MONDO REPORTAŽA - OFK BEOGRAD U RALJAMA AMATERIZMA: Nemamo struju, ali ovo je i dalje veliki klub! (FOTO)

Fudbal se u Beogradu igra evo već 124 godine. Već odavno se uvukao među ljude iz onog drugog doba. Nema šta ta krpenjača po beogradskim čuburama nije videla od kraja 19. veka, pa sve kroz burno 20. stoleće. Dočekao je ovaj grad, na kraju tog mučnog veka, da dobije i šampiona Evrope sa Topčiderskog brda.

I Zvezda i Partizan su ga u neku ruku prevazišli - nije ovo Engleska pa da se u svakom mestu sa više od 100 kuća navija isključivo za lokalni klub. Za njih se navija i daleko preko rubova Beograda, pa i daleko preko granica Srbije, šta god neko hteo da vam o tome priča.

Beograd je dovoljno veliki grad da je u stanju da primi dva kluba takvih gabarita i da ne bude tesno za druge. Beograd nije samo Topčidersko brdo. Tu su i Voždovac i Čukarica, tu je Banjica, tu su Zemun i Novi Beograd.

Ali OFK Beograd je nešto drugo - OFK je najveći klub koji u svom imenu zapravo nosi ime "Beograd".

I dok su Zvezda i Partizan uvek "delili" navijače na ove ili one, OFK je svima nekako ostajao simpatičan. Zar onda to ne zvuči nekako neprimereno, da taj romantični klub sa desne strane Dunava danas džedži u lokalnoj ligi?

Ogoljen vetrom Stare Karaburme, OFK Beograd sada je zaboravljen i mrzne u amaterizmu. Romantika se izgubila.

Klub koji će, čim prođe ova sumorna 2020. godina, proslaviti 110. rođendan, nalazi se u Srpskoj ligi Beograd i tamo obitava. Nekadašnji šampion one prve Jugoslavije i dvostruki osvajač Kupa u državi maršala Tita, sada bi bio zadovoljan da ponovo uvede struju. A o grejanju će misliti tek kad reše ovaj prvi problem...

*  *  * 

Na Omladinski stadion stigao sam ovog vikenda u poslednji čas da prvi put pogledam OFK ove godine. Nisu tu često bili. Prošla sezona je bila prekinuta zbog pandemije, a ovog hladnog (skoro pa decembarskog) dana igraju poslednji meč u jesenjem delu prvenstva. Pridružuje mi se i kolega Stefan, koji je još ranije stigao sa fotoaparatom. On je svoju turu oko zidina stadiona već napravio, beležeći murale koji pokušavaju da dočaraju neka slavnija vremena.

Baš je hladan kraj novembra u Beogradu. Prolazimo kroz kapiju stadiona i idemo prema klupskim prostorijama. Pomoćni teren sa leve strane je teren sa veštačkom travom, mada od crne boje se čini kao da je ostala samo guma.

Neki novi klinci tamo šutiraju na gol i jasno je da se ne radi ni o kakvom organizovanom treningu. Deca su došla jer tu postoji gol sa mrežom i to je to. Odlazimo u klupske prostorije - tamo nam je podjednako hladno, ali još mračnije nego napolju. Grejanja nema već tri godine. Od pre mesec i po dana nema ni struje. Kako li je tek igračima...

"Što se tiče OFK Beograda, ovde je sve predvidljivo. Ako se struja uskoro ne vrati na stadion, mi onda nećemo imati rešenje. Ne možemo više da funkcionišemo", za MONDO priča Zdravko Jokić, generalni sekretar kluba, nekadašnji igrač OFK-e i bivši internacionalni sudija.

Prima nas u klupske prostorije i pokazuje fotografije i trofeje. Na zidovima su slike legendarnih Ilije Petkovića, Josipa Skoblara i Spasoja Samardžića. Među njima je i Jokić. Ali gledanje u prošlost ne pomaže. OFK Beogradu i bliska budućnost izgleda tmurno.

"Generalno, mi smo došli u klub 2018. godine, dakle dve godine smo tu. Tada je klub bio u minusu 4.500.000 evra, a račun je bio blokiran za 1.500.000. Dakle to su bili dugovi i na Skupštini su bili prikazani. I tu su bili dugovi javnim preduzećima, grejanje, struja, voda... Mi kad smo došli u klub, mogli smo samo da održavamo klub u životu, da može da se takmiči od nedelje do nedelje, jer takav je prihod bio. Drugog prihoda za vraćanje dugova nije bilo“, priča Jokić za MONDO o trenutnoj situaciji u klubu.

Račun OFK Beograda je već odavno blokiran, a kako su sada i bez struje i bez grejanja, sve je manje stvari koje mogu da budu urađene. "Elektrodistribucija" trenutno ne želi da velikana beogradskog i srpskog fudbala priključi na električnu energiju, a Jokić objašnjava situaciju.

