzrasta od 20 do 29 godina. Takođe je poginuo i jedan trener (34), a Bergkamp je mnoge poznavao, igrao sa njima ili protiv njih.

Dugo je vukao nelagodu, a parališući strah je razvio tokom boravka u Interu, kada je sa ekipom "bezbroj" puta leteo malim letilicama, poput one kojom se 1994. vratio sa Svetskog prvenstva u Milano. Klub je insistirao da njegov odmor od Mundijala u Americi traje samo 10 dana, pa je Berkamp ponovo morao da uđe u privatni avion u kojem se osećao skučeno, loše, klaustrofobično.

"Znam ja dobro šta je letenje. Bezbroj puta sam leteo u velikim avionima, u malim, u najmanjim. I kad sam bio u Ajaksu leteli smo u minijaturnom avionu preko Etne kod Napulja, kada smo ušli u užasan vazdušni 'džep'... Rekao sam i ostao pri tome – neću da letim. Nikad!".

MOTOR JE OTKAZAO, BERGKAMP SE "ZALEDIO"

Posebno mu je bilo teško kada je ekipa išla na gostovanje avionima u kojima nije bilo mnogo mesta.

"Bilo je tih malih, groznih aviona, koji ostaju u oblacima i tresu se svreme. Kada pogledate kroz prozor, sve što vidite je belo ili sivo. A u avionu jedva da ima prostora. Toliko je tesno da me je učinilo klaustrofobičnim. Apsolutno nema mesta da se pomerite, već samo sedite i tresete se tokom čitavog puta. Grozno sam se osećao zbog toga i počeo sam da razvijam takvu averziju da sam prelomio – više neću ovo radim".

Ta 1994. bila je prelomna za njegov strah, jer je u vreme leta sa reprezentacijom na jednom letu avion ostao bez motora, jer otkazao. Bergkampa je oblio hladan znoj, a kasnije ga je prestravila i užasna "šala" jednog novinara, koji je na aerodromu rekao da ima bombu u torbi.

Tokom 1996. o tome je govorio ovako...

"Imam taj problem i moram da živim s njim. Ništa ne mogu da uradim tim povodom. To je psihološka stvar i to ne mogu da objasnim. Dve godine nisam leteo avionom. Holandski savez to razume, kao i Arsenal, za sada. Razmišljam da uzmem pomoć psihijatra. Ne smem da letim. Samo se zaledim. Uspaničim se. To sve počne dan ranije, kada ne mogu da zaspim".

Zbog ovog problema, Bergkamp se svesno izlazao dodatnom umoru, jer je morao da ide kolima na gostovanja. Na primer, u februaru 2001. Arsenal je igrao važnu utakmicu Lige šampiona protiv Liona, a Holanđanin je putovao vozom i kolima.

Sve to je bila cena koju je svesno plaćao, jer je u suprotnom bio potpuno uzdrman na terenu.

"Došlo je do toga da sam na gostovanjima gledao u nebo, da vidim kakvo je vreme i odakle dolaze oblaci. Nekad me je to preokupiralo dok sam igrao fudbal. Bio je to pakao. Prelomio sam kada sam sa Interom gostovao Fiorentini. Video sam posle te utakmice propelere na pisti i oblio me je hladan znoj. I sigurno je to bio još jedan katastrofalan let", pamti veliki fudbaler, kome je i fobija obeležila karijeru.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.