MONDO INTERVJU – NOVI SRBIN U SERIJI A: Igrao za džabe, bio na probi u drugoj ligi i ima porodičnu priču za Holivud!

Kada se predstojećeg vikenda lopta bude ponovo zakotrljala na najvećim stadionima Italije, počeće nova sezona Serije A.

Ali njegova priča daleko je od jednostavne. Nije uvek izgledalo da će stići do "liga petice". Njegov put bio je trnovit, od hladne Nemačke u kojoj kao tinejdžer nije imao minutažu, preko igranja u Sloveniji potpuno besplatno i borbi za opstanak u Prvoj ligi Srbije, pa sve do promocije iz Serije B koja je u jeku svetske pandemije naterala ceo Krotone da izađe na ulice i proslavi veliki uspeh kluba.

Golemić - čija prabaka je preživela koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu i preko koje vuče i korene iz Poljske - u razgovoru za MONDO kaže da je dolazak u Seriju A nagrada za naporan rad i sve što je prošao u karijeri.

"Prošla sezona je bila iz snova. Izborili smo promociju u Seriju A, sazreo sam kao igrač u svakom smislu. Napredovao sam tehnički, taktički, fizički, rade se mnoge nove stvari koje sam naučio i koje tek treba da naučim. Odigrao sam najbolju sezonu do sada u karijeri i usput postigao četiri gola. Zaista sam prezadovoljan, ali ne mislim ovde da se zaustavim jer imam želju i volju da rastem i napredujem", počinje Golemić za MONDO.

Način na koji je Krotone izborio plasman u viši rang Golemić neće moći da zaboravi.

"Igrali smo u gostima protiv Livorna i bilo nam je potrebno da pobedimo, a trećiplasirani tim na tabeli da odigra nerešeno. Pobedili smo 5:1 i posle čekali rasplet na aerodromu. Svi smo bili na telefonima i taj drugi meč je bio završen 0:0. Krenulo je veliko slavlje na aerodromu, u avionu do Krotonea, a kad smo stigli, u Krotoneu nas je čekalo slavlje za koje mi nismo ni znali. Iako veliki skupovi ne mogu da se održavaju, narod je izašao na ulice, grad je bio preplavljen crvenom i plavom bojom, svuda dresovi i zastave, baklje, vatrometi... Taj događaj ću pamtiti celog života", sumira Golemić utiske o svemu što se dešavalo ovog leta.

Ali put do velike fešte u Krotoneu nije bio ni jednostavan ni pravolinijski. Do njega se išlo brojnim skretanjima, silascima sa puta i naizgled vožnjom u rikverc, ne bi li se izašlo na autoput.

"Karijeru sam počeo u FK PPT, to je klub iz Trstenika, tamo sam napravio prve fudbalske korake. Kada sam se priključio selekciji Regiona Istočne Srbije, dobio sam poziv da pređem u Napredak. Nisam razmišljao ni sekunde jer je u mom kraju to najveći klub. Tamo sam proveo narednih par godina i potom je usledio odlazak u Sloveniju."

Tamo je igrao za klub Šampion iz Celja.

"Otišao sam u klub koji je u meni video potencijal i davao mi šansu da se nadogradim. Određene stvari mi se nisu svidele u Kruševcu i zato sam odlučio da ih napustim. U Sloveniju sam otišao na probu posredstvom prijatelja, gde sam posle par treninga odlučio da ostanem. Presudio je odnos koji su imali prema meni. Poštovanje koje su iskazali od prvog trenutka, pa onda i sve ostalo. Uslovi za rad, način rada... Želeo sam da igram. Videvši da u Kruševcu nije bilo mesta za mene, sreću sam potražio na drugom mestu i našao je. Nije bilo lako jer je tada trebalo da napustim roditelje, društvo, školu, ali sam se čvrsto odlučio za taj korak i verovao sam da je pravi. Pritom grupa momaka koja me je sačekala tamo mi je umnogome olakšala da se osetim kao deo njih što je moj boravak učinilo još lepšim. Proveo sam dve godine tamo, završio omladinsku ligu, inače tada sam igrao veznog igrača, bilo je i golova i asistencija i nosim stvarno prelepo iskustvo iz Celja."

Pred odlazak u seniorski fudbal, usledila je proba u Rudaru iz Velenja, a preko Bojana Prasnikara odlazi u Energi Kotbus, nemački klub u kojem je i Prasnikar radio. Nije se dvoumio ni sekunde, mada se na kraju ispostavilo da to nije bio idealan potez.