"Jednom smo sa "Elektrodistribucijom“ napravili reprogram ugovora, ali za to je potrebno da imaš redovan prihod da bi mogao da otplaćuješ. Jednom kad ne platiš ratu, gubiš pravo na reprogram. Kada je isključeno grejanje, morali smo da pređemo na grejanje na električnu energiju u svim prostorijama koje koristimo. I onda su računi rasli i rasli... Za ove dve godine smo uspeli da uplatimo oko 4.000.000 dinara, ali ne vredi to kad su zimi računi preko 800.000 dinara.“

Struja je isključena, a EDB prihvata da je ponovo priključi isključivo vlasniku stadiona. I tu nastaje problem, jer OFK Beograd nije vlasnik "Omladinskog stadiona" i već dosta dugo na njemu stanuje bez ikakvih papira. Grad duže od decenije dopušta "romantičarima" da budu na "Omladincu", i sada je spreman da im pomogne, ali problem nije tako rešiv.

"Treba istaći da je Grad Beograd izrazio dobru nameru, pošto je on vlasnik stadiona, a ugovor o korišćenju stadiona nam je istekao 2009. godine. Izrazili su nameru da nam pomognu da bismo se prijavili za struju. Mi smo od 2009. u tuđem objektu bez dozvole, s tim što nas Grad nije dirao, mi nismo imali inicijativu da se produži ugovor. Ćutali smo i jedni i drugi, Grad je znao da smo tu i prećutno je prelazio preko toga. Verovatno bi to trajalo još, pošto postoje neka urbanistička rešenja za ovaj deo, za stadion. Da nije ispao ovaj problem sa strujom, mi bismo i dalje bili tu do daljnjeg. Sad smo u milosti 'Elektrodistribucije', koja neće da prihvati saglasnost Grada da nam se priključi struja. Oni traže da vlasnik stadiona podnese zahtev za priključenje, a vrlo je komplikovana i dugačka procedura da mi ponovo dobijemo ugovor o pravu na korišćenje stadiona...", nabraja generalni sekretar "romantičara" brojne probleme koji koče klub.

Uspevamo da zavirimo u svlačionicu dok se prvih 11 na terenu zagreva. Do nje dolazimo kroz dugačak mračan hodnik, a momci unutra nas dočekuju kao da se već dugo znamo. Zahvaljujući agregatu koji se nalazi izvan zgrade stadiona, na dan utakmice igrači imaju manju električnu peć kojom samo donekle zagrevaju svlačionicu.

Jedan momak nam otkriva da je u klubu već 12 godina, otkako je krenuo u osnovnu školu. Šeretski dobacuje da "mogu da nam isključe struju, ali ovo je i dalje naš klub". I njegovi saigrači su odlično raspoloženi, kao da se ništa loše izvan te svlačionice ne dešava.

Ipak, ovi momci su tu jer vole OFK Beograd i hoće da se izbore za neki "odskok" u srpskom fudbalu. Svi ti igrači igraju bez ugovora.

"Treća liga i amaterizam, dakle igrači nisu vezani ugovorima, mogu da odu. Mi smo amateri. Oni mogu da idu, propisi dozvoljavaju“, priča nam Zdravko Jokić. Da, OFK Beograd, amaterski fudbalski klub...

Golobradi momci željno istrčavaju na teren kojim su nekada harali "romantičari" iz 60-ih godina, osvajači Kupa Jugoslavije, na teren na kojem su ne tako davno gostovali Fernando Tores i Dijego Simeone u dresu Atletiko Madrida i Hari Kjuel i Arda Turan u dresu Galatasaraja.

Domaći u čuvenim plavom-belim dresovima odlično otvaraju meč i dolaze do vođstva. Za to vreme, Jokić nam otkriva sa kakvim se sve još problemima susreće klub.

"Vrlo je teško planirati, jer smo dva puta počinjali prvenstvo skoro bez igrača, jer smo imali sporove koje je Arbitražni sud FSS dosudio, presude da smo dužni trenerima i igračima iz 2014. i 2015. godine i mi smo u ove dve godine toliko para dali njima, jer su nam uslovljavali registraciju igrača i to svih selekcija, ne samo prvog tima. Za iznos koji smo platili sada, a koji je problem napravljen 2014. i 2015. godine, mi smo mogli sad da platimo struju da smo te pare usmerili na to. Još uvek imamo 'repove'".

I opet se svodi na onu čuvenu reč - privatizaciju.

