"DANAS SVI GLEDAJU PRVO SVOJE DU*E, PA ONDA PARTIZAN": Đurić o svom mandatu, zatvoru, Terzićevoj podršci, transferima

Partizan je osvojio šest titula kada je njegov predsednik bio Dragan Đurić, često osporavan i ismevan, ali izuzetno uspešan funkcioner. Crno-beli su sa njim osvajali trofeje, igrali Ligu šampiona, ali i prodavali igrače, za neke prerano, tako da je sve to donelo pomešana osećanja prema njemu kod "grobara".

"Partizan je neizostavni deo mog života. Naslušao sam se i sam raznih priča kako sam došao do mesta predsednika, pa da vam kažem da nikad nisam bio vozač ljudi iz kluba, kako se pričalo… Đurići su partizanovci, možda od nas 20 u familiji da je dvoje bilo zvezdaša, ostalo su sve partizanovci. Baš zbog mržnje koju su hajdukovci imali tamo na Korčuli, postao sam još veći partizanovac", počinje Đurić priču.

Njegov put među crno-belima tekao je ovako:

"Kasnije sam bio ozbiljan navijač na jugu, ali nisam se trpao da budem vođa i tako je počelo upoznavanje s ljudima iz Partizana. Nenada Bjekovića i Gajicu Đurovića sam upoznao među prvima. Počelo je tako druženje i kao vrlo mlad biznismen sam ušao u Skupštinu Partizana. Moja uloga je bila da pomognem gde god mogu klubu koji volim i ljudima s kojim sam se družio. A mogao sam da pomognem. Došlo je do toga da budem predsednik i to je za mene bila velika čast", priča on.

A kako je bilo na mestu predsednika?

"Dao sam sve od sebe da Partizan uspe. I taj Partizan me je koštao najvećih muka koje sam imao u životu. Ali, ne kajem se. Svako od nas treba da ima neki Partizan ili Zvezdu, Vojvodinu, Radnički, nešto što je prvo posle familije. Nažalost, ja sam i familiju zapostavio zarad Partizanovog uspeha. Mislim da sam sve što sam uradio za Partizan uradio dobro i ništa da sam znao da je loše. A to je vrlo važno. Radio sam kao da je to više nego moje i poštovao kao da je više nego moje", kaže Đurić.

Prema njegovom mišljenju, sada je to sve drugačije.

"Danas toga gotovo da i nema, danas prvo gledaju, što kažu Crnogorci, 'svoje dupe i sebe', pa onda Partizan. Nema poštovanja prema klubu. Za vreme mog predsednikovanja imao sam ozbiljan upravni odbor, ozbiljne ljude... Uvek sam se družio sa starijima i učio od njih. Da li je to dobro? Vreme mi je pokazalo da je dobro. Nikad nije bilo problema s transferima. Bila je istraga, ali je pokazala da je bilo nula problema. Nula! Sve je bilo čisto. A pravili smo ozbiljne transfere, Ljajić i Tošić u Mančester junajted, Mitrović u Anderleht, Markec u Benfiku za devet miliona, to je kao sad 35 miliona, ma, to niko nije mogao da veruje. Ponavljam, sve je bilo čisto, nosili su posle našeg odlaska sve papire u MUP i ništa. Dva-tri puta je sprovođena istraga i završena bez problema. Sve čisto. Za vreme dok sam ja bio predsednik, poslovanje Partizana je bilo čisto kao suza i ponosan sam na to!", priča Đurić.

Ipak, i on je završio u pritvoru. Kako kaže, bez "direktne veze s fudbalom"

"Ali je posledica fudbala. Jedna od tri stavke koje su uticale na to je fudbal. Ovde u Srbiji se gleda da se uspešnom čoveku 'skine glava'. Mislim da ništa od toga nije trebalo da se desi, ali je velika škola. Život je to. Sećam se, kad sam izašao, da me je pozvao (sadašnji direktor Crvene zvezde, Zvezdan) Terzić, koji je ranije bio devet meseci zatvoren, od toga u samici proveo nekoliko meseci. To samo jaki ljudi mogu izdržati. Prvo što mi je rekao je: 'To je život, ne poštujem čoveka koji nije bio u pritvoru'. Ma, bio je Džaja, bio je Tito, mnogi veliki ljudi", priča Đurić.

"Sve što sam grešio, koštalo me je. Da sam Partizan napustio godinu dana ranije, ne bih imao problem o kom sam vam sad pričao. Ali, i to mi je dalo snagu. Greške su vrlo surove ako ne znaš gde si pogrešio. A ja znam gde sam grešio. Moji bliski prijatelji su mi rekli: 'Uzeo si pet titula za pet godina, povuci se', ali me je vuklo još i još. To je jedna od grešaka koje sam napravio. Najvažnije je da za svaku grešku znam gde sam je napravio. A ima primera i gde sam namerno pogrešio", rekaoo je Dragan Đurić.

(Mondo/Kurir)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.