"Prvih par meseci sam imao problema sa dozvolom za rad, tada su nam za Evropu bile potrebne vize pa sam čekao duži period. Jako teško mi je palo jer sam uvek bio uigravan da igram za vikend, ali na kraju nisam bio ni pozivan u 18 igrača. Nisam pričao ni jezik osim engleskog, a tamo su sa stranim jezikom malo slabiji pa i komunikacija nije bila na nivou. Nemci su dosta hladan narod i sve mi je nedostajalo - porodica, drugovi. Fudbalski ne baš najlepše iskustvo, ali mi je dosta pomoglo i izvukao sam dosta pouka iz te godine koju sam proveo tamo. Posle samo godinu dana sam se vratio u Sloveniju u klub iz kog sam otišao gde sam se kasnije i povredio i išao na operaciju prepona. Bila je to jedna od težih godina jer sam bio bez ugovora, imao sam povredu i cilj mi je bio samo da se vratim na teren. Tako da sam godinu dana u Sloveniji igrao džabe, samo da uhvatim ritam utakmica dok nisam u zimskom periodu otišao na probu u Mladost iz Lučana. Posle par godina lutanja po inostranstvu konačno sam se vratio u Srbiju gde sam sa Lučanima potpisao ugovor."

Tako je Golemić zapravo stigao u seniorski fudbal u Srbiji - zaobilaznim putem.

"Vratio sam se u Prvu ligu, jer Superliga nije bila baš dostižna. Nisam imao mnogo iskustva u seniorima, pa sam morao korak po korak. Izgleda da mi je suđen takav put, ali s ove tačke gledišta sam ponosan što je tako jer sve dolazi na svoje ako si iskren prema poslu koji radiš i imaš pravi odnos. Došao sam na polusezoni i cilj je bio opstanak što smo i ostvarili. Sledeće godine smo odmah napali Superligu i osvojili je pet kola pre kraja prvenstva. To je bio do tada najlepši momenat u mojoj karijeri. Želeo sam da se dokažem i u Superligi, što sam i učinio - za godinu i po dana sam odigrao skoro svaku utakmicu uz poneki gol. Inače, ceo život sam igrao u veznom redu, sve dok nisam došao u Lučane. Jednu prijateljsku sam bio vraćen na štopera zbog manjka igrača i nikad se više nisam pomerio sa te pozicije", priseća se Golemić za MONDO svojih igračkih dana u Srbiji.

Ipak, u zimu 2016. ponovo odlazi u inostranstvo. Na red je došla - Švajcarska.

"Sam prelazak u Kjaso je bio buran. Bio sam bez menadžera tako da nisam imao nekog ko je vodio računa i posvetio se tome da mi nađe neki inostrani angažman. Tada manji klubovi u Srbiji nisu pravili transfere na Zapad, a ljudi koji su mi vodili karijeru do prelaska u Krotone su mi objasnili da postoji interesovanje Lugana, ali da zbog pravila za broj stranaca, moraju da me proslede na šest meseci u Kjaso gde bih se adaptirao na život, hranu, jezik... Srećom imao sam i klauzulu tada na papiru što je odigralo ključnu ulogu inače ne bih napravio transfer. Kad sam zauzeo mesto u timu ostao sam do kraja standardan i iako čudno zvuči, druga liga Švajcarske je bila jedno prijatno iznenadjenje. Kada sam završio polusezonu prešao sam u Lugano i tamo sam imao dve prelepe godine. Bili smo treći u ligi, igrali grupnu fazu Lige Evrope, a ja sam bio jedan od najcenjenijih štopera lige i u timu godine. Ostao sam tamo u drugoj sezoni, baš da bih igrao u Ligi Evrope."

Golemić nema problem da u fudbalskim aspektima uporedi Srbiju i Švajcarsku i napravi jasnu razliku između dva okruženja.

"Kvalitet igrača je kod nas mnogo veći, ali profesionalizam kod nas nije ni izbliza kao tamo. Mnogo je bitan rad posle treninga, pre treninga, preventiva od povreda... Kako sam se dizao korak po korak i preskakao prvenstva saznavao sam mnoge nove stvari koje su mi pomogle da se nadograđujem još više i da se podignem na još veći nivo. Mislim da "glava" pravi razliku mnogo i na sreću moja je bila na mestu uz podršku porodice na početku, a kasnije i supruge, uvek sam išao napred i borio se."

