PARTIZANOVIH 5 IGRAČA IZ AZIJE: Kinez optužen za nameštanje, Korejac lud za Sašom Ilićem i Asanov beg u Japan!

Kada je na uskršnje jutro u tačno osam časova na svom Instagram profilu objavio vest, srpska fudbalska javnost bila je šokirana saznanjem da Takuma Asano više nije igrač Partizana.

Pojedini su bili kontroverzni, pojedini pioniri, a drugi su pobrali simpatije među navijačima Partizana.

TAKUMA ASANO - OD VERNOG VOJNIKA DO IZDAJE SAIGRAČA

Krenimo od najsvežijeg primera. Takuma Asano je u Partizan stigao u avgustu 2019. godine iz Arsenala u transferu vrednom 1.000.000 evra. Do tada je godinama išao po pozajmicama, igrao u Štutgartu i Hanoveru, a po dolasku među crno-bele, bio je deo tima koji je stigao do grupne faze Lige Evrope.

Njegove partije su u početku bile pomalo neubedljive, iako je već u prvom evropskom meču u Partizanu postigao gol, protiv turske Malatije. Kako je vreme odmicalo, tako je i Partizanov "jaguar", kako su ga nazvali zbog načina proslave golova, postajao sve bolji.

Ove sezone je sve kulminiralo činjenicom da je sa desnog krila postigao 21 gol i upisao još 10 asistencija, da je ponovo postao član reprezentacije Japana, s kojom je učestvovao u pobedi 14:0 nad Mongolijom.

Sve je išlo ka tome da će ga Partizan ovog leta prodati za osetan profit, posle njegove najbolje sezone u karijeri, ali Asano je imao druge planove. Otišao je u Japan bez ikakve najave i rešio da tamo ostane neko vreme, a sada će, kako stvari stoje, dugo voditi sudski spor sa crno-belima.

"Ljubav" Partizana i Asana prerasla je u "izdaju"...

PRVI KINEZI U EVROPI - ĐIA I LIU STIŽU U HUMSKU

Naravno, azijski fudbaleri koji su prvi stigli u Partizan bili su danas već odavno poznati Đia Sju Ćuan i Liu Hai Guan. Tada dvojica 25-godišnjaka, u Beograd su stigli tokom polusezone 1987/88 i zadržali se narednih godinu i po dana.

Bilo je to u vreme kada su Jugoslavija i Kina rešili da prodube svoje međudržavne odnose, pa je jedna od odluka bila i da dvojica fudbalera stignu u redove crno-belih.

Liu je bio napadač, najbolji strelac kineskog šampionata, a kada je karijeru završio 1991. godine, bio je najbolji strelac kineske reprezentacije sa 36 postignutih golova. Liu je pre dolaska u Partizan vodio Kinu do plasmana na Olimpijske igre u Seul u pobedi nad Japanom i odigrao je šest ligaških utakmica za Partizan.

U maju 2020. godine, Liu je bio izabran za predsednika Fudbalskog saveza Šangaja, grada u kojem je rođen, ali burniju priču imao je njegov sunarodnik.

PUT ĐIJE OD KUPA UEFA DO OPTUŽBI ZA NAMEŠTANJE

Činilo se da je Đia Sju Ćuan lakše uspeo da se prilagodi na dolazak u Jugoslaviju, pošto je ovaj kineski fudbaler dobijao više prilika, a istorijsku je dobio 26. oktobra 1988. godine.

Tada je Đia ušao s klupe u meču drugog kola Kupa UEFA protiv Rome, zamenivši Fadilja Vokrija na poluvremenu i postavši prvi kineski igrač u istoriji tog takmičenja. Partizan je taj meč dobio 4:2, ali je poraz 0:2 u Rimu u revanšu značio ispadanje crno-belih. Đia je igrao i u dva kup meča, u sezoni u kojoj je Partizan osvojio Kup Jugoslavije, a posle završetka pozajmice u Humskoj, otišao je u Maleziju.

Potom je nosio dres i Hirošime u Japanu, baš ekipe u kojoj je godinama kasnije karijeru započeo Takuma Asano, da bi potom obukao i dres Gamba Osake u prvoj ikada sezone japanske Džej lige. Đia je bio prvi Kinez koji je ikada zaigrao u japanskom prvenstvu.

Međutim, glavna tema priče o ovom Kinezu stigla je u tokom njegove trenerske karijere. On je predvodio Kinu na olimpijskom turniru u Pekingu 2008. godine, kada je selekcija domaćina osvojila samo jedan bod protiv Novog Zelanda i postigla jedini gol na turniru baš na tom meču.

