"ŠTA ĆE DA BUDE... PA ĆE GI BIJEMO!": 40 godina otkako je Radnički pokazao zube Evropi!

/piše: Zoran Petković/

Tog čuvenog 17. septembra 1980. godine Radnički je na "Lincerstadionu" u Lincu ostvario svoju prvu veliku evropsku pobedu. Sezonu pre, niški tim je, već nekoliko godina u gotovo nepromenjenom sastavu, zauzeo treće mesto u onom izuzetno jakom šampionatu Jugoslavije, iza Crvene zvezde i Sarajeva (onda su se za pobedu dobijala dva, a ne tri boda), a ispred Napretka i Hajduka, dok su se Dinamo iz Zagreba i Partizan borili za opstanak.

Kuriozitet te sezone je i da je drugi strelac tima bio golman Dragan Pantelić, koji je postigao sedam golova iz penala, što će se pokazati i te kako korisnim i za prvi evropski izazov Nišlija. Samo dva pogotka više postigao je najbolji strelac u istoriji kluba Dušan Mitošević.

Dakle, Nišlije su u sezonu 1980/81 ušle kao jedan od tri predstavnika Jugoslavije u Kupu UEFA. Pred žreb u Cirihu uzbuđenje je dostizalo vrhunac, jer na "Čairu" su mogli da gostuju takvi giganti kakvi su Barselona, Juventus, Mančester junajted... Ipak, za razliku od preostala dva jugoslovenska kluba, Radnički je imao sreće sa kuglicama. Sarajevo je naišlo na narastajući Hamburger, a Napredak na Dinamo iz Drezdena i za oba naša kluba prvo je bilo i poslednje kolo. Kada je u Niš stigla vest da će se Radničkom suprotstaviti LASK iz Linca, nije bilo ni euforije, ni preterane bojazni. Jer, iako ni LASK pre duela sa Nišlijama nije mogao da se pohvali nekim naročitim evropskim iskustvom, Radnički je bio debitant u Evropi i nije bio svestan ni sopstvenih, a kamoli mogućnosti rivala.

"Kad smo već saznali ime rivala i počeli sa organizacijom puta, pozvao sam tadašnjeg direktora 'Prvog maja' Dragana Nikolića, koji je bio veliki prijatelj našeg kluba. U Pirotu su nam sašili prelepa odela, tamo smo otišli kao gospoda, da se ne brukamo", prisetio se ondašnji sportski direktor Radničkog Miodrag Knežević.

U grozničavom iščekivanju prve evropske utakmice, Nišlije su odlično počele sezonu u domaćem prvenstvu. Nakon remija (1:1) na Koševu, niški tim je na Čairu savladao OFK Beograd (2:0), a onda je odneo sva tri boda sa stadiona JNA (0:1):

"Mi smo, ne mogu da kažem redovno, ali prilično često pobeđivali i Partizan i Hajduk i to u gostima. I kad smo već dobili na JNA, rekli smo sebi ako možemo Partizan, zašto ne bismo mogli i LASK... Pa i oni su crno-beli",sa setnim osmehom podseća se tog vremena legendarni levi bek Radničkog Milovan Obradović.

Autobusom za Beograd, avionom do Beča, pa autobusom ka Lincu - tako je izgledala maršruta Nišlija. U gradu na lepom plavom Dunavu čiji je stanovnik u školskim danima bio i Adolf Hitler, a kasnije je bio poznat, između ostalog, po PEZ-u i teškoj industriji, ekspedicija Radničkog smestila se na neobičnom mestu:

"Odseli smo u studentskom domu. Sredinom septembra još nije bilo studentarije, pa smo bili sami u velikom kompleksu. Ali, nije to tad bilo uvredljivo, kao što bi, recimo, danas bilo. Smeštaj je bio vrlo korektan, a našao nam se, kao prevodilac i praktično domaćin, i bivši fudbaler Vojvodine Miroslav Vukašinović, koji je tada igrao baš u LASK-u", prisetio se vremena provedenog u Lincu Dušan Marković, dugogodišnji urednik Narodnih novina, jedini novinar koji je uživo video sve utakmice Radničkog u te tri evropske sezone. 

"Radnički je na Linceru imao lepu podršku. Poznato je da u ovom delu Evrope živi i radi veliki broj naših iseljenika, bar polovina od 15 hiljada gledalaca navijala je za Nišlije. To je jugoslovenskom timu dalo potreban stimulans, pa su od početka zaigrali prilično hrabro i odvažno. Đorđević, Halilović i Martinović ovladali su sredinom terena, iskusna odbrana sa Pantelićem na golu delovala je sigurno, a u špicu brzonogi Stojiljković je stavljao na muku protivničke defanzivce. Neposredno pred odlazak na odmor, Halilović i Đorđević su kreirali sjajnu akciju, ovaj poslednji je uputio sjajnu loptu ispred gola, a Stojiljković je poslao u mrežu - 0:1.