Posle dve godine u Luganu i nedostatka želje kluba da se ozbiljnije umeša u borbu za titulu, Golemić je shvatio da je vreme za novi iskorak. Ovaj je stigao u Italiji.

"Poziv Krotonea je došao u pravom trenutku. Izabrao sam ih zbog projekta, želeli su odmah da se vrate u Seriju A i zadržali su skoro ceo tim na okupu iako prve godine nije sve bilo po planu. Organizacija je ovde perfektna, klubovi su sa bogatom istorijom, stadioni su puni, zaista je bila nepoznanica za mene, ali sam ostao pozitivno iznenađen svime. Kako mi je cilj bio da uđem u "lige petice", znao sam da će biti teško. Iskren da budem, smatram svoj uspeh spektakularnim jer preko Prve lige Srbije i borbe za opstanak u Lučanima u prvih šest meseci, posle toga doći u Seriju A... Ne dešava se često", ima pravo 29-godišnji štoper.

Golemić ističe da će im u novoj sezoni nedostajati navijači, naročito jer će u prvih pet mečeva na domaćem terenu igrati protiv Milana, Juventusa, Atalante, Lacija i Napolija.

"Ove sezone možemo da budemo prijatno iznenađenje s obzirom na to koju ideju igre imamo, sa dosta poseda lopte. Možemo da budemo kamen spoticanja mnogima. Biće velika i teška borba za opstanak i nadam se da ćemo u tome uspeti. Sve ostalo što bude više od toga - biće fenomenalno."

Pomoć u ostvarivanju tog cilja imaće i od svog "zemljaka" i novog člana Krotonea, Miloša Vulića. Doskorašnji igrač Crvene zvezde je jedno od pojačanja kluba ovog leta, što Golemića naročito raduje.

"Nismo se znali lično dok nije počela priča o njegovom dolasku ovde. Klub kada dovodi igrača uvek se malo raspita "okolo" da zna koga dovodi, tako da sam tim povodom bio kontaktiran i od strane kluba. Čuli smo se telefonom da razmenimo informacije. Drago mi je da je još jedan Kruševljanin ovde sa mnom i da je baš iz Kruševca stigao do Serije A. U poslednje vreme škola fudbala tamo nije baš imala velike uspehe."

Ipak, koliko god njega fudbalska karijera bila atipična i uspešna, toliko je istorija njegove porodice uzbudljivija. Golemić preko svojih predaka ima i mogućnost da zaigra za reprezentaciju Poljske, što je priča vredna snimanja filma.

"To je neverovatna priča. Moja prababa je u pitanja, majka moje babe sa očeve strane. Upoznala se sa mojim pradedom u koncentracionom logoru u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata. Ona je bila iz Poljske. Kada su se njih dvoje tokom rata rastali, ona je zapamtila odakle je on. Kad se završio rat, ona je malo vozom, malo pešaka uspela da stigne u naše selo Bogdanje. Došla je posle nekog perioda kod njega, venčali su se i nikad se više nije vratila u Poljsku", otkriva Golemić uzbudljive detalje.

"Ona je za mene pravi heroj. Nedavno, posle toliko godina, stupili smo u kontakt sa njenom familijom iz Poljske. Bilo je teško pronaći ih jer su se sve njene sestre udale i menjale su prezimena, ali smo uspeli da ih nađemo. Muške potomke nisu imali."

Kako kaže, još uvek nije obišao rodbinu u Poljskoj, ali i to je u planu.

"Moji su sada u kontaktima sa rođacima iz Poljske, išli su tamo i oni su dolazili kod nas da se upoznamo. Zbog obaveza nisam imao još prilike da odem u Poljsku kod njih, ali prvom prilikom ću otići. Bilo je opcija da pređem u par poljskih klubova, čak sam sa 19 godina bio na probi u Gornik Lenčni, ali nisam prošao. Što se jezika tiče, razumem ga dosta, ali ne pričam baš najbolje."

To ostavlja pitanje njegove reprezentacije. Za Srbiju nikada nije imao priliku da zaigra, a imao bi pravo nastupa i za Poljsku.

"Poziv u reprezentaciju Srbije je oduvek bio san, ali se tome ne nadam iz mnogih razloga. Ako bih bio pozvan da igram za Poljsku, prihvatio bih taj poziv", jasno i glasno poručuje Vladimir Golemić u razgovoru za MONDO.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.