Fudbal je u stanju da preskoči sve granice, pa i one fizičke. Dokaz za to je i operski pevač Nemanja Crnjatović, koga ni to što je slep nije sprečilo da zavoli Crvenu zvezdu.

Prvi meč koji pamti je pobeda crveno-belih protiv Jang Bojsa, a posebno mu je urezan u pamćenju dolazak PSV-a u Beograd.

 “Ta ljubav je počela kod mene od samog rođenja, zvanično sa prvom pogledanom utakmicom protiv Jang Bojsa, kada je Dudić postigao 2 perfektna gola. I naravno utakmica protiv PSV-a na “Marakani” koja je  po meni jedna od najboljih utakmica koju sam pogledao. Tada sam shvatio da je Zvezda nešto bez čega neću moći da živim”, počinje Crnjatović svoju priču.

Ljubav prema crveno-belima potiče iz porodice. Njegov deda je čak nastupao za tim sa “Marakane”!

“Tu utakmicu sam pogledao sa mojim dedom iz Švedske koji je veliki Zvezdaš. Čak je jedno vreme nešto malo igrao za Zvezdu 60-ih, 70-ih. Sa njim sam pogledao utakmicu protiv PSV-a i odmah sam se oduševio golovima. Shvatio sam da je najbolji izbor da počnem da navijam za Crvenu zvezdu. Znao sam da je to moje životno opredeljenje i do groba ću je bodriti”, dodaje Nemanja.

Objasnio je i kako uspeva da prati utakmice uprkos svom hendikepu. Pomaže mu pre svega njegov apsolutni sluh.

“Generalno sama po sebi situacija je sa početka bila jako teška. Pored tog apsolutnog sluha koji imam koji je vezan za muziku, kada sam pogledao prvu utakmicu shvatio sam da definitivno mogu da pratim taj zvuk, čak i tako što ću čuti loptu koja se kreće. Zvukom sam toliko dobro ovladao da sam negde u 90 odsto slučajevau pravu da li je bio penal ili nije i te neke sporne situacije. Prilagodio sam se i mojim prijateljima koji su u toj situaciji želim da poručim da se ne plaše i da navijaju za Crvenu zvezdu. Da pokušaju da nađu način da prate utakmicu”, dodaje Crnjatović i priča kakav je osećaj kada se začuje huk tribine.

To je fascinantan osećaj, evo sad sam se naježio. Toliko je sve u organizmu sve zadrhti, obuzme te uzbuđenje. To mi pomaže kod šansi koje se stvore pred golom, tu mogu da odredim da li je polušansa, da li je blizu gola. Baš je fantastična atmosfera i najbolji smo na Balkanu i u Evropi”, dodao je on.

Kada god može on je na stadionu, gde zajedno sa ostalima proslavlja golove Crvene zvezde.

“Kada sam na stadionu ustajem kao i sve “delije”, tu je skakanje, tu je aplaudiranje, dlanovi se oderu bukvalno. Kada gledam kod svoje kuće to je isto emocija, vikanje po kući, malo haos. To je ogromna emocija”, objašnjava Crnjatović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.