Posle toga je usledio posao u Šangaj Šenhui, gde je nekoliko puta dobijao otkaze, da bi 2010. stigla vest da je Đia bio uhapšen zbog optužbi za nameštanje mečeva mlađih kategorija. Đia je 4. marta iste godine bio pušten iz zatvora kada su optužbe protiv njega bile odbačene.

KIM ĆI VU - OD JUŽNE KOREJE DO OBOŽAVANJA SAŠE ILIĆA

Partizan je imao svoje Kineze, imao je do pre par dana i svog Japanca, a između njih u Humskoj je jedno vreme igrao i fudbaler iz Južne Koreje.

Mnogi ga i dalje dobro pamte - njegovo ime je Kim Ći Vu i rodom je iz Seula. Igrao je za Inčon junajted, kada je u zimu 2005. stigao u Partizan na šestomesečnu pozajmicu. Bio je deo tima Vladimira Vermezovića koji je osvojio titulu prvaka Srbije i Crne Gore bez poraza, baš one godine kada su crno-beli igrali i u nokaut fazi Kupa UEFA.

Ipak, jedna od zanimljivijih priča koja se tiče Kimovog vremena provedenog u Beogradu, bila je ona koju je za MONDO nedavno ispričao Dejan Damjanović, njegov nekadašnji saigrač u Seulu.

"Igramo Inčon - Seul, ja tada još u Inčonu i još ništa nisam znao, nijednu ekipu, ništa. Samo mi kažu kad je utakmica i ja se pojavim, ništa nisam pratio. Kao pao s Marsa sam bio, kako ja da znam nešto? Stojimo mi u tunelu pred utakmicu, a ja sam uvek stajao poslednji u našem timu. I samo čujemo neko psuje na srpskom! I to ono psovanje tečno i čisto. Čujem "brate" i nastavi da me psuje. Kad ono crnac psuje mene. A ono Adilson iz Crvene zvezde. Gledam ga i nije mi jasno. A on meni sve "od A do Š", sve što su ga ove naše "džukele" naučile. "Ja, Zvezda, ja igro Zvezda." Rekoh ma da, to je to, nisu ga naši sigurno učili da kaže dobar dan. Tad sam ga prvi put upoznao i onda kad sam otišao u Seul, na prozivci on dolazi. I opet sve po redu, izvređa me na našem. Znači crnac, Brazilac, u Koreji, psuje me na našem. Sjajno! Sledeće godine je došao i Ći Vu, levi bek iz Partizana. Isto sve! "Saša Ilić i Saša Ilić!" Sale ko Sale, vodio ga svuda i pazio ga, uhvatio ga pod svoje. I onda ovaj samo "Saša, Saša, Partizan i Saša". I on zna da psuje i tako smo svi mogli da psujemo na našem, pa su i Korejanci uhvatili te psovke", prisećao se nekadašnji igrač Bežanije druženja sa Ći Vuom.

Zanimljivo, Ći Vu je na 28 mečeva za Južnu Koreju postigao sasvim dobrih pet golova, od kojih je jedan bio pobednički u duelu protiv rivala Severne Koreje, kada su južne komšije slavile 1:0 u proleće 2009. godine.

BIBARS NATHO - "ŠESTICA" PUNA TUGE I PIONIR U IZRAELU

Poslednji Azijat koji je nosio dres Partizana je još uvek deo kluba. Bibars Natho je Izraelac koji ima čerkesko-muslimanske korene. On je ujedno i prvi kapiten Izraela, azijske zemlje koja se takmiči u UEFA takmičenjima, koji je tog porekla.

Čerkezi su starosedelački narod severozapadnog Kavkaza, pa je i Partizanovog iskusnog vezistu kroz karijeru pratilo to da je u nečemu bio pionir, ako već ne u Beogradu, onda u njegovoj zemlji.

Natho je za Izrael upisao 76 nastupa, nosio je dresove Hapoel Tel Aviva, Rubina iz Kazanja, PAOK-a, CSKA Moskve i Olimpijakosa, pre nego što je stigao u Beograd. Bibarsov rođak Amir Natho je takođe fudbaler, koji ima 24 godine, i trenutno nastupa za estonski Nome Kalju iz Talina.

Ipak, malo je poznato da Bibars Natho iz tužnih razloga na dresu nosi broj šest. Taj broj nosila je njegova rođaka Nili Natho, koja se bavila košarkom, a koja je 2004. sa samo 22 godine poginula u saobraćajnoj nesreći.