U nastavku, LASK više nije imao šta da čeka, zaigrao je agresivnije, ali Nišlije su odelevale do 55. minuta kada je Kriger savladao Pantelića iz slobodnog udarca. Tačnije, bio je to autogol Gavrilovića, koga je zakačila lopta u živom zidu i prevarila prvog golmana reprezentacije Jugoslavije. Međutim, deset minuta kasnije, Đorđević je oboren u šesnaestercu, a Pantelić je pokazao kakav je bio majstor u izvođenju najstrožih kazni. Njegov neodbranjiv udarac doneo je Radničkom prvu evropsku pobedu - 2:1.

Pobeda u Lincu odjeknula je punim sjajem u ondašnjoj Jugoslaviji. Nišlije su, naravno, umele da je proslave. Bilo je, baš onako, meraklijski:

"Autobus je ulazio u Niš i već tamo kod čuvenog transparenta 'Dobrodošli u grad elektronike' ljudi su počeli da nam mašu i da nam otpozdravljaju. Već kod tehničkih fakulteta stvorila se gužva, a u centru su ljudi zaljuljali autobus toliko da nam nije bilo svejedno", setio se Obradović atmosfere sa dočeka posle pobede u Lincu.    

Strelac prvog, istorijskog, gola Radničkog u Evropi pamti telefonski razgovor sa doajenom nekadašnjeg Radio Niša Miodragom Nikolićem:

"Pita me Mile: 'Redžo, šta će biti u revanšu!?' A ja mu onako, lakonski i iz srca odgovorim: 'Šta će bude... pa će gi bijemo!' I eto, tad je nastala ta čuvena rečenica, toliko puta kasnije korišćena od koje je sačinjen i transparent, koji su dugo pojavljivao na južnoj tribini Čaira", setno se Stojiljković prisećao zlatnih osamdesetih u kojem je Radnički tumarao Evropom.

I u pravu je bio Redža. Pobeda u prvom meču uverila je Nišlije da su bolje od Austrijanaca, pa su u revanšu na prepunom Čairu stigle do još jedne, ubedljivije pobede. Pred oko 20 hiljada gledalaca, dve nedelje kasnije (1. oktobra 1980.) Radnički je "počistio" LASK i pobedom od 4:1 umarširao u drugo kolo. Dva gola dao je Stojiljković (12. i 72. minut), Dule Mitošević je otvorio Austrijance (4. minut), a Panajotović je (25. minut) doneo velikih 3:0 na poluvremenu. Gol za LASK postigao je Zingerl u 60. minutu.

"Toliko smo dobar utisak ostavili da su nas na kraju te sezone zvali iz Fudbalskog saveza Austrije da sparingujemo njihovoj reprezentaciji, koja se plasirala na Svetsko prvenstvo 1982. godine", priseća se Obradović.

U 2. kolu Radnički je eliminisao bugarski Beroe iz Stare Zagore i to ponovo duplim pobedama (1:0 i 2:1). Već u 3. kolu naišao je tada vrlo neugodni AZ 67 iz Alkmara koji je, nakon 2:2 u Nišu, u revanšu naneo pravi debakl timu Dušana Nenkovića-5:0 i potom stigao do finala u kojem je izgubio od engleskog Ipsviča, koji je predvodio tada mladi, a potom čuveni Bobi Robson. Ipak, za prvu sezonu, bilo je više nego dobro, pogotovo što je u domaćem prvenstvu Radnički ponovo bio treći, ovog puta sa samo tri boda zaostatka za šampionom Crvenom zvezdom.

To je značilo da će Radnički i u sezoni 81/82 igrati u Evropi, a ona je već bila prava pravcata rapsodija. Padali su, redom, Napoli, Grashopers, Fejenord, Dandi junajted, sve do čuvenog Hamburgera, koji je takođe izgubio u Nišu, a potom, baš kao i AZ prethodne sezone, stigao do finala. Tada ga je izgubio, ali je već naredne sezone taj čuveni HSV osvojio titulu prvaka Evrope.

Nakon sezone u kojoj je završio u sredini tabele, Radnički je 1982/83 završio na četvrtom mestu, pet bodova iza šampiona Partizana, a ispred Crvene zvezde, što je značilo da će i treći put igrati u Evropi i to protiv Sen Galena, Intera iz Bratislave i Hajduka iz Splita.

Tim je ovog puta bio izmenjen, a na scenu je stupao najveći igrač koji je ikada ponikao na Čairu-Dragan Stojković Piksi...

Linc, 17. septembra 1980. godine. Lincerstadion. Gledalaca: 15000. Sudija: Srdocki (Poljska). Strelci: 0:1 Stojiljković 45. -1:1 Kriger 55. -1:2 Pantelić (iz penala) 65.

LASK: Lindenberger-Topel, Trafela, Kriger (od 75. Brandšteter), Bleser-Nagl, Held, Zigl (od 46. Halter), Koh-Keglberger, Zingerl. Trener: Adolf Bluč.

RADNIČKI: Pantelić-Gavrilović, Panajotović, Simonović, Obradović-Bojović, Halilović, Đorđević, Martinović-Stojiljković, Mitošević. Trener: Dušan Nenković.