"Ima ljudi u Upravnom odboru koji su se aktivirali da pronađu donacije i sponzorstva. Ali realno, bez neke privatizacije to je teško. Pričao sam ranije da je potrebna pomoć velikog broja bivših igrača, kao neki 'pul' da se oformi, da klub može da normalno funkcioniše. Najveći problem su državna preduzeća, valjalo bi da se i sa državom napravi neki reprogram. Ali to zahteva i neki drugi prihod sa strane. Jedna od najvažnijih stvari koje mi pokušavamo poslednjih godina, ali ne uspevamo, jeste da se vratimo u Prvu ligu, a onda i Superligu. Sve je onda jednostavnije".

OFK Beograd nedugo zatim stiže i do 2:0 protiv GSP Polet Dorćola. Malobrojni prisutni aplaudiraju, ali OFK je i dalje samo u sredini tabele u trećem rangu domaćeg fudbala. Osmesi na licima posle postignutog gola su vrlo kratkotrajni, privremeno izmeštaju misli iz šire situacije u kojoj se njihov klub nalazi.

Iza južne tribine, iza ograde, nalaze se navijači OFK Beograda koji i po ovom minusu dolaze da bodre klub.

Neko u prolazu komentariše kako im nije dosadno da bodre klub po ovakvom vremenu, kada se klub praktično ni za šta bitno ne bori. Ali oni pale baklje i slave gol svog tima, plavi dim nadvio se prvo iznad tribine na koju ne mogu da uđu, a potom i preko samog terena.

Pesma ne prestaje nijednog trenutka, iako je broj ovih navijača jedva dvocifren. U tom ludilu bodrenja, uopšte ne mare da li je ovo Srpska liga ili finale Kupa Srbije. Bitno je da OFK Beograd pobedi.

Na terenu su u tome i uspeli - bilo je na kraju meča 3:1 u korist OFK-a na završetku takmičarske 2020. godine.

Ali van terena se borbe nastavljaju, priča Zdravko Jokić za MONDO.

"Evo na primer pomoćni teren ovde. Uslovi pomoćnog terena su takvi da je to najgori teren u Beogradu, od ovih koji se takmiče u Omladinskoj ligi Srbije. Taj teren je napravljen 2006. godine i bio je prvi teren sa veštačkom travom u Srbiji. Tu su trenirali svi mogući klubovi, ali sada svi ti klubovi imaju sve svoje. Neki su za to dobijali donacije iz saveza, ali mi nismo to uspeli iako nam je bilo rečeno dva puta da smo sledeći koji dobijaju veštačku travu. Mi smo čak preko naših sponzora iz Australije i sa Malte uspeli da obezbedimo neophodan iznos potreban za pripremu terena, čak je naš sponzor i uplatio tu prvu ratu od 20.000 evra, ali nismo uspeli da dobijemo teren. Posledica toga su i loši rezultati mlađih kategorija, kadeti su ispali iz Prve lige, omladinci su sad u sredini tabele. Leti je to velika vrućina i oseti se ona nafta, zimi hladne svlačionice. Jer deca odlaze...“, priča Jokić kao da problemima nikad nema kraja. 

I šta je onda budućnost OFK Beograda?

Oni su na svom "Omladinskom stadionu“ i dalje tu, iako to uopšte nije njihov stadion. Nemaju čak ni pravo da ga koriste. Jedna odluka bi mogla da ih izbaci iz višedecenijskog doma i to "vezanih" ruku, jer ništa ne mogu da urade.

Jokić ipak ne veruje u to i sa dozom optimizma gleda unapred, ističući pozitivne signale iz Grada.

"To mogu sad da budu nagađanja, ali znam da mi je pokojni Ilija Petković pričao kad je bio u Gradu sa ljudima iz vrha, da su mu rekli da i pored te rekonstrukcije stadiona koja se očekuje ovde, njena sportska primena ostaje. I dalje će ovde biti stadion OFK Beograda i da će klub biti tu. E sad, da li će da se radi nešto oko komercijalnog dela... Čuo sam da će tribine da se smanje na 8.000 gledalaca, da se gornji deo prema Partizanskom putu, da će ta tribina biti porušena i da će tu biti komercijalni sadržaji. Čak, čuo sam da se dole ispod našeg pomoćnog terena planira i neki hotel. Ali ono što je bitno da će sportska funkcija ostati. To je rečeno Iliji Petkoviću... E sada, da li će se nešto promeniti...“, ostaje ta Jokićeva zapitanost na kraju rečenice.

*  *  *

Beograd se neizbežno menja već decenijama. Širi se i mrda kao i vekovima ranije. I OFK Beogradu su potrebne jasne i konkretne promene, samo da one ne nose strah od nestanka.

"Pa i OFK Beograd je veliko ime i tradicija. Ne verujem da može tek tako da se dozvoli da se OFK ugasi", zaključuje Zdravko Jokić za MONDO.

Za početak, hajde da o gašenju kluba niko više ne mora ni da razmišlja...

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.